Текст и фото: еС
Драган Тодоровић је 24. јула 2018. поднео аранђеловачком суду две тужбе, парничну и кривичну, против Бојана Радовића, председника општине Аранђеловац, због нанетих увреда и нарушеног угледа на седници Скупштине општине Аранђеловац одржане 11. јула 2018. године.
После 14 месеци десиле су се чудне ствари, које су слика и прилика стања у нашем друштву.
Председник општине Бојан Радовић је 11. јула 2018, говорећи на седници Скупштине општине Аранђеловац (коју је директно преносила ТВ „Сунце“), у неколико наврата поменуо директора хотела „Извор“ у сумњивом, криминогеном контексту. Од тога како „неко треба да купи хотеле (мислећи на „Старо здање“ и „Шумадију“ – прим. еС), ми не знамо ко ће да их купи, а знамо ко је физички ту“ помињући неколико пута јавног извршитеља и директора „Извора“ који „не излазе из катастра“, до тога како је хотел „Извор“ могао да постане поверилац „Букуљске нове слатине“ а. д. у стечају итд. У току судског спора је доказано да Драган Тодоровић ништа противзаконито није радио у катастру, за разлику од Бојана Радовића који је давао усмене налоге запосленима у катастру за прекњижавање својине са једног на другог власника, као и да је „Извор“ постао поверилац „Букуљске нове слатине“ а. д. у стечају на основу правоснажног судског решења због раније плаћених пореза на промет, чији је обвезник било тадашње угоститељско предузеће.
И време је показало ко је „хтео да купи хотеле“ – фирма „Стублина“ је купила хотеле, а „Старо здање“ сад од „Стублине“ купује општина Аранђеловац, на десет рата током 2020. године, о чему су на седницама Скуштине општине Аранђеловац ове године донете и одговарајуће одлуке. „Извор“ је, као поверилац „Букуљске нове слатине“ а. д. у стечају, наплатио сва потраживања као разлучни поверилац, што је доказ да није било основа ни за какве „фаме“, које је стварао Бојан Радовић.
О томе, као и другим увредама и нарушавању угледа Драгана Тодоровића, било је доста текстова и прилога у медијима и расправа на друштвеним мрежама. „Политика“ је 2. августа 2018. објавила текст дописника Љиљане Стојановић Директор хотела „Извор“ тужио председника општине Аранђеловац, а ТВ „Сунце“ сутрадан прилог Тужба против председника општине и проценитељи у Аранђеловцу. После месец дана Љиљани Стојановић је под чудним околностима прекинута сарадња, без икаквог образложења. Без директиве „одозго“ и тражења „одоздо“, по страначкој СНС вертикали, то, убеђени смо, није могло да се деси.
Чуда се дешавају и после 14 месеци у судским поступцима по тужбама Драгана Тодровића против Бојана Радовића. У парничном поступку судија Надежда Симић је усвојила тужбени захтев Драгана Тодоровића, што свако може да види и на порталу „Ток предмета основних и виших судова“. Тужба је поднета за накнаду штете у износу од 900. 000, 00 динара, али није познато и који износ је пресудила судија Надежда Симић да плати Бојан Радовић.
Тужилац Драган Тодоровић је најавио да ће, после покрића судских трошкова, средства од накнаде штете искористити за формирање Фонда за едукацију будућих председника општина Аранђеловац, како се у будућности ни један председник општине не би понашао према великим инвеститорима и будућности Аранђеловца попут Бојана Радовића. Наиме, да није било опструкција од стране општинског руководства до сада би главни објекти у парку Буковичке бање били реконструисани („Старо здање“ и „Шумадија“) и изграђен нови хотел са 300 до 400 соба (према купопродајном уговору из 2012, који је раскинут 2016, због тога што нису створени услови за реализацију уговора, 28. новембра 2018. донета је одлука о „обустави“ већ урађеног ПДР парка ББ, итд, итд).
Шта је судија Надежда Симић пресудила, односно колико износ је досудила да плати Бојан Радовић, на име накнаде штете Драгану Тодоровићу, није познато. А то није познато зато што судија Симић није ни написала пресуду, јер је отишла на годишњи одмор. Када се вратила са годишњег одмора заказала је рочиште за 20. септембар 2019, да би анулирала пропуст што није у одређеном року написала и доставила странкама у спору пресуду најављену на званичном судском порталу. Дакле, после тог рочишта, од пре четири дана, требало је странкама у спору да буде достављена пресуда најдаље у наредних месец дана.
