Љ. Стојановић
Завршни једногодишњи мандат аранђеловачке скупштине почео је маратонском седницом одржаном 18. маја у технолошки осавремењеном биоскопу, у коме скоро да нису недостајали Топаловићи, са све Ђенком и Кристином у „Дугом коначишту“.
Девет сати је трајала 19. седница Скупштине општине Аранђеловац, која је јуче још једном показала да су одборници из опозиционог блока били у праву када су у више наврата захтевали да се седнице одржавају чешће, како би било довољно времена да се свака тачка дневног реда озбиљније претресе. Овако је поново „нагурано“ 35 тачака, заједно са допунама, међу којима су биле врло значајне теме: извештаји о раду државних предузећа и установа и њихови планови рада и финансијски планови за ову годину. Занимљиво је да се овог пута председник општине Бојан Радовић чувао тешких речи и повишених тонова, можда и зато што је на почетку седнице Слободан Јаредић (Демократска странка) оштро реаговао на записник са претходне седнице СО. Он је био незадовољан због тога што га је на претходној седници Радовић четири пута назвао лажовом.
Касније се Јаредић више пута јављао за реч, а у контексту развоја туризма, он је поново оптужио председника општине да сноси највећу кривицу због тога што данас Аранђеловац нема госте и хотеле који би још пре три године почели да раде, да није било опструкције у вези са претходном инвестицијом после куповине хотела „Старо здање“ и „Шумадије“ 2012. године. Децидирано је рекао да је реализацију инвестиције забранила „извршна власт, оличена у Бојану Радовићу“. Он је у оквиру дискусије о ослобађању плаћања комуналне таксе за мање угоститељске објекте и баште, који су претрпели економске последице због пандемије коронавируса (што су одборници усвојили), искористио прилику да пита да ли се општина задужила милион евра да би се „лупао гранит у шуми“. Пошто није добио одговор колико је коштало постављање гранитних стаза у парку Буковичке бање, председница Скупштине Десанка Миланов му је рекла да ће одговор добити до следеће седнице скупштине.
Ово спомињемо као пример да је Десанка Милаанов дозволила да се, мимо пословника, постављају и одборничка питања током расправе о раду предузећа и установа, иако за то постоји посебна, последња тачка дневног реда, а то су баш одборничка питања. Тај плезир су искористили готово сви који су излазили за говорницу, па је и то био разлог што је седница трајала тако дуго и мимо законских ограничења.
Марина Благојевић, одборница Групе грађана „Прави пут“ је, по устаљеној пракси, била најактивнија, јер се, како је сама рекла, за сваку седницу озбиљно припрема. Зато је имала шта да каже и укаже на многе пропусте, али и да похвали оно што је добро и да истакне да има разумевања за лошије резултате у појединим јавним предузећима и установама због познате пандемије. То јој се у једном тренутку „обило о главу“, када се дотакла Туристичке организације за коју је рекла да у принципу схвата њихов проблем, поготово што је, између осталог, директорка Туристичке организације из оправданих разлога била одсутна више од две године. Марина је, међутим, споменула и да њени наступи на разним телевизијама, где је глорификовала активности Туристичке организације делују слатко, али да оно што је говорила не одговара истини и реалности. То је изнервирало директорку Јелену Сујковић која је фуриозно осула праву паљбу на Марину и остале опозиционе одборнике, као да су они непријатељи Аранђеловца, због чега је и председница скупштине реаговала. Марина јој није остала дужна и поручила је Сујковићки да се њој више не обраћа, да није она та која ће је едуковати и да више не „пишти“, а посебно не сме никада рећи да опозициони одборници мрзе Аранђеловац.
Да би овај вербални клинч вратио теми, председник општине је уз речи хвале обавестио скупштину да ће ускоро ПИО – фонд продати објекат на „Звездари“ и да ће се ту градити хотел (није рекао ко ће га градити и због чега ту неће бити изграђен савремени бањски стационар), да се после продаје „Шамота“ јавило неколико великих инвеститора заинтересованих за изградњу спортских центара и других садржаја, да је Влада Србије препознала Аранђеловац као важну туристичку дестинацију, да ће одобрити субвенције за изградњу хотела и винарија и да је вредност аутопута „Карађорђе“, који ће пролазити и кроз Аранђеловац, процењена на 2,2 милијарде евра.
