Мирослав Буца Живановић
Имућнoг Самуила Тајтацаковића примами мирис „златне коке“ и уложи свој иметак, зарађен трговином у Београду, у градњу луксузне виле у Буковичкој бањи. Луксузна кућа са две лучне терасе, купатилима, базеном за купање,  бунаром, мамила уздахе комшија, а туристе привлачила да је редовно закупљују у летњој сезони. Летњиковац је један од ретких у Аранђеловцу кога су власници вратили у посед пресудом међународног суда у Стразбуру. Ове године Регина летовала у својој вили.

У одговорима упитника за вилу „Тајтацаковић“ (попунили: Славица Ракић. инжењер у аранђеловачком катастру, Регина Тајтацаковић, власник летњиковца и Бранко Радојчић, дуго година одржавао вилу)  пише да је ова кућа саграђена највероватније 1938. године у Сеничанима, делу Аранђеловца, с леве стране Ћаћиног потока. Вила је добила назив према породици Самуила Тајтацака (Тајтацаковића) и супруге Бојане.

„Вила Тајтацаковић“ (фото: Слободан Марковић)

Двоспратна кућа се налази у улици Шумадијска број 6 (негдашњој Гоце Делчева број 2А). Пословни Самуило је већ припремио новац за градњу виле, па је она завршена за годину дана. Регина Тајтацак је мајстору Слободану Петровићу Чивију рекла да је  вила у то време коштало око 27 пари волова. Иначе, ова кућа има сличности са вилом „Брух“, саграђеној на Отвореном пољу у Аранђеловцу у улици Пупинова бр 6.

Ко је Самуило Тајтацак - предузимљиви трговац из Београда?

После смрти Самуила и супруге Бојане, вила добија назив „Регина Тајтацаковић“, јер јој додају име њихове ћерке, која је са својим братом Исаком наследила кућу.

Самуило Тајтацаковић (Тајтацак) је рођен 1897. године у Београду. Захваљујући пословним способностима и савесном раду непрекидно је увећавао иметак. Несебично је помагао школовању своје најближе родбине и трудио се да им пронађе поуздано ухлебљење. Прве године Другог светског рата, бринући о судбини породице, бежи са таштом и шурацима из Југославије. Живели су илегално у Албанији. Када је Београд ослобођен, враћа се у Србију и постављају га за помоћника директора угоститељства Србије. Касније постаје преводилац енглеског језика, све до пензионисања. Умро је од рака плућа. Живео је у браку са супругом Бојаном Тајтацак (Тајтацаковић), рођеном Коен. Она је страдала на Сајмишту.

Нису случајно Самуило Тајтацаковић (1897-1965) и његова супруга Бојана (1906-2000)  изабрали управо овај део града под Букуљом да у њега сместе свој спратни летњиковац лучних сводова, окренутих управо дивљини Ћаћиног потока који је на 5о-так метара жуборио усред уснулих врбака. Ово модерно здање, као поручено је било за пробирљиве туристе, а у близини се налазио парк Буковичке бање.    

Према сазнањима кућа је уговорена да се гради са пројектантом и грађевинцима по систему „кључ у руке“. Првобитном називу ове виле касније је додат „Регина Тајтацаковић“, по имену ћерке  Самуилове.

Регина Тајтацаковић ове године лето провела у својој вили (фото: Мирослав Живановић)

Регину смо затекли ове године како лето проводи у вили, обележавајући свој деведесети рођендан, окружена пријатељима и познаницима. У разговору, она нам открива неке појединости, дуго година скриване од јавности, везане за своје родитеље и вилу.

Вила враћена власнику пресудом суда у Стразбуру

После рата вила је национализована 50-тих година прошлог века. Међутим, незадовољна оваквим исходом, породица је засукала рукаве и Регинин супруг Илија Лазаревић, адвокат, покрене судски поступак. Пође му за руком да се, после силних и дугогодишњих судских процеса у земљи, обрати Међународним судом у Стразбуру, који је вратио власништво над вилом Регини и Исаку Тајтацаковићу 1980. године  То је омогућило да исте године летњиковац обнови, а 2008. реновирају највећи део куће и сачувају је од пропадања. 