Главно чудо почиње да се приказује баш тог 20. септембра ове године. Све је почело неверицом код представника тужиоца да у обавештењу, истакнутом поред врата на улазу у судницу Надежде Симић, нема никаквих података о рочишту који је судија Симић заказала за 20. септембар 2019. и о томе правовремено обавестила странке у поступку.
Кад су учесници у спору, односно њихови пуномоћници, ушли у 12 сати у судницу, од Надежде Симић су сазнали зашто заказано рочиште уопште није ни наведено на обавештењу код улазних врата у судницу: пуномоћник туженог Бојана Радовића адвокат Анђела Станишић је поднела Захтев за изузеће поступајуће судије Симић Надежде 4. септембра 2019, те да је решењем председника аранђеловачког суда, од 17. 09. 2019. године, тај захтев усвојен и достављен на даље поступање судској јединици у Тополи!
Сазнања о чудноватим дешавањима настављају се и после изласка из суднице и трају све до данас, када је Драган Тодоровић у писарници судске јединице у Тополи дошао у посед захтева за изузеће и решења о усвајању тог захтева за изузеће. У захтеву за изузеће судије Симић као разлог наводи се „сумња у непристрасност рада судије“, а решење о усвајању тог захтева не потписује Вера Јевтић, већ заменик председника суда у Аранђеловцу Глигор Сворцан!
Решење Основног суда у Аранђеловцу, од 17. септембра 2019, о изузећу судије Надежде Симић
Управо је Глигор Сворцан поступајући судија у кривичном предмету по другој тужби Драгана Тодоровића против Бојана Радовића. За разлику од Надежде Симић која је у суштини привела поступак крају и одлучила да пресуди у корист Драгана Тодоровића (а то што није написала, и странкама доставила пресуду, представља само формални пропуст, јер "ко ради тај и греши"), судија Сворцан ни после 14 месеци још увек није заказао ни прво рочиште!? Његово досадашње пристрасно поступање према Бојану Радовићу потврђено је и потписавањем решења о изузећу судије Симић. Наиме, уместо да захтев пуномоћника Бојана Радовића о изузећу буде одбијен (што би било у складу са законом и елементарним моралом и етиком), те да председник суда, односно заменик председника суда у овом случају, наложи судији Симић да одмах напише и достави пресуду странкама, урађено је супротно и предмет је експресно достављен у Тополу судији Бранки Батавељић, Крагујевчанки која је примљена у Основни суд у Аранђеловцу и распоређена на рад у судску јединицу у Тополи.
С обзиром на то да је и председница суда Вера Јевтић из Крагујевца следи логичан закључак да би „осовина“: Јевтић – Батавељић требало да буде узданица Бојана Радовића и његове пуномоћнице Анђеле Станишић, у наставку овог спора. Замисао таквог сценарија објашњена је у захтеву за изузеће судије Надежде Симић од 4. септембра 2019, где је написано како Бојан Радовић „... у наредном периоду предаје више кривичних пријава против лица која заиста вређају његову част и углед на најбаналнији и најнепримеренији начин, то пуномоћник предлаже да се овај предмет као и сви остали предмети у којима се као странка, приватни тужилац, оштећени, тужилац или тужени појављује председник општине, додели на поступање судији или судијама Основног суда у Аранђеловцу – судска јединица у Тополи“!
Очигледно „(политички) позадинци“ су за сада успели да издејствују решење о изузећу судије Надежде Симић (којој нико до доношења пресуде није помињао пристрасност, већ су смишљали шта да чине тек кад су сазнали да је судија Симић пресудила против Бојана Радовића, за шта, из свима познатих разлога и прилика у средини у којој живимо, заслужује сва признања поштене јавности). Тиме су привремено спречили судију Симић и да напише пресуду, на коју је Бојан Радовић могао да се жали вишим судским инстанцама у редовној, законом прописаној процедури. Међутим, није баш сигурно да ће успети да и овај парнични поступак, па и кривични поступак у коме би судија Глигор Сворцан требало да закаже прво рочиште, а поготово све будуће судске поступке по најављеним кривичним пријавама Бојана Радовића (против још увек НН лица) – усмере према судској јединици у Тополи и „изабраним судијама“. А тако ће бити све док постоји трачак наде у могућој правди у држави Србији и чаршији аранђеловачкој. Нажалост, још увек све бива по анти-систему „кадија те тужи - кадија ти суди“, а још кад би неки „Голи оток“ за неподобне "позадинци" могли да изграде и врате точак историје уназад, с радошћу би пренаменили и буџетску ставку „прихватилиште за псе“ у „азил за неподобне“... Наставак следи.
