еС
Покрет „Крени-Промени“ помаже грађанима Србије који живе и раде у иностранству да остваре своје бирачко право упркос опструкцији Министарства иностраних послова Републике Србије и Републичке изборне комисије.
Ево и садржаја саопштења Покрета „Крени-Промени“, које смо данас добили на мејл Портала Е СТВАРНОСТ:
Tražili su informaciju.
Tražili su odgovor.
Tražili su da im se kaže da li je njihova prijava primljena, obrađena i da li će moći da glasaju.
Opstrukcija glasanja u inostranstvu poprimila je ozbiljne institucionalne razmere. Dobijali smo svedočenja iz Abu Dabija, Istanbula, Ljubljane, Nemačke, SAD, Kanade i drugih zemalja. Građani su javljali da ne dobijaju informacije o tome da li su njihove prijave primljene, obrađene i kakav je njihov konačan status. Tražili su pomoć, pitali se šta još mogu da urade.
Pokret Kreni-Promeni je na pritiske vlasti odgovorio organizovanom kampanjom kako bismo građanima u dijaspori pomogli da ostvare svoje biračko pravo i kako bi svaki slučaj moguće opstrukcije bio vidljiv javnosti. Putem društvenih mreža i mejlova delili smo praktične informacije i jasne instrukcije za prijavljivanje.
Gotovo svako svedočenje koje smo dobili od građana iznosili smo u javnost. Ukazivali smo na konkretne probleme sa prijavama, tražili odgovore nadležnih institucija. Na osnovu prijava građana ukazali smo da se organizovanje izbora u pojedinim diplomatsko-konzularnim predstavništvima izmešta iz ruku karijernih diplomata i poverava ljudima bliskim SNS-u, kao i na postupke ambasadora u SAD Dragana Šutanovca i Slovačkoj Aleksandra Nakića koji ukazuju na moguće sprečavanje otvaranja biračkih mesta. Posebno je bio sporan predlog MSP-a da se biračka mesta širom sveta otvaraju i zatvaraju po vremenu u Srbiji, što bi u nekim državama značilo da građani glasaju usred noći. Nakon što smo činjenice izneli u javnost, predstavnici MSP-a nisu se ni pojavili na sednici RIK-a na kojoj je o njemu trebalo da se raspravlja.
Cilj je od početka bio isti: da nijedan građanin Srbije u inostranstvu ne ostane bez svog biračkog prava zato što mu institucije nisu dale informaciju, nisu obradile prijavu ili nisu obezbedile uslove za glasanje.
Studenti su pozivali dijasporu. Ljudi su delili informacije. Poruke su se širile mrežama. Organizacije, influenseri i brojni pojedinci priključili su se pozivu. Našoj bazi prosledili smoporuku studenata i priključili se pozivu građanima da svoje porodice, prijatelje i poznanike u inostranstvu podsete da se prijave za glasanje. Svako je uradio ono što je mogao.
I zato ova priča na kraju nije samo priča o prijavama.
To je priča o ljudima koji nisu odustali kada je bilo komplikovano. O ljudima koji su tražili odgovor kada ga nisu dobijali. O ljudima koji su, uprkos svemu, odlučili da se njihov glas čuje.
I po ko zna koji put, 106.000 ljudi dokazalo je da, koliko god nogu pokušavali da nam podmetnu, ne mogu protiv prkosa srpskog roda.
Pokušali su da ih uspore.
Pokušali su da ih obeshrabre.
Nisu uspeli.
106.000 prijava je odgovor dijaspore.
Tim Kreni-Promeni