ДТ
После рушења отвореног базена, са две зграде у близини, на ред приспела и јавна расправа о Студији о процени утицаја на животну средину пројекта „Реконструкција и доградња хотела 'Шумадија' у делу парка Буковичка бања на кп бр. 194/5 КО Аранђеловац“.
Уз присуство Невене Ирић, заменице председника општине Аранђеловац, у „Малој сали“ данас је заподенута велика дискусија, не само о нареченој студији, већ о свим околностима које су условиле актуелне радове у парку Буковичке бање. Подсетимо, општина Аранђеловац је одлучила 29. јула да је за пројекат радова у парку ББ потребна израда Студије, која је брзопотезно урађена августа ове године, грађевинску дозволу општина је инвеститору „Буковичкој бањи Стублина“ ДОО Аранђеловац одобрила 9. септембра, потврду о пријави радова 21. септембра (обавештење о поднетом захтеву за давању сагласности на Студију општина Аранђеловац објавила је 19. септембра), а 1. октобра је докрајчено рушење отвореног базена (започето још августа 2020. али без грађевинске дозволе, па је општински грађевински инспектор и обуставио радове) и две зграде у близини, до Мишарске улице. То је изазвало велику помпу у јавности, а од силног фејсбук-јуначења данас смо сазнали од Весне Алексић, која је до недавно обављала послове руководиоца Сектора за послове заштите животне средине, да је приспело пет примедаба, илити мишљења, на Студију.
Слева: архитекта Слађана Миловановић, архитекта Јасна Марићевић и Ана Ђорђевић
Заједничка оцена свих подносиоца примедаба била је да се „ради о пукој форми данашњег окупљања, да ће општина сигурно дати сагласност на ову Студију, без обзира шта ми данас рекли, а када би бар успели да сачувамо „Аркаде“ од рушења било би добро“. Евица Рајић, власник и директор Предузећа за планирање, пројектовање и екологију „ECOLOGICA URBO“ ДОО Крагујевац, чији су запослени (од којих лиценцу одговорног пројектанта има само Марин М. Рајић, дипломирани инжењер електротехнике за област „телекомуникационих мрежа и система) и урадили Студију, одговарала је на сва питања присутних, указујући да за припремне радове (рушења отвореног базена, две зграде до Мишарске и некадашњег ресторана „Аркаде“, како је предвиђено локацијским условима од 7. јуна и грађевинском дозволом од 9. септембра) и није потребна сагласност на Студију од општине Аранђеловац, већ само постојање урађене Студије.
Архитекта Слађана Миловановић је указала на то да Одлука о проглашењу парка Буковичке бање за културно добро, која је објављена у „Општинском слућбеном гласнику“ 11. фебруара 1989. године није поништена, али да Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу то не уважава на прави начин у условима који су коришћени и за израду ове Студије. Ни други завод који је учествовао у овом поступку – Завод за заштиту природе Србије – није се показао достојним, јер у достављеним условима од 29. априла ни једном речју није поменуто враћање заштите на целом подручју парка у 2023. години, о чему је вд директорка тог завода Марина Шибалић и обавестима Слађану Миловановић. Не знамо само шта ли је ЈКП „Зеленило“ написало у данас достављеном допису, јер иако је била присутна Јасна Новаковић, присутни су остали ускраћени за садржај њиховог мишљења.
-Показали сте да Вама уопште није битна суштина студије, њена аналитика и студиозно представљање свих аспеката изградње на животну средину у парку Буковичке бање и блиском окружењу. Знам да ни сад нећете прихватити написане предлоге и сугестије у вези ове студије, као што нисте прихватили ни један мој предлог када је у општини Аранђеловац била организована јавна расправа о Плану детаљне регулације парка Буковичке бање, који је усвојен 19. фебруара прошле године – рекла је архитекта Јасна Марићевић, која годинама прати сва дешавања у аранђеловачком урбанизму.
Слева: Александра Чабраја, доскорашња народна посланица и Аранђеловчанка Снежана Богдановић
-Неко је порушио објекте са значајним архитектонско-историјским наслеђем у парку Буковичке бање. Потребно је утврдити кривичну одговорност за то злодело. Нажалост, ово рушење у Аранђеловцу није једино у Србији, јер бих о томе могла да Вам причам три сата – рекла је Александра Чабраја, доскорашњи народни посланик Народне скупштине Републике Србије, која је дипломирала енглески језик и књижевност, радила је као преводилац у „Генералекспорту“ и „Енергопројекту“, а са енглеског је превела око 200 књига.
Драган Тодоровић, председник управног одбора Удружења „Павле Бакић“, говорио је о потреби очувања некадашњег ресторана „Аркаде“, јер то пише и у планском акту од 19. фебруара 2021. године, али и у условима Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу од 28. априла, где је наведено, између осталог (тачка 4. на страни 5): „Аркаде“ које се налазе у саставу комплекса отвореног купатила се морају сачувати у аутентичном облику“. Рекао је и да цех десетогодишње погрешне политике општинског руководства плаћа садашњи инвеститор, који ће градити нови хотел на највишим котама у парку ББ, где ће затворити визуру на „Шумадију“ и бањски парк, без икакве грађевинске везе са “Аркадама“, од којих би требало, после рушења, да остане само спољни „фасадни зид“, као некакав својеврсни "аранђеловачки зид плача" за пропалим могућностима квалитетног развоја туризма у Буковичкој бањи. Напоменуо је како је једини спас померање локације новог хотела према котларници, за шта су потребне измене планског акта, као и препројектовање фасаде новог хотела у складу са архитектонско-градитељским наслеђем чувеног дворског архитекте између два светска рата Гојка Тодића.
Мишљење на Студију Удружења „Павле Бакић“ у Аранђеловцу
Весна Алексић, председавајућа данашњег скупа у Малој сали општине Аранђеловац, најавила је да ће сви подносиоци примедаба на Студију добити одговоре у писаној форми, заједно са записником са данашње јавне расправе, која је забележена на аудио-снимку.
Док је у општинској сали трајала расправа о Студији, на градилишту у парку обављано је рашчишћавање шута од недавног рушења