Треба истаћи да су, после дужег времена, јавна комунална предузећа „Букуља“ и „Зеленило“ добили похвале за свој рад и то од опозиционих одборника, посебно за ентузијазам и вољу новог директора комуналног „Букуља“ Милана Јаћимовића. Он је детаљно анализирао и уочио проблеме тог предузећа које треба решавати што пре, попут пијаце, набавке нових смећара, смањења губитка воде и осталим делатностима којима се комунално бави. То се исто односи и на „Зеленило“, јер су, како је више пута истакнуто, та два предузећа најважнија за функционисање не само града, већ читаве општине, па се ради и на томе да се обезбеде додатне количине воде у акумулацијама из којих се водом снабдевају и град и села. То би све било лакше када би се намирила дуговања, јер су она огромна. Само предузећа, рекао је Јаћимовић, дугују милион и по евра, а од тога 66 милиона је дуг фирми које су у стечају.
Како је седница скупштине дубоко зашла у поподневне сате, одобрена је пауза, у којој се председница скупштине показала као права домаћица и галантно је наручила мезе или импровизовани „шведски сто“ (ћевапи, качкаваљ, сир, маслине, разни месни наресци - све украшено јагодама). Огладнели одборници могли су да презалогаје, предахну и спреме се за наставак седнице, која је, углавном, протекла без трзавица уз контунуирано усвајање извештаја о раду и финасијских планова преосталих предузећа и установа у култури, готово без дискусије.
Симптоматично је да се увек, без изузетака, када се ради о установама, посебно у култури, уопште не дискутује, нема примедаба, понекад тек по неко нешто пита, као да ту нема никаквих слабости или добрих потеза.
Допис Удружења "Радник није роб" и "Павле Бакић" председнику општине, Општинском већу и свим одборницима СО Аранђеловац, од 2. марта
Најзад, Марина Благојевић је у име Удружења грађана „Павле Бакић“ и Удружења грађана „Радник није роб“ поднела скупштини иницијативу о помоћи радницима који су радили у опљачканим предузећима „Шамоту“, ИЕП-у, Конфекцији „Рудник“ и другима, а који су, после неуспеле приватизације и стечајних поступака остали без исплаћених зарада.
Извештај Општинског већа оштине Аранђеловац, од 14. маја 2021. године
Иницијатива одборнице Благојевић је уврштена у дневни ред скупштине, иако је општинско веће предложило скупштини да не прихвати предлог те одлуке, јер, како је речено, у општини већ постоји правна служба за бесплатну помоћ грађанима. Нико није желео да се бави суштином предлога удружења «Радник није роб» (чији секретар Саша Стошић месецима на градским улицама, с мегафоном у руци и букагијама на ногама, скреће пажњу јавности, на тежак економски положај радника које су директори присиљавали да раде, а онда су их оставили без зарада и опљачкана предузећа су закатанчена и предата «на добош» у стечајне поступке) и «Павле Бакић», које је уз «Здраву Србију» и «Заветнике», подржало захтеве за обештећењем радника некадашњих успешних фирми које су и изградиле Аранђеловац. Сад су на то сви заборавили, па и Општинска управа и одборници СО Аранђеловац (част изузецима – Марини Благојевић).
Како су опозициони одборници раније напустили скупштину, то је, након поменутог образложења учинила и Марина Благојевић, не сачекавши гласање, јер је, вероватно, знала како ће се све завршити. Само је рекла да није ни очекивала да се иницијатива усвоји и да је то била њена добра воља да се помогне људима, али, како се показало, општина нема слуха за то. Одборници који су остали у сали биоскопа, где се одржавала скупштина, а то су били напредњаци, социјалисти и радикали, гласали су против те одлуке, осим Петра Богићевића из СПС (раније, 2012. године, СНС), који је био -уздржан.
Ево шта су као најважније на овој маратонској седници СО Аранђеловац забележили новинарка Телевизије «Сунце» Александра Бињовић и сниматељ Вељко Ивковић:
https://www.youtube.com/watch?v=jzLFRrjcaiQ
Извор: РТВ «Сунце» Аранђеловац, YouTube, преузето 18. маја 2021. године