еС
Због захтева Аранђеловчана, који су минулих дана на друштвеним мрежама коментарисали изјаву Бојана Радовића, председника општине, од 11. јула 2018. године, на ванредној седници СО Аранђеловац, објављујемо изводе из докумената, који демантују све Радовићеве наводе.

После суботњег рушења зграде са свлачионицама, поред отвореног базена у парку Буковичке бање (чије је незаконито рушење почело још 2020. године, а сад је докрајчено по закону, односно на основу грађевинске дозволе и пријаве радова општине Аранђеловац, о чему смо писали на нашем порталу), најчешће је дељен снимак дела говора председника општине са ванредне седнице СО Аранђеловац, одржане 11. јула 2018. године. Пре него што прочитате овај прилог предлажемо да и Ви погледате следећи снимак.

https://www.youtube.com/watch?v=arFZ78r-1X4

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Извор: РТВ „Шумадија“ Аранђеловац, YouTube, објављено 12. јула 2018. године, преузето 3. октобра 2022. године

Овај видео-снимак, који је усијао друштвене мреже минулог викенда, преузиман је, углавном, са сајта Радио-телевизије „Шумадија“, која је и иначе миљеник локалне власти за привилеговано финансирање из народног буџета, баш зато што „у целини“ преноси све што каже председник општине.

Извор: сајт РТВ „Шумадија“, објављено 12. јула 2018. године, преузето 3. октобра 2022. године

Управо због нетачних чињеница и клевета, уперених на директора хотела „Извор“, Драган Тодоровић је 24. јула 2018. године поднео тужбу против Бојана Радовића због повреде угледа и претрпљеног душевног бола. Иако сви у Аранђеловцу приликом помена речи „директор хотела Извор“ одмах помисле на Драгана Тодоровића, тако није сматрао ни другостепени, Апелациони суд у Крагујевцу, који је 12. јануара ове године потврдио првостепену пресуду судије Основног суда у Аранђеловцу, Весне Ивков Радовић, од 7. октобра 2021. године. Тодоровић је на другостепену пресуду поднео жалбу Уставном суду Србије, а после одлуке Уставног суда (уколико не буду поништена пресуда коју је донела судија Весна Ивков Радовић) следећа адреса биће Стразбур. Један од основа за поништај пресуде састоји се у томе што суд уопште није утврђивао да ли су изнете „чињенице“ тачне или нису, већ је суд сматрао да „превагу у конкретном случају има право на слободу изражавања“, упркос томе што је „говор туженог, због кога се тућилац осећао увређеним, садржао посредне наводе „увијене природе“, као и да садржај истог није био експлицитно увредљив...“.

Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, од 12. јануара 2022. године

Иако смо на нашем порталу објавили обе пресуде из судског спора Тодоровића против Радовића (који је почео 24. јула 2018. године и данас још траје по поднетој жалби Уставном суду Републике Србије), уз коментарисање бројних заврзлама које су пратиле овај вишегодишњи спор, подсећамо читаоце нашег портала да је судија Надежда Симић на рочишту одржаном 15. маја 2019. године усвојила Тодоровићев тужбени захтев. После тога је изузета из поступка, променило се четворо судија за четири године, све док није на ред дошла судија Весна Ивков Радовић да подели правду, и то на само једном одржаном рочишту 7. октобра 2021. године, пре непуних годину дана.

Извод са сајта Министарства правде „Ток предмета основних и виших судова“, преузето 3. октобра 2022. године

Што се тиче Радовићеве изјаве у вези новог хотела и купопродајног уговора, од 17. септембра 2012. године, претходног инсвеститора – о „новом хотелу“ сведочи баш документ са печатом општине Аранђеловац.

Прилог 12 „Инвестициони план за Буковичку бању“, део је купопродајног уговора, а оверен је печатом општине Аранђеловац (и потписом овлашћеног лица)

Да је овај „Инвестициони план за Буковичку бању“ формално-правно и суштински део купопродајног уговора од 2012. године потврђује и извод из тог уговора, у коме је јасно и читко написано да уговор сачињавају и сви прилози уз уговор. Ти прилози су побројани у тексту купопродајног уговора, и то под редним бројем 12: „План инвестиционе обавезе“.

