ДТ
Неколико дана после продаје „Старог здања“, „Шумадије“ и „Аркада“ са отвореним базеном и два одавно руинирана објекта у непосредној близини (са „Шкољком“ и „Ловачким домом“, као спорном имовином), на аукцијској продаји у Агенцији за лиценцирање стечајних управника Републике Србије 28. јануара прошле године, нови власник „Старог здања“ Радован Милојевић („Стублина“ ДОО Стојник код Аранђеловца) и Бојан Радовић су, и то баш испред „Старог здања“, само после недељу дана, брже-боље обзнанили договор о препродаји „Старог здања“ од стране „Стублине“ општини Аранђеловац.
Скупштина општине Аранђеловац је прошле године усвојила неколико одлука, како би плаћање око пола милиона евра из општинског буџета (у 10 рата током ове године) било „оправдано“. Међутим, много тога у вези „Старог здања“, посебно недоличан однос општинског руководства према реализацији стратешке инвестиције из 2012. године, никад неће бити оправдано, а биће и оних који ће морати да положе рачуне. У наредном периоду све што се буде дешавало са „Старим здањем“ биће илустративно и за разјашњавање вишегодишњих опструкција (2012-2018).
Поводом годишњице од ланске продаје, а затим брзе препродаје „Старог здања“ (најављене само недељу дана после куповине у стечају) у овом тексту желимо само да разобличимо нетачне изјаве председника општине да је „Старо здање“ тек прошле године постало општинско власништво, по први пут у историји.
То, једноставно, није тачно. Ево и генезе власничких односа. Одмах после оснивања земљишних књига 1936. године укњижено је 19. априла 1937. године право власништва у корист Краљевске банске управе Дунавске бановине у Новом Саду, а 6. марта 1948. године, на основу Уредбе о укњижењуправа својине на државној непокретној имовини као власник (непокретне имовине у парку Буковичке бање) уписана је Општенародна имовина.
Из старих земљишно-књижних уложака (који су били вођени у суду, све до преласка надлежности у службе за катастар непокретности, крајем прве деценије овог века) јасно се види да су катастарске парцеле парка Буковичке бање формиране као „земљишно књижно тело 1“, а „зграда хотел „Старо здање“ на кп. бр. 1934/1“ (то је и данашњи број највеће катастарске парцеле парка Буковичке бање) као „земљишно књижно тело 2“.
Општенародном имовином располагала је управо Скупштина општине Аранђеловац, која је 24. јуна 1964. године донела и решење број: 03-5563/1-241. Тим решењем је Управи Буковичке бање додељена на „трајно коришћење без накнаде из фонда општенародне имовине пословна зграда звана „Старо здање“.
Чак је и у првој деценији овог века наведено у судским документима (решење Окружног суда у Крагујевцу број: ГЖ.858/05, од 3. августа 2005. године) да је „Старо здање“ (и други објекти у парку) „до сада власништво општенародне имовине (Општина Аранђеловац)“. Истоветан навод: „Старо здање“ (и други објекти у парку) „до сада власништво општенародне имовине (Општина Аранђеловац)“ написан је и у жалби Републичког јавног правобранилаштва од 25. 04. 2005. године, а која је написана против решења Општинског суда у Аранђеловцу од 5. августа 2003. године. Поменутим решењем је укњижено право трајног коришћења (после две године је и искњижено), и то не само на „Старом здању“, у корист „Буковичке бање“ АД (касније: „Букуљска нова слатина“). Уколико Вас интересују детаљи у вези те укњижбе можете их сазнати из следећег фајла:
Дакле, располагала је Скупштина општине Аранђеловац „Старим здањем“ и у прошлом и у овом веку. А шта се крије иза силног упирања да „Старо здање“ постане општинско, због чега и због кога је направљено велико замешатељство?
Зашто је представљено да 3992 потписа - које су председнику општине половином 2018. донели представници фејсбук-групе „Очистимо Аранђеловац“ (који стоје код председника у фиоци, док Уредба о издвајању дела парка од заштите као споменик природе и даље постоји, а потписи и председник је требало да укину ту уредбу и врате заштиту на цео парк, без могућности изградње новог хотела) - репрезентује вољу грађана Аранђеловца, којих је шест пута више у самом граду, а дванаест пута више у целој општини?
Ко и због чега и даље баца маглу на „Старо здање“? Ко ће и кад да уради пројектни задатак за „Старо здање“, зашто Завод за урбанизам није доставио нацрт плана детаљне регулације парка, ко кога и због чега чека? Ко ће бити будући "закупац "Старог здања"? Питања је бескрајно много, све одговоре ће неминовно донети будућност, а штета која је нанета ускраћивањем реализације стратешке инвестиције (коју је подржала управо Влада Републике Србије!) већ сад је немерљива, у материјалном и сваком другом смислу речи!!!