ДТ
У наредних недељу дана биће одржане три манифестације на тему вина (две у Аранђеловцу и једна у Тополи). Убрзани развој винарија захтева и развијене, а не бројне и на тржишту непознате, винске туристичке манифестације. И наш народ лепо каже - боље једна, али вредна!
Можда ће упоредо са радовима на бањанској винској задужбини ("изградња и опремање објекта за продају грожђа и производњу вина", како пише на таблама, јер одговоре на наша питања о радовима нисмо добили ни после око три месеца од инвеститора "Винарије Венчац" ДОО у Бањи) бити створена и Јединствена туристичка дестинација, која је предвиђена Стратегијом развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године? Да је некоме пало на ум, могле су све три предстојеће винске манифестације да буду најављене управо на конференцији за новинаре у дворишту Подрума у Бањи, тим пре што се ове године навршава пуних 120 година од „како се осамнаест сељака испод венчачких планина окупило да направе највећи подрум на Балкану – Венчачку виноградарску задругу, која је постала четврта винска задруга по величини у Европи тог времена“, како је написао Славомир Ћирковић на сајту www.putvina.rs 15. фебруара 2021. године.
Како су то успели Бањанци и Липовчани да начине дивоту од подрума којој се деценијама дивио читав свет, и то у време кад је Аранђеловац имао 2.000 становника и 325 домаћинстава? Изгледа да се одговор налази у неколико реченица из предговора др Момчила Митровића, аутора књиге „Венчачка виноградарска задруга Навип-Венчачки виногради 1903-2003“, која је објављена 2003. године, поводом стоте годишњице подрума у Бањи (стране 1-2): „Када смо ту скоро разговарали са сељацима из Липовца и Бање, који и данас свакодневно навраћају у Задругу, чинило нам се да слушамо њихове дедове и очеве; о потреби заједничке акције код Срба, потреби неговања основних и већ заборављених принципа морала, поштења, вере у човека... Има свега тога у Шумадији, само негде затурено, не цени се много. Вероватно на кратко, јер су то универзалне вредности, непролазне и вечне. Да нису такве, не бисмо данас читали, и можемо слободно режи подвиге сељака Бање, Липовца, Брезовца и других села чијим се резултатима у задругарству дивио добар део Европе. Европа је долазила у Бању, односно Венчачку виноградарску задругу да се упозна са несумњиво модернизацијским процесима које су несвесно, али с толиком упорношћу градили шумадијски сељаци“.
Један од најзаслужнијих за успон бањанске задруге био је Брезовчанин Михаило Стојић, управник задруге од 1928-1945. године, који је био и народни посланик, посвећен напретку свог завичаја, што је ретко ком народном посланику, од 1945. па до данас, на ум падало. Ево и дела текста Михаила Стојића „Оснивање венчачке виноградарске задруге“:
Извод из књиге др Момчила Митровића „„Венчачка виноградарска задруга Навип-Венчачки виногради 1903-2003“ (издавач „Виктор“ Аранђеловац, тираж: 1.000 примерака, 2003. године)
Читаоцима нашег портала препоручујемо да прочитају и научни текст др Момчила Митровића „Венчачка виноградарска задруга у огледалу штампе“, који је посветио Бањанцу др Милану Весовићу, питомцу, школованом од стране бањанске задруге. Вероватно, через већ цитираних „заборављених принципа морала, поштења, вере у човека“...
др Момчило Митровић, „Венчачка виноградарска задруга у огледалу штампе“
Према данашњој статистици, у 197 општина Србије има укупно 466 винарија. Већина је настала у задње две деценије. У Аранђеловцу има девет винарија, а у Тополи и двоструко више. Судећи по бројкама ове две шумадијске општине „шију“ све друге општине које, у просеку, имају по две до три винарије. Осим традиционалних манифестација о Светом Трифуну све је више догађаја посвећених вину, како у Аранђеловцу тако и у Тополи. Само ће у наредних недељу дана бити приређене три манифестације – две у граду под Букуљом и једна у винчанској винарији „Александровић“ код Тополе.
Извор: скриншот, фејсбук, преузето 12. маја ове године
Тополски и аранђеловачки винари су у протекле две деценије освојили бројне награде и признања на престижним надметањима у земљи и иностранству, па би ваљало да и манифестације посвећене вину, које су изузетно атрактивне за туристе, буду осмишљене у наредном периоду и позициониране као престижне, оригиналне, врхунске, са стратешким маркетиншким циљевима подобним тржишним и туристичким развојним потребама централне Шумадије.
Због високе цене коју плаћамо због вишедеценијског гажења по традицији и вредностима које баштинимо, те уништавања врлина части, поштења и рада за опште добро, надајмо се да ћемо се, бар ми у централној, устаничкој, Шумадији пренути и устати зарад бољих дана наших потомака. Можемо то брзо да покажемо и на примеру организовања заједничких манифестација винског туризма у оквиру Јединствене туристичке дестинације „Аранђеловац-Топола“ (једна, на 10. месту, од укупно 18 у Републици Србији).
Извод из Стратегије развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године
Радови на Подруму у Бањи предвиђено је да буду завршени до 2024, а рок за формирање јединствене туристичке дестинације истиче 2025. године. Ушли јесмо у цајтнот, али све се надајући како „никад није касно“ (!?), можда се деси да неких нових, ововремених 18 људи, посвећених зналаца из Аранђеловца и Тополе, ипак усмери „туристички точак“ према правом „колосеку“.
Овај прилог је објављен у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима из буџета Општине Аранђеловац, на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области информисања (број Општине Аранђеловац: 01-1 400-966/2023, од 6.04.2023. године - број Издавачке делатности "Стварност": 01-121, од 18.04.2023. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.