Уговор о купопродаји дела непокретне имовине Акционарског друштва за туризам и угоститељство „Буковичка бања“ Аранђеловац – у реструктурирању Аранђеловац, Илије Гарашанина бб, од 17. септембра 2012. године

Овај уговор је због опструкција општине Аранђеловац (није усвојен план детаљне регулације, ради добијања грађевинске розволе за реконструкцију постојећих и изградњу новог хотела у парку Буковичке бање) раскинут 10. августа 2016. године, а општина је 28. новембра 2018. године „обуставила израду“ већ урађеног планског акта и поништила све одлуке о изради плана од 2013. и 2015. године. За тако нешто им је као "кец на десетку" пала петиција "Очистимо Аранђеловац", са 3.992 потписа грађана Аранђеловца (предата Радовићу, на сва звона и медијску помпу, 1. јуна 2018. године), који су се противили претходној инвестицији (а да већина није ни знала зашто, због чега и због кога - сад сви све знају, али - "касно Марко на Косово стиже!").

Радовић је говорио како за реконструкцију старих хотела у парку није ни потребан плански акт, а после куповине објеката у парку од стране „Стублине“ 19. фебруара 2021. године је брзопотезно усвојен план детаљне регулације за парк ББ, док је већ 21. новембра 2021. „Буковичка бања Стублина“ укњижила приватну својину на 166 ари у парку - затим следе актуелни догађаји, а и тек ће бити којешта...

А Радовићев драмски приказ, уз представљање „извршитеља и директора хотела „Извор“ као Нушићевих сумњивих лица, која „не излазе из катастра“... демантовао је управо јавни извршитељ Видоје Стојковић, у свом сведочењу пред Основним судом у Аранђеловцу. Између осталог, рекавши, да „није тачно да сам са тужиоцем ипао у катастар... председник је тражио да одустанем од поступка спровођења извршења на објектима... ја сам то позивање схватио као притисак...“.

Извод из записника са рочишта, одржаним у Основном суду у Аранђеловцу 28. октобра 2020. године

Радовићев покушај да од законског стицања поверилачког права хотела „Извор“ према „Букуљској новој слатини“ (која је правни следбеник „Буковичке бање“), уз стварање некакве мистерије и дочаравања криминогене ситуације (Нушић и Домановић у томе заједничким пројектом не би успели), тек је прича за себе. Наиме, „Извор“ је на тражење „Буковичке бање“ платио порезе које је дуговала „Буковичка бања“, које је то признала и у судском поступку, јер нису имали новац да врате „Извору“, а како не би настала застарелост ту несумњиву чињеницу констатовао је и суд у орговарајућој пресуди, која је касније била основ и за наплату у стечајном поступку.

Пресуда Привредног суда у Крагујевцу, од 24. септембра 2015. године

Тек је за бурлеску Радовићева „борба“ да прекњижи својину на објектима у парку Буковичке бање, са угоститељског предузећа „Буковичка бања“, односно „Букуљска нова слатина“ на Републику Србију (замислите само да се такво прекњижавање деси и Вама, док читате овај текст, јер може председнику општине да падне на ум да оде до катастра и прекњижи шта му се ћефне). Због тога је такво прекњижавање оборено у другостепеном поступку, од стране Републичког геодетског завода.

Извод из решења РГЗ Републике Србије, од 2. марта 2017. године

Нажалост, таква дугогодишња (евидентно, промашена, ако је судити по општим интересима) „борба“ председника општине против претходне инвестиције кулминирала је у „ватреном залагању“ за реализацију актуелне инвестиције (зашто? - закључите сами).

Овако ће изгледати објекти на 166 ари парка Буковичке бање

А све је већ 2020. године могло да изгледа овако:

Изглед новог хотела према Мишарској улици

Изглед „Шумадије“ према градској улици

Изглед „Старог здања“ према градској улици

И шта рећи (а не заплакати)? Бар да поновимо наслов: ако коза лаже – рог не лаже!