Анђелка Тодоровић
Уредба о утврђивању подручја бање „Буковичка бања“ и Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године могли би, уз иноватни приступ, да постану својеврсне туристичке атракције, које ће посетиоцима нудити непоновљив доживљај у оквиру пројекта „Туризам за сећање“.

После израде Пројекта „Аранђеловац и Буковичка бања – град бања“, који су 1993. године урадили др Радомир Спасић, директор Специјалне болнице „Буковичка бања“ и Драган Тодоровић, директор Туристичко-угоститељског деоничког друштва „Буковичка бања“, уз подршку локалних власти и разумевање значаја туризма за развој Аранђеловца од стране Милосава Ивовића, тадашњег председника општине Аранђеловац (1993-2000), Влада Републике Србије је 15. маја 1997. године усвојила и први стратешки документ од значаја за развој туризма у граду под Букуљом.

Уредба о утврђивању подручја бање „Буковичка бања“, од 15. маја 1997. године

У уредби, коју је потписао Светозар Крстић, потпредседник Владе Републике Србије (истакнути члан Нове демократије Душана Михаиловића, у другој половини 90-их година прошлог века) наведене су укупно 184 парцеле, које означавају границу бањског подручја од 3,77 км2 (што представља четвртину  подручја Аранђеловца као градског насеља).

Нажалост, ова уредба није била обавезујући акт приликом израде каснијих урбанистичких аката (планова генералне регулације, детаљних урбанистичких планова и урбанистичких пројеката), тако да су на простору обухваћеном уредбом рушене зграде са историјско-архитектонским вредностима у оквиру амбијенталних целина, а грађене су нове, углавном високе стамбене зграде (то је тренуто случај и са „Бекатауном“, који је на граничном бањском подручју, које је Планом генералне регулације из 2014. године било предвиђено за туристичке намене и градњу спортских терена, објеката и хотела за смештај спортиста).

Отворено поље у Аранђеловцу, детаљ

Уредбом из 1997. године формално-правно је безецован простор од377 хектара за развој туризма у Аранђеловцу и разрешена вечита дилема о простору који припада Буковичкој бањи. Јасно је тад написано да Буковичка бања није само парк од двадесетак хектара, са хотелом „Извор“ на око девет хектара, већ да бањско подручје обухвата бар десет пута већу површину, од пећине Рисовача до спортских терена „Шамота“ (по дужини), односно делове Отвореног поља, Ђикиног брда и Јешовца, с јужне стране, па до Кнез Михаилове и Улице Илије Гарашанина, односно 1300 каплара на северној страни.

Одступања од те уредбе виде се по високим стамбеним зградама на Отвореном пољу (нико није ни помињао претварање старих вила у туристичке атракције), али и затвореном градском насељу – кондомнијуму „Бекатаун“ на земљишном комплексу некадашњег „Шамота“. Како би посетиоци Буковичке бање могли, једног (лепог) дана, да шетају око бањског подручја „Буковичка бања“ (предвиђеног уредбом из 1997) ваљало би да почнемо бар да размишљамо о изградњи пешачко-бициклистичке стазе око 377 хектара бањског подручја (дужина стазе била би око 12 км).

Надајмо се да ће нова локална власт (избори ће бити у априлу 2026) имати разумевања за овај пред, те да ће почети да решава имовинске односе на земљишту, које се налази на ободу бањског подручја. За почетак би могли да издвоје парцеле са јавном својином, попут: Општине Аранђеловац (4962/7), ЈП „Србијашуме“ (3151, право коришћења, својина Републике Србије), ЈКП „Букуља“ (805/7, право коришћења, својина Републике Србије), Центар за социјални рад „Сава Илић“ (3111, право коришћења, својина Републике Србије) или Основна школа „Милош Обреновић“ (4191/18, право коришћења, својина Републике Србије). 

