М. Живановић
Мало најстаријих Аранђеловчана памти да се пре Другог светског рата у парку Буковичке бање, уздизала астрономско-метеоролошка опсерваторија, популарна „кућа на звезданом путу“, по којој је овај део парка и назван Звездара.
Био је то још један од драгуља модерне архитектуре који су украшавали парк Буковичке бање, чинили га јединственим и елитним. Црно-белу фотографију зграде на Звездари (у заглављу ове рубрике) аутору текста поклонио је за живота Милан Мика Стефановић, банкарски службеник у пензији, приложивши уз њу и други снимак (из предратног периода), на коме се виде три угледна Аранђеловчанина приликом шетње парком поред астрономско-метеоролошке опсерваторије.
слева: Божидар Симић Болинац, Александар Стефановић (отац Милана Мике Стефановића), власник виле «Здравље», и Милан Мирић
У тој опсерваторији између два светска рата радила је Јелена Шипатовска, ћерка чувеног руског генерала, Максима Максимовича Данилевског, добровољца у Српско - турском рату 1878. године, који је живео и умро у Аранђеловцу. Игром историјских догађаја после Другог светског рата, на месту опсерваторије, отворен је Музеј НОБ-а. Међутим, ни он није дуго опстао. Ево шта је, између осталог, забележено у листу «Буковичка бања» (број 142, од октобра 1982. године):
Факсимил дела текста из листа Радне организације «Буковичка бања», који је штампан у две хиљаде примерака
О запупштеном музеју на Звездари у парку Буковичке бање Живадин Стојановић Жис (познат по оштром перу и потпису Жи.С. - данас члан редакције нашег портала, пише «Жисове закецуљке») написао је, пре 38 година следеће: «Некада музеј на Звездари, а сада готово рушевина, такав је, јер о њему баш нико не води бригу. Сви га се одричу. Међутим, он би најпре требало да буде наш, ако ни због чега другог онда зато што је у нашем парку, на нашем имању. Према томе, ми бисмо му морали бити домаћини, а нисмо. Без врата и прозора, делимично и без крова, он уистину ничему не може да послужи, осим за оно за шта се и користи. А користи се за случајне намернике да се у њему физиолошки олакшају, да не кажемо то мало народскије.
Уосталом, уз овај текст објављујем његову фотографију, с које се може видети спољашност. А ако желите да видите и унутрашњост – подове и зидове (на којима има неколико, ако нас ликовни укус не вара, савремених фресака неких наших прослављених уметника) онда тамо морате отићи сами.»
Данашњи изглед развалина на Зведари у парку Буковичке бање
На фотографији аутора овог текста, снимљеној баш на месту где је пре Другог светског рата блистала астрономско-метеоролошка опсерваторија, односо где је до 70-их година прошлог века била музејска НОБ-поставка, данас се виде само камени потпорни стубови, последњи остаци некадашње «куће на звезданом путу», као вечни сведоци нашег вишедеценијског аранђеловачког «комунистичко-демократског» немара, чији континуитет чувамо «као зеницу ока свог». Коме и докле, питање је сад?
