ДТ
Председник Општине Аранђеловац најавио изградњу, и то истовремену, отвореног и затвореног базена код Спортског центра "Шумадија", а некадашњи председник Општине Аранђеловац др Радосав Швабић рекао да је добро да се овдашња депонија у Мисачи не пали, као што је то случај у Ужицу и Тополи.
Од 41-ог одборника Скупштине општине Аранђеловац на почетку данашње, 18. седнице појавило се тридесеторо. Дневни ред и скупштински материјал добили су 3. јуна. Да л' због кратког времена одборници нису имали времена да проуче „подебела“ документа (посебно о буџету у прошлој години и 145 страна „Стратегије развоја урбаног подручја града Крагујевца и општина Баточина, Лапово, Рача, Кнић, Топола и Аранђеловац“) ил'су сва копља између владајуће већине и (не)потпуне опозиционе мањине била већ изукрштана на седницама одбора – ипак буџету је посвећена трећина данашње седнице (23 гласа за, 1 против – Александар Мирковић "Ново лице Србије Милош Парандиловић" и два уздржана) , а „Стратегија“ је усвојена без расправе, једногласно. 
Дневни ред 18. седнице СО Аранђеловац
Из расправе о прошлогодишњем буџету издвајамо предлоге Десанке Миланов („буџетски приходи су занемарени, јер постоје процене да у општини Аранђеловац није опорезовано 20 одсто имовине, а потребна је и детаљнија анализа расхода, поготово плата“), Душана Гавриловића („не би требало да уводимо нове намете грађанима“ – на шта је Десанка Миланов са места њему добацила: «Држи се закључака Одбора!“), Благоја Грковића („Предлажем да после ове седнице сви заједно одемо до Жућиног паркића и и погледамо последице лоше изведених радова, контра падове, криве ограде и искривљену чесму. Пијаца није покривена, а што се „Старог здања“ тиче кров је покривен само на једну воду, као да је то нека штала“), Милана Швабића („Приходи од коришћења природних ресурса, воде и камена, су и даље изузетно мали“), Надежде Прековић („Председник општине је лагао кад је пре две године рекао да је Канцеларија за јавна улагања обезбедила средства за реконструкцију цевовода од Качера до Гараша“) и Огњена Зечевића („Десет година причамо о покривању пијаце, а морамо да пронађемо нову локацију за зелену пијацу“).
Председник општине Бојан Радовић два пута је беседио за говорницом повом расправе о завршеном рачуну буџета Општине Аранђеловац за 2023. годину. Углавном је говорио о (не)реализованим капиталним инвестицијама из протеклих 12 година СНС-власти, али и о другим темама, због чега је у неколико наврата „интервенисао“ и Никола Обрадовић, председник СО Аранђеловац („Председниче, молим Вас да се вратите на дневни ред!“). Први пут је говорио после Душана Гавриловића, а други, завршни, пут после Огњена Зечевића. Резиме Радовићеве дискусије, сбрда-сдола, може да стане у следеће реченице: „Изградњом цевовода од реке Качер у Босути до акумулационог језера у Гарашима обезбедићемо довољне количине воде за наредних неколико деценија. Имамо проблема са мештанима у Јеловику и Гарашима, али све то решавамо. И „Књаз Милош“ има све веће потребе за водом, потрошња је већ удвостручена, са 10 на 20 литара у секунди, а за потребе регионалног центра за пуњење „пепси-коле“ биће потребно и 40 литара у секунди, колико износе потребе Тополе“.
Говорећи о „историјским“ капиталним инвестицијама, које „украшавају“ буџет и грађане већ туце године одржавају у нади да ће некад нешто и да буде урађено, Радовић је и ово рекао: „Урадићемо отворени и затворени базен код Спортског центра истовремено. На следећој седници донећемо одговарајуће одлуке о томе, а урадићемо и ребаланс буџета за ову годину. Дубина базена биће од 1,5 до 1,8 метара и користиће их ученици аранђеловачких школа, а биће термина и за комерцијалне сврхе. Што се тиче „Старог здања“ има много заинтересованих инвеститора, које је мотивисала актуелна изградња „Шумадије“. Активираћемо и одбор за „Старо здање“, како бисмо пронашли модел јавно-приватног партнерства. Има предлога и да „Сала кнежева“ буде укњижена на Општину Аранђеловац. Ето, завршавамо и Жућин паркић, има лоше изведених радова, а било их је и приликом радова у парку Буковичке бање. Све што смо причали у протеклих 12 година да ћемо урадити, сад долази на ред да буде урађено. Имали смо идеју да градска пијаца буде код „Бувљака“, али ту су нерешени имовински односи. Балон-сала биће у функцији кад добијемо употребну дозволу, а потребно је да урадимо систем хидраната и испоштујемо противпожарне захтеве. Што се реконструкција тиче, увек смо имали велике проблеме, почев од 50 година уназад“.
