Пише: Дејан Комненовић
У сусрет 15. мају и жалосној шестој годишњици од поплава, у којима су страдали мостови, путеви, куће и помоћни објекти мештана Босуте, желим да обавестим читаоце портала „еСтварност“ да Општина Аранђеловац није испунила неколико обавеза.
Лепо је што је коначно, после скоро шест година, урађен мосте преко Раслове, али обавештавам јавност и шта све није урађено, а обећано је Босућанима.
Није обновљена штала и санирано оштећење кућа Радослава Рајка Богдановића, Момчила Перкића и Мирка Благојевића, након клизишта насталог у горском удару под Теовцом, иако су у више наврата пријављивали штету надлежнима у општини Аранђеловац, где то игноришу, уз усмена обећања која нису испунили до данас.
Није обновљен мост на реци Босути у центру села према цркви Светог Илије. По Закону о отклањању последица поплава и Уредби Владе Републике Србије о обнови у сектору саобраћаја, као и члану 35. Закона о обнови инфраструктурних објеката то је била дужност Општине Аранђеловац пре пет година. Надлежно министарство је у два наврата тражило одговор о разлозима нечињења. Европска комисија је 13. маја 2015. године донирала 2,7 милиона динара за мост на реци Раслови, што из немара није искоришћено. Тек је 2020. године из средстава Општине мост обновљен у обиму који није тражен од мештана. Посебна прича је неизвршена санитарна сеча шуме у речном кориту и сужавање речног корита уз употребу радних машина Општине Аранђеловац на дубљењу суженог речног корита скоро сваке друге године као невероватна бесмислица и бацање новца из општинског буџета. То да се речно корито „проширује“ у дубину је бесмислица која се ретко може видети, јер претходно из њива пањеви, камен и шодер нису чишћени.
Импровизовани прелаз преко реке Босуте према цркви „Светог Илије“ у центру Босуте
Није спроведен пројекат асфалтирања пута Л18 Горња Трешњевица – Вукасовци – Босута, који је кандидован за реализацију у Стратегији одрживог развоја Шумадије и Поморавља 2011 – 2021, у дужини од седам километара, са АБ квалитетом коловоза и вредношћу 420 хиљада евра. Није започета ни иурада техничке документације, а од предвиђених десет прошло је већ девет година. Одрон настао у поплавама је привремено саниран на овом путу, али то мора бити дефинисано и техничком документацијом пројекта нискоградње, на који се општина Аранђеловац обавезала, а ништа још није урађено.
Посебна прича су злоупотребе јавних овлашћења поводом бесправног сахрањивања у Босути, а да представници општине Аранђеловац не знају ни где се налази гробље „Пушница“, на истоименом брду изнад заселка Милинковићи, где није могуће нормално прићи у кишном периоду. Није извршена легализација проширења гробља „Прљуше“ за које су Скупштина општине Аранђеловац и Влада Републике Србије донели одлуку о куповини 72 ара земљишта и за шта је дат новац из општинског буџета 2000. године. У исто време је извршена својеврсна манипулација поводом отварања шестог, непотребног гробља у Босути, величине три ара – што само за себе све говори за шта је општински буџет олакшан за преко 9.200 евра и поред тога што је проблем сахрањивања решен пре 20 година. Поплаве 2014. године су ту искоришћене као разлог да се поново решава већ решено питање и троши ненаменски новац из општинског буџета. Босута на постојећих пет гробаља у употреби има 1,5 хектара празног простора што је довољно за преко 2.000 гробних места, а све то у ситуацији када има укупно око 400 становника. Куповина и трампа парцела за гробље су имале предност и над школом у Босути, која ће се и затворити, јер деца не иду у ту школу због протеста њихових родитеља, који не могу да прихвате што општина Аранђеловац даје приоритет гробљима и сахрањивању, а не школи и деци, мостовима, кућама и путевима. Постоји и тужба групе мештана Босуте против Општине Аранђеловац због легализације гробља од три ара, и то између кућа у којима живи дванаесторо деце школског узраста. У исто време гробља „Прљуше“ и „Пушница“ су у запуштеном стању.
Користим прилику да Вас и ове године позовем на црквену славу Босуте, Светог Илију. Ако буде среће па падне киша, што је берићет за пољопривреду, дођите да заједно прегазимо реку Босуту преко дасака, кад већ у центру села према нашој светињи није изграђен мост.