Када се у београдским финансијским елитним круговима, после Великог рата и привредног опоравка Србије, пронела вест да је улагање у Буковичку бању уносније од многих других, Самуило Тајтацаковић, са дипломом трговачке академије у Бечу, није пропустио прилику да увећа свој иметак. Већ стеченог пословног искуства вођења фабрике у Земуну, одлучи да загризе и уложи новац у туристичку понуду.

Иначе, Вила „Тајтацаковић“ у неким нормалним, будућим, временима могла би да буде перјаница првог туристичког апартманског ланца старих вила у Буковичкој бањи. Тако нешто још увек не постоји нигде у Србији, а ваљало би то да имају у виду туристички посленици у граду под Букуљом, јер бисмо по таквом туризму за сећање, и јединственим доживљајима приликом боравка у реновираним стогодишњим вилама, били први, не само у Србији.
Иначе, Самуило  и спупруга Бојана оставили су за собом ћерку Регину, професорку математике и сина Исака (1936).

Алекса Величковић утврдио првобитни изглед „Виле Тајтацаковић“

Анализирајући вилу „Тајтацаковић“ аранђеловачки архитекта Алекса Величковић каже да је кућа спратни објектае, правоугаоног габарита 12x14 метара, са четвороводним кровом покривеним црепом. Облик је једноставан и компактан. Архитектонски израз објекта чине више стилских елемената који га смештају у еклектичан дух међуратне архитектуре, карактеристичан и за велики број аранђеловачких вила.

Посебну снагу објекту давале су аркаде на тераси на спрату, постављене у наставку приземне терасе са стубовима, тако да је читав низ лучних отвора и стубова визуелно деловао као јединствена вертикална целина која се простирала кроз две етаже. Овакво решење давало је фасади снажну динамику и монументалност. Наиме, првобитно су на фронталној фасади на спрату постојала три лука, а на бочкој фасади један, док су данас сачувана само по један лучни отвор на свакој фасади, а остала два су накнадно зазидана, чиме је нарушен првобитни архитектонски ритам и главни мотив. Такође у приземљу, на улазној тераси зазидано је једно поље. Првобитно, ограда на спрату била је израђена од металне браварије, као што је на степеништу. Сви накнадни радови на фасади јасно су видљиви голим оком, тако да је лако замислити како је објекат првобитно изгледао.

На бочној фасади налази се кружни прозор, елемент карактеристичан за модернизам. Управо супростављање модернистичког мотива кружног прозора и аркада које нису типичне за модернизам, потврђује да је кућа пројектована у еклектичном духу.

Организација простора заснована је на подели објекта на две одвојене стамбене јединице -едну у приземљу и другу на спрату. У горњу се приступа преко спољашних масивних степеница, које такође дају снажан визуелни печат целом здању. Вила поседује укупно четири купатила, две терасе, пет соба у приземљу и исто толико на спрату.

Фасада је малтерисана, а у приземљу је наглашена соклом од камена. Камен се појављује и на угловима зидова као декоративни елеменат, наглашавајући чврстину и дајући фасади топлину.

Увидом у слике од пре неколико година и изласком на лице места Алекси Величковићу, мастер инжењеру архитектуре, пошло је за руком да склопи коцкице првобитног изгледа виле „Тајтацаковић“и нацрта њену скицу (уводна фотографија у овај текст), која ће читаоцима помоћи да стекну комплетну слику и сагледају естетику ове виле.

Напомена: Пројекат „ТУРИЗАМ ЗА СЕЋАЊЕ: Туристичке атракције Буковичке бање и Аранђеловца као непоновљиви доживљаји“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1459, од 2.6.2025. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-225, од 6.6.2025. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.