Одлука о завршном рачуну буџета Општине Аранђеловац за 2023. године (износи су у хиљадама динара, како је напоменуо и Душан Гавриловић)
Одлука о буџету за прошлу годину усвојена је са 23 гласа за, један против (Александар Мирковић, "Ново лице Србије Милош Парандиловић") и два уздржана гласа.
Расправе поводом доношења Одлуке о усвајању Стратегије развоја урбаног подручја града Крагујевца и општина Баточина, Лапово, Рача, Кнић, Топола и Аранђеловац није ни било, а како је била потребна квалификована (двотрећинска већина) од броја присутних одборника на интервенцију Миланке Влајић у салу су ушли сви одборници, па и Милосав Милојевић, шеф локалног СНС (тако је и настала уводна фотографија за овај извештај).
Љубомир Драгојловић, начелник Одељења за привреду и друштвене делатности упознао је присутне са основним смерницама те Стратегије, чији је „временски хоризонт предвиђен за реализацију територијалних стратегија је 2034. година, односно период који обухвата два програмска периода Кохезионе политике ЕУ“. Осим поменутог Драгојловића у радној групи за израду те Стратегије били су и: Ивана Марјановић, Јелена Стризовић и Александра Лукић, запослене у Управи Општине Аранђеловац.
Зашто одборници нису ни једну реч прословили поводом наречене Стратегије закључите сами, драги читаоци овог извештаја, али тек кад (бар Ви) прочитате ову Стратегију.
Стратегија развоја урбаног подручја града Крагујевца и општина Баточина, Лапово, Рача, Кнић, Топола и Аранђеловац
Од осталих тема у дневном реду забележили смо „искрице“ поводом извештаја о раду ЈКП „Букуља“. После уводног слова Милана Јаћимовића, директора који је, понесен ванвременским еланом председника Радовића, рекао да је „замена цевовода у Гарашима историјски пројекат за Аранђеловац“, а наговестио је и рекултивацију и проширење депоније у Мисачи. Био је то шлагворт за дискусију др Радосава Швабића, који је најпре рекао како је добро што ће Аранђеловчани „у наредним деценијама имати довољно воде за пиће и то без њеног поскупљења“, те да је добро што се за разлику од Ужица и Тополе код нас „не пале депоније“, али је предложио и да буде реализован његов стари предлог о формирању радне групе за санитарну депонију. Указао је и на нерегулисано стање надлежности у одржавању некатегорисаних путева у селима и као пример поменуо пут, односно Улицу Михаила Швабића (који је дао велики допринос урбанизацији Београда, о чему смо писали и на нашем порталу), која је катастрофалном стању, а ништа боље није стање ни са путевима у другим селима аранђеловачке општине.
Поводом расправе о Извештају о раду ЈКП „Зеленило“ Огњен Зечевић је говорио о лоше урађеној огради око парка Буковичке бање, према Улици Војводе Путника, јефтиној жици и неприкладним стубовима. Директор Вахид Ибруљ је одговорио да ће на тој жици и стубовима бити жива ограда, тако да врста ограде и није битна.
А да ли је битно да ће у скупштинској расправи Душан Гавриловић (познатији Аранђеловчанима с надимком Дуња), као шеф одборничке група „Заветника“ имати 10 минута као и до сада (на шта је указала Десанка Миланов, по систему „у шали па привали“, јер су „Заветници“ сад део већинске власти у аранђеловачкој скупштини") реаговао је Огњен Зечевић напомињући да „то што је председница „Заветника“ министарка у Влади Србије, као и то што ће и неки други бити део власти, не значи и да су одборници „Заветника“ у аранђеловачкој скупштини део владајуће већине, те да је битно да се то зна, како не би била обмањивана јавност, а ваљда је свакој власти стало да има добру опозицију“!?
Очигледно, "време чуда" у аранђеловачкој скупштини - тек долази.