Играчи ФК "Пролетер" на спорном терену у Латковићу код Љига (фото: документација еСтварност)
Мирослав Живановић
У Латковићу код Љига правно-спортски рат ради имовинских односа на игралишту траје 28 година. Због мутних радњи спортисти често "истрчавају" на терен права. Закључак Основног суда у Мионици од 26. априла 2018. којим се к.п. број 760/2 са фудбалским игралиштем - објектом за спорт и физичку културу предаје у својину извршном повериоцу - физичком лицу Милораду Ивановићу, из Паштрића, спортисти из Латковића код Љига (села у коме је сваки други мештанин члан неког од пет спортких клубова) схватили су као потез који није у границама фер-плеја. Експресно уписивање права својине РГЗ-СКН Љиг над игралиштем у корист Ивановића, за дуг Земљорадничке задруге Љиг, због неисплаћених зарада из радног односа у износу од свега 140. 555, 00 динара, доживели су као најгрубљи ђон! Чинило се да је узорној спортској породици у Латковићу задат озбиљан ударац, а ногометно-спортски храм „правно“ изгубљен и отписан за сва времена!
Тако би и било да победнички дух, годинама негован међу младим спортистима, који с поносом носе дресове латковачких клубова, неправдом није додатно мотивисан у правом тренутку. Спортисти од главе до пете нису научили да играју нефер, мимо правила и губе намештене утакмице! Зато је ФК „Пролетер“, захваљујући, пре свих, предузимљивом дипл. правнику Миловану Дамњановићу, једном од утемељивача спортске климе у Латковићу, преузео да брани фудбалско игралиште у корист петочлане спортске породице коју чине два фудбалска, атлетски, багдминтон и мото клуб.
- Будући да је све око отимања игралишта урађено незаконито, значи противправно, одговрили смо одмах „правним цунамијем“ из Латковића! Повели смо „тотални рат“ до победе како би „васкрснули“ латковачко игралиште, место нашег спортског окупљања. И не само то. Намеравамо да трајно регулишемо стварно-прави статус нашег спортског храма, тако да и формално буде у сусвојини свих клубова у Латковићу. Пошто игралиште сматрамо нашом спортском светињом, никоме га, никада и нипошто не смемо дати, ни продати. У чему се састојао наш правни рат?
- Против свих и свакога ко се дрзнуо да атакује на наше игралиште „пуцали смо“ правно одмах - без упозорења! Пре свега, председнику Основног суда у Мионици Драгану Радојевићу предали смо кумулативно постављене и правно основане захтеве за законито и правно решавање предмета у разумном року од три дана! Уз то смо доствили предлог притужби највишим правним институцијама у Србији. По истеку остављеног рока, на адресу Високог савета судства и других наведених органа упутили смо притужбе због противправног рада и понашања судије Александра Ђурића и Основног суда у Мионици. Убрзо је (14. јуна 2018. године) судија Александар Ђурић донео Решење 2 и 3581/13 којим се ФК „Пролетер“- Латковић ( и општина Љиг) упућују на парницу да докажу да је извршење недопуштено.
Како је „Пролетер“ већ крајем јуна, по том основу, поднео још једну тужбу, тренутно водимо три парнице за једно фудбалско игралиште! Два се налазе у рукама судија Основног суда у Мионици, а трећи - управни спор се налази пред Управним судом у Београду,
Наиме, по својинској тужби „Пролетера“ - Латковић против Земљорадничке задруге Љиг и Општине Љиг води се спор за утврђивање стицања права својине одржајем на ногометном игралишту и истог клуба против 3емљорадничке задруге и Милорада Ивановића за утврђивање и проглашавање недопуштеним извршења. Пред Управним судом У Београду водимо управни спор по тужби против Министарства финансија Републике Србије за поништај његовог другостепеног решења, објашњава Милован Дамњановић, у најкраћим цртама, суштину спора.
Уз све то изјављена је жалба РГЗ – Београд против решења Службе за катастар непокретности Љиг о упису права својине на фудбалском игралишту у Латковићу у корист Милорада Ивановића и жалба истом органу због „ћутања“ администрације исте службе катастра по захтеву за поништај тог незаконитог решења.
Ово је само врх леденог брега, јер сиромашни сеоски клуб већ 28 година систематски финансијски исцрпљују рачунајући да ће банкротирати и одустати да води правне спорове за одбрану свога игралишта, које користи од 1985. године. Сви проблеми су почели 1991. када је ФК „Пролетер“ тражио да се поштују одредбе Закона о враћању земљишта. После 15 година суђења фудбалски клуб је добио спор. Чим је завршен први, отворен је 2016. други „правни рат“! Као што се види настављен је и трећи.
Зар је заиста требало да дође до тога да спортсмени Латковића поред спорског „заиграју“ и на правном терену!? Коме је засметала једна о последњих оаза недирнутог аматеризма у српском криминализованом и до гуше упрљаном спорту!? Темељне одреднице и знак препознавања ове спортске породице од око 170 чланова-спортиста, заснивају се на самофинасирању. Ко има више новца, треба ли рећи у не баш богатом Латковићу, који се налази на тромеђи Лајковца, Љига и Лазаревца, више даје клубу. Улазнице за такмичарске сусрете једноставно не постоје. Нема додатних пара да клубови живе. Не постоје донатори и спонзори. Спортисти сами сносе све трошкове: куповину спортске опреме, а превоз на такмичења ван Латковића плаћају из својих џепова. Сад су им додатно наваљени и трошкови за вођење спорова због судске (не)правде!
Знајући жилавост сложне латковачке спортске породице и пословичну жељу за правдом и правичношћу, неће изненадити да камен око врата којим их додатно оптерећују судски трошкови, лоше заврши по мешетаре који се не либе да на темељима отетог сеоског спортског игралишта покушавају да граде свој приватни бизнис.
