Љиљана Стојановић
Готово нам се за наслов прилога наметнула ова успутна опаска др Зорана Зечевића из „Заветника“, који је, замерајући медијима да заобилазе дискусије из те групације одборника владајућих странака на седницама Скупштине општине Аранђеловац, рекао управо то. 

Зечевић је индиректно признао нешто о чему годинама указују   грађани и мештани села испод Венчаца, да та планина нестаје због енормне експлоатације камена за путну привреду, о чему су они који је требало да полажу рачуна о томе – ћутали.

Записник са претходне седнице СО Аранђеловац, од 25. септембра 2025. године

„Наш Венчац ће бити срушен за добробит целе Републике“, рекао је Зечевић у контексту приче о неопходности изградње брзе саобраћајнице од Орашца до Малог Пожаревца пре отварања ЕКСПО-а 2027. године и додао: „Ако ми то нисмо заслужили, онда не знам ко је“.

Када већ спомињемо овог „Заветника“, често оштрог  вокабулара док је био у опозицији, споменућемо још један његов предлог о отварању  Центра за патриотску обуку на Баљковици, како наше деце, тако и, како је рекао, деце из свих српских земаља и дијаспоре. 

„Аранђеловац би био први град у којем ћемо кренути са едукацијом наше деце, да не буде само битно материјално, већ и духовно, да не буду сутра блокадери и да сутра не продају своју земљу“, рекао је Зечевић.

Ово је речено у оквиру дискусије о ребалансу буџета, који је образложила Вера Милановић, руководилац Одељења за финансије и рачуноводство. Суштина је, како је додатно објаснила Деса Миланов (СНС), да је ребаланс „изнуђен због законског повећања плата у органима управе и дечијој заштити“, што није било познато приликом израде буџета за 2025. годину. 

Утолико је Миланов замерила председнику скупштине Николи Обрадовићу да је повредио пословник зато што је омогућио одборницима да се удаље од теме и причају о пројектима који ће бити на дневном реду приликом усвајања буџета за наредну годину.

А то се, ипак, и без њене примедбе или Обрадовићеве опомене, претходно чуло у дискусијама одборника Дејана Јовановића (Народни покрет Србије) и „Заветника“, Небојше Анђелковића и Душана Гавриловића.

Јовановић је питао зашто предлог НПС о помоћи родитељима деце са најтежим облицима инвалидитета није уврштен у дневни ред скупштине, а констатовао је и да социјални систем у општини не функционише већ десет година. 

Анђелковић се позабавио спортом и великим издвајањима за клубове, више од 80 милиона динара у овој години, али без адекватне прерасподеле средстава, па се дешава, како је рекао, да се финансирају клубови који не дају резултате, већ „падају“ у све ниже лиге.

Гавриловић је причу о градској пијаци започео тврдњом о нетачним наводима са друштвених мрежа и телевизије  коју није именовао, а о чему се ових дана доста распредало у вези небезбедности, како за продавце, тако и за купце.

„Новинар телевизије коју нећу да спомињем и рекламирам, у сарадњи са неколико особа одавде из града, који је требало о томе да знају нешто више, а то су урадили намерно, утврдио је да смо ми пројекат за покривање пијаце  урадили пре годину дана. То нема везе с мозгом. То апсолутно није тачно. Они су објавили да ће то бити надстрешница, вероватно праве неку паралелу са надстрешницом у Новом Саду. Уопште неће. Биће кров на две воде“, рекао је Гавриловић.

Он је навео да је општина мимо целе те приче ангажовала Грађевински факултет да ураде снимање носећих стубова које је, по њиховим проценама, потребно ојачати, а Гавриловић додаје да ће се и у центру кровне конструкције поставити метални стуб ради сваке сигурности, будући да ће кров бити тежак 60-70 тона.  

Када су капиталне инвестиције у питању, председник општине Бојан Радовић се надовезао на ову тему и  рекао да до пре неколико година пијац није био приоритет, али како су се други пројекти решавали, он је од „двојке дошао до четворке. Радимо тај пројекат, завршавамо га и ја се надам да ће у буџет  за 2026. годину бити стављен као један од приоритетних пројеката“, рекао је Радовић и додао: „Добро је што опозиција данас говори о томе. Изгледа да гледа оно што ми радимо и да немају довољно ни идеја и да не знају ништа ново да предложе, него прате след наших пројеката како ће се реализовати“, била је председникова опаска очигледно на објаве Удружења „Град је наш“ на друштвеним мрежама и прилогу о стању градске пијаце на телевизији Н1.   
Гавриловић је, иначе, као незаобилазну тему увек провлачио кроз сваку скупштину „Старо здање“, овог пута са тврдњом да су пројектанти израдили  „концептуално решење“ и да ће до краја године бити завршен пројекат заштите.

Наговестио је и градњу паркинг простора на, за сада, једној етажи између зграде бивше железничке и садашње аутобуске станице, са могућношћу доградње још једног спрата, чиме би се добило, након коначне изградње, 400 до 500 паркинг места.

За сада су то само лепе жеље, јер још нису решени имовинско-правни односи између Железнице Србије и Републичке дирекције за имовину, мада Гавриловић тврди да је то скоро готово.

Споменуо је и изградњу базена, односно аква парка у насељу Ламела, али и ту би требало да одлучује Републичка дирекција за имовину.

У дневном реду данашње скупштине било је и пословање ЈКП „Букуља“, али се од директора Милана Јаћимовића ништа значајније није чуло, а што се већ не зна.

У наставку седнице као допуна и обједињена тачка дневног реда, али са појединачним изјашњавањима, била су разрешења и именовања општинског правобраниоца, директора Народне библиотеке „Свети Сава“ и Смотре уметности „Мермер и звуци“, као и чланова школских одбора Гимназије „Милош Савковић“, Техничке школе „Милета Николић, Економско-угоститељске школе „Слободан Минић“ и Основне музичке школе Петар Илић у Аранђеловцу.

Из досадашње праксе функционисања аранђеловачке скупштине знали смо да неће бити образложења због чега се неко разрешава, а други именује за неко место у предузећу или некој установи, али смо се надали да ће бар једном бити „прекршена“ та пракса. Није се то догодило и ми можемо само да напишемо оно што је већ било написано у решењу.

Новина је, ако је буде, да ће се убудуће директори бирати путем конкурса!?

Тако је разрешена дужности Снежана Анић којој је истекао мандат на месту општинског правобраниоца, а именована је Миљана Ђорђевић, дип. правник на мандатни период од пет година.

Нови в.д. директор Народне библиотеке је Александар Лазаревић, дип. аналитичар заштите животне средине, који је дошао на место досадашње директорице, дипл. новинарке, Катарине Маринковић.

На место Катарине Перовић, која је до недавно била в.д. директорка Смотре „Мермер и звуци“ и која је сама поднела неопозиву оставку, данас је за то радно место именован др Ђорђе Михаиловић, доктор техничких наука.