На тим парцелама могле би да буду „визиторске тачке“, где би посетиоци од стручних лица општине Аранђеловац добили све потребне информације о бањском подручју и Буковичкој бањи. Једна визиторска тачка требало би да буде и код зграде Штедионице Дунавске бановине (уводна фотографија у овај прилог), како би туристи сазнали да је седиште Штедионице Дунавске бановине Краљевске банске управе Краљевине Југославије (1937-1945) било управо у овој згради за време изградње хотела "Шумадија", отвореног и затвореног купатила, као и доградње "Старог здања" (уз изградњу инфраструктуре у парку у који је прва питка вода доведена из изворишта потока Балабанац у близини Црвене баре на Букуљи). А можда ова зграда једног (лепог) дана буде претворена у Музеј Дунавске бановине, чиме би се Аранђеловчани (бар мало, а и не каже се узалуд како никад није касно) одужили великом туристичком напретку који је постигнут у Буковичкој бањи у годинама уочи Другог светског рата.

Сталним подсећањем на бањско подручје у Аранђеловцу схватили бисмо и значај цивилизованог и културног понашања, постојања зелених и цветних површина, чистог ваздуха, квалитетне комуналне инфраструктуре и заштите минералних вода на том подручју, лепог изгледа свих фасада, растерећеног саобраћаја и изградње паркинг места, разноврсних садржаја у култури, лепог понашања и опхођења, како према туристима тако и грађана Аранђеловца једних према другима, бар када се налазе на јавним местима.

Пешачко-бициклистичка стаза око бањског подручја представљала би оригиналну туристичку атракцију, коју би радо памтили посетиоци Буковичке бање, баш као што би радо памтили и маршруту „Путевима јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола“. 

Наиме, за три дана престаје да важи „Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године“, којом су Аранђеловац и Топола предвиђени као јединствена туристичка дестинација (на 10. месту, као једна од укупно 18 туристичких дестинација у Србији). Осим заједничких наступа на сајамским манифестацијама обе општине нису оставриле друге циљеве из наведене стратегије. Поготово нису утврдиле у које садржаје је потребно улагати средства, а о привлачењу инвеститора и да не говоримо.

Извод из Стратегије развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године, поглавље „7.5 Преглед туристичких дестинација“

Представници Удружења „Павле Бакић“ су активно учествовали у активностима за припремање и усвајање нове стратегије. После неколико разговора са члановима Међуресорске радне групе за израду нове стратегије развоја туризма (основана 21. маја ове године) Бакићевци су Министарству туризма и омладине доставили и званичан предлог о продужењу важења садашње стратегије и у наредном периоду, посебно због наставка постојања одредбе о Аранђеловцу и Тополи као јединственој туристичкој дестинацији. 

Мејл Министарства туризма и омладине достављен Удружењу „Павле Бакић“, од 18. августа ове године

Представници Удружења „Павле Бакић“ су задовољни тиме што је и у нацрту  новог документа, с називом „Стратегија развоја туризма Републике Србије од 2026. до 2030. године“, и даље предвиђено формирање јединствене туристичке дестинације „Аранђеловац – Топола“. 

Извод из Нацрта „Стратегије развоја туризма Републике Србије од 2026. до 2030. године“, поглавље „8. Приоритетне туристичке дестинације“

Да ли ће у новој стратегији бити предвиђени и инвестициони пројекти за јединствену туристичку дестинацију Аранђеловац-Топола, зависи од тога колико ће на томе инсистирати представници локалних самоуоправа ове две општине. Од челних људи у општинама, као и свих туристичких посленика (посебно оних који из буџета добијају зараде), зависи и да ли ће у наредних пет година коначно и заживети ЈТД (јединствена туристичке дестинација Аранђеловац-Топола)? У претходних десет година то се није десило!

Напомена: Пројекат „ТУРИЗАМ ЗА СЕЋАЊЕ: Туристичке атракције Буковичке бање и Аранђеловца као непоновљиви доживљаји“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1459, од 2.6.2025. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-225, од 6.6.2025. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.