АТ
Златиборци законом штите ерски хумор, а установама културе даривају имена легендарних Златибораца.

Легендарне ерске доскочице, које одавно увесељавају Шумадинце причама о Ери и Турчину, који вазда надмаши вековног окупатора, али понесе барјак и у одмеравању са Американцима и Европљанима, већ десет година уживају и посебну заштиту у Србији. Наиме, на предлог чајетинске Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ ерски хумор је 18. јуна 2012. године уписан у Национални регистар Републике Србије при Етнографском музеју у Београду под редним бројем 15.

Шта је све, осим „Ерских мудролија“, урадио чувени чајетински библиотекар и писац Љубиша Р. Ђенић можете прочитати и на следећем линку

http://www.bibliotekacajetina.org.rs/sr/ljubisa-r-djenic

Љубиша Р. Ђенић је у својој књизи „Златиборски мотиви“, објављеној 1970. године (коју смо добили на читање, из личне библиотеке Зоре Шопаловић, захваљујући љубазним библиотекаркама на Златибору), између осталог и ово записао: „О постанку данашњег имена Златибора постоје три легенде. По првој се мисли да је име добио по неким боровима са жутом четином боје старог злата, који су некада прекривали велики део таласавих брегова Златибора. Од тих борова остала су свега два примерка на граници села Сеништа и Негбине. Научно име ових борова је Pinus silvestris variegata „Zlatiborica“ по инж. Салиху Омановићу, који је вршио проматрање ових четинара. Ова два ставла су заштићена као природна реткост. Шта је било са осталим „златним“ боровима, легенда нам ништа није оставила.“

Насловна страна књиге Љубише Р. Ђенића „Златиборски мотиви“

У овој књизи Ђенић је објавио и песму „Златибору“ насталу ратне 1915. године.

Рајско певање о Златибору у години пакленог страдања српског народа у Великом рату

О шумадијском рају писао је Миодраг Миле Недељковић (рођен 2. марта 1941. у Крћевцу – преминуо 30. маја 2009. године у Београду), у једној од својих књига – „Записи о Шумадији“ II, објављеној 2000. године, на страни 74: „Седети у прозирној сенци врбе, расхлађивати се вином, окружен цвећем и мирисом липе, уживати у зрењу крушака и трешања, а при том бити здрав као дрен и јак као столетни дуб – то може бити идилична слика пасторалне лепоте, или, како га обични смртници називају, раја на земљи.“
Као што се није посрећило најпознатијем књижевнику срца Шумадије, Светолику Ранковићу, да му недостојни потомци име сачувају бар у називу аранђеловачке библиотеке (пратећи „трендове“ прешли са „Светолик Ранковић“ на „Светог Саву“, а ни бисту у близини „Старог здања“ нисмо могли да сачувамо од разбијања вандала, па је пре четврт века склоњена у школу „Светолик Ранковић“), тако ћемо и попричекати да Недељковићево име добије нека установа у култури на подручју општина Аранђеловац и Топола, којима је толико кеига и архивских докумената оставио (образ осветлаше једино у Удружењу „Баштина и будућност 1859“, који сваке године додељују књижевну награду и част Миодрага Мила Недељковића).

Панорама Златибора

„Сва села на златиборској површи, изузетно су лепа. Међу најлепша, спада Рожанство. Има три природна драгуља: Стопића пећину, бању Вапу и Змајевац, врло издашан извор здраве пијаће воде“ – записано је о легендарним природним лепотама златиборског села Рожанство у књизи Милосава Г. Радибратовића „Сећања дуга приче кратке“.
Ево шта је у часопису „Змајевац“, чији је оснивач и уредник књижевник из Брезовца Владета Коларевић, у двоброју 4/5 за 2011/2012. годину, у тексту „Змајевац – старобалканска митолошка прича“ Драган Јацановић написао:

Часопис „Змајевац“, број 4/5 за 2011/2012. годину, стране 4-5.

Како и само подсећање на легенде (људе, природу и друштвене вредности) окрепљује народни дух илуструје и ова реченица из текста „Ерски хумор“, са сајта Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини: „То стање духа има и свој специфичан израз у ерском хумору који је истинска друштвена и културна посебност људи овог краја а који на шаљив начин жигоше све девијације друштва, критички се обрачунава са властодршцима, свештеницима, трговцима, учитељима и новотаријама које би требало да им унапреде живот, што представља истински доказ супрематије народног духа.“

(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области јавног информисања Општине Чајетина број: 400-468/2022-01, од 19.05.2022. године, и Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-65, од 6.06.2022. године. Пројекат је суфинансиран средствима из буџета општине Чајетина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства).