еС
Да ли историјске, средњовековне, личности Павла и Херака Бакића могу да унапреде сарадњу златиборског краја и централне Шумадије?
У златиборском селу Јабланица у општини Чајетина (иза врхова Торника високог 1496 м, површине 100 км2 - као трећина аранђеловачке општине и 700 становника, који су прве комшије житеља у Републици Српској, у селу је и железничка станица на прузи Београд – Бар, која је грађена од 1951-1976. године) ове године је 18. и 19. јуна (први викенд после Тројица) одржан 16. сабор традиције златиборског краја „Сеоски вишебој Јабланица 2022“.
Извор: сајт www.infoera.rs, преузето 11. септембра 2022. године, линк: https://infoera.rs/2022/06/20/odrzan-16-seoski-viseboj-u-jablanici/
Подстакнути информацијом да су у стругању тестером „кладаром“ најбољи били Љубо и Радојица Бакић, Удружење „Павле Бакић“ је обавестило представнике Месне заједнице Јабланица о жељи за сарадњом, јер су управо и преци Павла Бакића живели у средњем веку у златиборском крају.
Путоказ према кућама Бакића у Јабланици, поред пута који од центра Златибора и Торника води према живописној Јабланици
После разговора са Мирославом Јанковићем, председником Савета МЗ Јабланица (иначе, на сајту општине Чајетина написана су имена не само председника, већ и свих чланова савета у 21-ој месној заједници) договорен је и сусрет Драгана Тодоровића, власника портала „еСтварност“ и председника Удружења „Павле Бакић“, са Драгишом Словићем, иницијатором оснивања ове занимљиве манифестације „Сеоски вишебој у Јабланици“. Иначе, чланови Савета МЗ Јабланица су: Здравко Љубојевић, Радојица Бакић, Љубиша Милекић, Драгана Милекић, Ацо Дидановић, Драган Радовић, Миломир Ђуровић и Драгиша Бакић (дакле, и у сеоском савету су још два Бакића), а председник Туристичког удружења „Јабланица“ (изборна скупштина одржана 22. маја – позив је још увек на вратима сеоског клуба) је Вукомир Божанић.
Панорама села Јабланица, кроз коју протиче истоимена речица, притока Црног Рзава, који се код Вишеграда улива у Дрину
О „Сеоском вишебоју у Јабланици“, чија је прва манифестација одржана 2007. године, чуло се и ван Србије. Зато је ове године и било 3.000 посетилаца на такмичарским полигонима у центу села, код основне школе.
Извор: Википедија, преузето 11. септембра 2022. године, линк: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Сеоски_вишебој_у_Јабланици
-Поносни смо на наш вишебој, у коме и учествујемо и помажемо у свему, како би сабор, који организујемо већ шеснаест година првог викенда после тројица, протекао у најбољем реду. Радујемо се највише кад победимо, јер ко буде најбољи у овим нашим народним, традиционалним, дисциплинама постаје жива легенда –рекли су нам мештани Јабланице.
Свакодневни сусрети мештана Јабланице, слева: Будиша Дидановић, Добринко Дидановић, Драгиша Словић, Милосав Бакић, Горан Дидановић, Милун Јанковић, Јован Љубојевић и Љубенко Радовић
Међу посетиоцима „Сеоског вишебоја у Јабланици“ из године у годину све је више туриста, чему доприноси и усклађен рад Туристичке организације „Златибор“ и Туристичке организације регије Западна Србија, којој припадају: Златибор, Ужице, Прибој, Мокра Гора, Тара-Дрина-Бајина Башта, Златар-Нова Варош, Пријепоље, Сјеница, Ивањица-Голија, Ариље, Пожега и Косјерић.
Извор: сајт Туристичке организације „Златибор“, преузето 11. септембра 2022. године, линк: https://www.zlatibor.org.rs/sr/sta-raditi/manifestacije/seoski-viseboj-u-jablanici/
торегија-110922.пдф
Извор: сајт Туристичке регије „Западна Србија“, преузето 11. септембра 2022. године, линк: https://web.archive.org/web/20180811183106/http://www.westserbia.org/destinacije/zlatibor/manifestacije-na-zlatiboru/seoski-viseboj/
-Већ четири године сам у пензији, а радио сам 18 година у земљорадничкој задрузи и 22 године као дипломирани ветеринар у Ветринарској станици „Ужице“. Радио сам у свим златиборским селима и околним општинама, па и у Босни, познавао сам људе, што се каже, у душу. Гледао како се куће, како брину о породици, како увећавају сточни фонд, али сам и сведок постепеног нестајања села. Почетком овог века број становника је у Јабланици смањен са 2.000 на 700. Некада је овде било 15 вашара годишње, па је некако одједном престало свако дружење и окупљање људи. Зато сам 2007. године покренуо иницијативу да ми организујемо неку народну, традиционалну манифестацију, подржали су ме моје колеге и другари, руководство општине Чајетина и после 15 година трајања сабора имамо чиме да се поносимо. Мени је драго што Удружење „Павле Бакић“ хоће да сарађује са нама Јабланичанима. Тај дух дружења српског народа једно време је био тотално нестао. Морамо духовно бити живи, морамо да се дружимо, да се волимо и да се Богу молимо – рекао нам је Драгиша Словић, ветеринар у пензији.
Детаљ са такмичарског полигона „Сеоског вишебоја у Јабланици" - стабла борова за дисциплину пењање уз дрво
Што се тиче присуства Бакића у Јабланици, златиборском крају и ближој околини, постоји и народно предање, али и поуздани историјски извори. Владета Коларевић, књижевник из Брезовца и председник Скупштине Удружења „Павле Бакић“ у Аранђеловцу, у свом раду „Павле Бакић и његово време у народном сматрању и предању“ (публикација „Бакићевац“, 2015. године) написао је, између осталог, и следеће (страна 12. у наведној публикацији): „Траг у доцнијем усменом пословичком наслеђу садржи помен извесног Херака (по Вуку Караџићу и неким скорашњим примерима народног стваралаштва) и брата му Петака, односно Селака – који су као браћа прешла у легенду засновану на стварним личностима и догађајима, која не казује да су то синови Радована Бакића, хришћанског спахије из Дрежника код Пожеге и обласног властелина из 15. века, но сама пословица садржајно на то указује: „Не хвали Херака, не куди Селака (Петака?), то су браћа једнака. Сам Херак именски указује на личност особеног кова, могућег зачетника ерског менталитета у нашој народној традицији (Херак=Хера=Ера) заснованој на урођеној домишљатости и промишљеној одмерености, ведра духа и садржајне речитости.“
Насловна страна годишњака „Бакићевац“ од 2015. године
Ево и научног утемељења постојања Херака Бакића, према цитату из књиге Ненада Лемајића „Бакићи, породица последњег српског деспота“ (Филозофски факултет у Новом Саду и Историјски архив „Срем“ Сремска Митровића, 1995): „Најстарија кнежина Бакића уписана је у дефтеру за смедеревски санџак из 1476. године, Од двадесетак кнежина поменутих у овом попису, међу највећим, ако не и највећа, била је кнежина Радована Бакића. Уз њега се помињу и два сина, Селак и Херак. Кнежина се састојала од седамдесетак села разбацаних на широком простору око данађњих места Ужице, Пожеге и Ариља (стр. 57. „Бакићевца“)... Породице Бакић које су остале у Турској после Павловог преласка у Угарску нису тим догађајем претрпеле никакве штете. Од четири кнежине Бакића, које су постојале поред Павлове, чак три су забележене у периоду после његовог бекства. То су биле веома велика и развијена кнежина Херака Бакића и кнежина Вуксана Бакића, пописане 1528. године, а такође и кнежина Николе Бакића, о којој немамо детаљнијих обавештења, осим да је постојала око 1540-1545. године (стр. 68-69. „Бакићевца“).
Све могуће историјске везе, почев од средњег века до данас, између Бакића у златиборском крају, који припада општини Чајетина, и предела око Венчаца у Шумадији, на подручју аранђеловачке општине, подстакле су Удружење „Павле Бакић“ да организаторима „Сеоског вишебоја у Јабланици“ пошаље и следећи допис:
Предлози Удружења „Павле Бакић“ о почетку сарадње са Организационим одбором сабора „Сеоски вишебој у Јабланици“, од 5. септембра 2022. године
У Јабланици мештани посебну пажњу поклањају и свим туристичким локалитетима, на којима су постављене и информативне табле, израђене у складу са архитектонским елементима који одликују златиборски крај.
Информативна табла о цркви-брвнари у Јабланици
Црква-брвнара је изграђена 1838. године, посвећена је Покрову Пресвете Богородице, а обновљена је 2014. године и од тада је доступна и за туристичке посете. Грађена је на правоугаоној основи од брвана, са полукружном олтарском апсидом.
Црква-брвнара, са собрашицама у позадини
Иза цркве-брвнаре налази се и неколико објеката - собрашица, које су поједине фамилије у Јабланици изградиле од чамове грађе и које користе за обедовање са гостима после литургије и причешћа у духу ранохришћанских агапа – заједничких трпеза љубави и слоге.
Табла са текстом да је једну од собрашица изградило братство Божанић из Јабланице 1928. године
У близини цркве-брвнаре изграђена је и осматрачница са које пуца поглед на златиборске висове. –Ми све ово чувамо и одржавамо, у сарадњи са општином Чајетина. Надамо се да ћемо имати све више туриста у наредном периоду, па је зато лепо што сте и Ви, новинари портала „еСтварност“ дошли код нас. Чланови Организационог одбора „Сеоски вишебој у Јабланици“ су увек радо дочекивали представнике седме силе, а и после пет година радо погледамо и емисију Јована Мемедовића, који је неколико дана боравио у Јабланици – загледан у бескрајне планинске хоризонте рече нам Драгиша Словић.
Драгиша Словић на осматрачници код цркве-брвнаре у Јабланици
Када смо погледали емисију Јована Мемедовића, искреног и великог заљубљеника у природу и лепоте Србије, с називом „Сасвим природно: Јабланица ми у срцу“ схватили смо зашто је управо Мемедовића поменуо Драгиша Словић. Како бисте и Ви, драги читаоци, осетили у пуној мери душу златиборских горштака у Јабланици, који су створили оригиналну и атрактивну манифестацију „Сеоски вишебој у Јабланици“ препоручујемо Вам да погледате емисију Јована Мемедовића.
https://www.youtube.com/watch?v=QpNAZffJGhQ
Извор: YouTube, емисија „Сасвим природно: Јабланица ми у срцу“ (Јован Мемедовић, 7. маја 2017. године), преузето 11. септембра 2022. године (264.075 прегледа)
Било би лепо да истраживања о Бакићима на подручју Златибора и централне Шумадије у средњем веку допринесу и разгранавању сарадње удружења „Павле Бакић“ у Аранђеловцу и организатора „Сеоског вишебоја у Јабланици“, те да већ проверене такмичарске дисциплине заживе и на падинама Венчаца, у средњовековном граду Павла Бакића, за који би била права греота да не буде подигнут до 2037. године, на 500. годишњицу погибије Павла Бакића у Угарској. Док је људи попут Драгише Симића и широкогрудих Јабланичана нада за наше боље дане, ипак, постоји.
(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области јавног информисања Општине Чајетина број: 400-468/2022-01, од 19.05.2022. године, и Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-65, од 6.06.2022. године. Пројекат је суфинансиран средствима из буџета општине Чајетина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства).