Др Мирослав Марковић
Са кућом ће бити оно шта смо јој сви наменили нашим односом и одговорношћу према њој. А с обзиром на то како је чувамо, ако овако наставимо, на њој ће не само отпасти надстрешница него ће се и цела срушити.
Суманути аутократа и његов какистократски режим нас очигледно води директно у пропаст. Нису ни они пре њега (које смо такође ми бирали) били много бољи, али оволику пљачку не би могла да издржи ни швајцарска економија. А да би се пљачка прикрила и повећавала, примењује се стари проверени рецепт. Са једне стране, народу се прича оно шта би он хтео да чује, а то је да ће "све појефтинити за 15 до 20%", да се Србија развија попут "економског тигра" и да се "граде аутопутеви као никад". Са друге стране, непрестано се производе страни и унутрашњи непријатељи који нас мрзе, завиде и хоће да спрече тај наш убрзани развој ("студентске блокаде успориле привредни раст").
Народу се одвлачи пажња од чињенице да држава треба да буде само сервис грађана. То значи да институције треба да функционишу системски и по аутоматизму, за добробит и ефикасност свих, и да свако даје свој допринос. Уместо тога, аутократа се у све уплиће са намером да ода утисак да без њега ништа не успева. Наша држава, а тако је откад је настала, представља се као нешто митско, за шта сви треба да херојски изгинемо у неким биткама и на неким фронтовима (или бар да гладујемо док не дођу бољи дани).
А када се држава представи као нешто узвишено и свето, што је битније од свих њених грађана, онда је сасвим лако пљачкати. Тако да је после свих великих погибија увек било оних који су их искористили да се обогате, а осталима ништа није било боље. Све ово је већ виђено велики број пута, и ништа се није променило. Поново имамо много непријатеља који нам зло мисле и ваљало би се са њима обрачунати. Па чин када првак у рвању (Рус који наступа за Србију) подигне на победничком постољу три прста, аутократа проглашава за патриотски, јер се тако супроставља злом непријатељу који се због три прста ”нервира и секира”.
У свему овом проналажењу спољних и унутрашњих непријатеља а са циљем пљачке народа, на свој начин саучествује и СПЦ. Она би требало да буде увек уз народ а не уз власт, али то јој не одговара из лукративних разлога. Позива на "помирење" а јасно је да таква порука неће дати никакав резултат. И позива народ да се моли, да јој плаћа, да трпи, и да ће после све бити у реду, ако не на овом онда на оном свету. Притом се и сама црква богати, гради хотеле и стамбене комплексе. То свим верницима смета, али се не буне јер се ради о "божјим изасланицима".
Тако да је крајње време да се уозбиљимо, ако већ није касно. Нације и државе су у историји углавном пропадале изнутра а не споља. Једноставно су постепено нестале јер су то дозволиле, нико други им није био крив. Аутор овог текста је питао и вештачку интелигенцију на тему каква је будућност Србије, и добио је одговор да јој се спрема "мека пропаст" ако овако настави.
Ако ни због чега другог, пропадамо због демографске катастрофе: становништво се убрзано смањује, а пензије неће имати од чега да се исплаћују. Подаци кажу да годишње губимо више од 50000 становника, само на основу броја рођених и умрлих (они који се исељавају нису урачунати). Када би држава имала (а нема) тачне податке колико људи заиста овде живи а колико је у иностранству, ситуација би била јасно поражавајућа. У 21. веку свако за своје дете хоће озбиљну и уређену државу. Патриотски наративи и популистичке методе (сетимо се да је 2018. била година повећања наталитета уз чувену паролу ”доста речи, нек закмечи”) више не дају резултате, то могу само системске промене а њих нема.
Да се на крају вратимо на причу о нашој кући. Ми другу немамо, ако останемо без ње неће бити ни нас. На њеном месту кућу ће саградити неко други, вреднији и озбиљнији. Можда нека друга раса, али свакако она која ће радити онако како ми нисмо.