Дејан Комненовић, дипл. економиста
Поводом Дана рудара, 6. августа 2024. године, ред је да се огласимо о актуелним дешавањима у вези са питањем – ко нас је продао 19. јула на Самиту о критичним сировинама?
Где нам је национални понос? Да ли је ово и формално отварање ликвидације државе и народа? Да ли ћемо воду, ваздух и земљиште да продамо због претње од милијарду евра недоказаног дуга Србије према Рио Тинту? Откуд дуг од милијарду евра?
Отуда што је указ о проглашењу закона потписао председник Вучић 9. јула 2021. године, поводом ког је Царинарница објавила Обавештење о примени Споразума о партнерству, трговини и сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
Имамо споразум са УК из 2004. године (где је седиште Рио Тинта) и нов, важећи закон актуелне власти Србије из 2021. године. Одатле милијарду евра дуга или колико се докаже.
Немци су били физички радници у рудницима краља Милутина. То је максимум који им можемо понудити и данас. Немачки рудници у Србији бити неће.
Затворени рудници Рио Тинта у Шпанији су довољно искуство за исправност негативног става према рударењу Енглеза и Немаца и након Самита о критичним сировинама 19. јула 2024. године у Београду. Нигде у Европи не постоје рудници Рио Тинта и ми бисмо били изузетак, као и по питању Косова и Метохије или Републике Српске.
Постоји осећај велике већине држављана Србије да смо издати или продати, односно да је ово наставак НАТО понижавања и бомбардовања од 24. марта 1999. године. Ресурсна капитулација од 19. јула 2024. године је политичко настојање, које је идентично са изгласавањем дана за ноћ како је својевремено претио Радоман Божовић на месту председника Народне скупштине Републике Србије. Посланици могу да изгласају да је дан ноћ, али то не значи да дан није остао дан.
Транспарент са протеста против "Рио Тинта" у Тополи, на Илинден, 2. августа 2024. године
Политика у Србији је оперисана од стварности па је тако и поводом рударења. Ишли су и иду против стварности!
О стању ствари постоји научни рад са НЕГАТИВНИМ МИШЉЕЊЕМ према Рио Тинту.
Негативно мишљење домаћих научника је дато у саставу: Драгана Ђорђевић, Јован М. Тадић, Бранимир Гргур, Ратко Ристић, Сања Сакан, Јелена Брезјановић, Владимир Стевановић и Богдан Шолаја, у оригиналном научном раду "Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији", објављен у часопису из групе "Натуре".
Наставак даље политичке харанге ка копању бора и литијума у Јадру је безумно и излази из оквира легалног и легитимног, излази из оквира стварности.
Изјава грађанина Александра Вучића од 31. децембра 2021. године дата за „Вечерње новости“, а након сазнања о негативном мишљењу научника гласи: „У свему томе нема ничег фер. Али хајде да сутра избацим Рио Тинто. Хоћете ли ви да обезбедите милијарду евра колико би требало да платимо због онога што су они потписивали? Или је боље да се пронађе бољи начин за решавање проблема. Важно је да постоји мораторијум, нема никаквих даљих активности Рио Тинто. Шта ће бити даље, видећемо, рекао је председник.“
Дакле, ипак јесте реч о милијарду евра. Грађанин Вучић каже „избацим“, у једнини... Као да он одређује шта је дан, а шта ноћ. Притом, не каже да је он потписао 9. јула 2021. године закон којим прихвата плаћање накнада Рио Тинту и поред тога што нема става домаће струке о утицају на животну средину и становништво. Сада став струке из такође 2021. године постоји.
Зар није могао да сачека месец дана пре потписивања закона? Због тих милијарду евра накнаде Рио Тинту можда треба да останемо без Западне Србије, Јадра, Дрине и Саве, подземних резерви воде у Мачви? Купљени ли смо?
Став оног који ведри и облачи (у једнини) је такав, јер може да изгласа у скупштини да је дан ноћ?
Након 19. јула 2024. године имамо протесте по читавој Србији, јер је суверенитет државе скинут са рударења у читавој Србији. Повлачење потписа са немачког меморандума је једини смислен захтев протеста.
Боље то него да сутра имамо још две или три милијарде евра за исплату према ЕУРО литијуму и другим немачким компанијама, које су у Србији и овде обављају геолошка истраживања, а имале су представнике и на Самиту 19. јула.
Потенцијалних страних компанија је много. Прича о Рио Тинту је спин. Рио Тинто има негативно мишљење стручне јавности и не може да буде чак ни тема за референдум који је најавио грађанин Вучић за крај 2025. године. Ни истражни радови Рио Тинту се даље не дозвољавају од стране струке, а камоли експлоатација рудника и прерада литијума. Рио Тинто је завршио наступ у Јадру и Србији. Новац ће им бити враћен, а Србија остати Србима.
Протести имају захтев повлачења потписа са меморандума са Немцима о рударењу у целој Србији. Прича о Рио Тинту је тривијална и завршена. Права тема је меморандум са Немцима, који има тежину потписа о Конкордату из 1937. године Милана Стојадиновића. Тада се показало колико је „тежак штап Светог Саве“. Извесно се слично мора десити и данас.
Данашњи "рударски конкордат" мора да има исту судбину као и онај 1937. године. Уосталом "крваве литије" су се и десиле 19. јула, на исти датум кад и потписивање ресурсне капитулације Србије пред Немачком. Ништа није случајно. И датум је порука. Има Бога.
Како давно рече један мој комшија: Доле трбоње! Живела Србија!
Ево и комплетне вести из увода у овај текст:
Потписан меморандум о разумевању Србије и ЕУ у вези са минералним сировинама
Београд, 19. јул 2024.
Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић и потпредседник Европске комисије и европски комесар за међуинституционалне односе и стратешко предвиђање Марош Шефчович потписали су данас Меморандум о разумевању Европске уније и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима.
Потписивању Меморандума у Палати Србија присуствовали су министри у Влади Србије, председник Србије Александар Вучић, немачки канцелар Олаф Шолц, амбасадори Италије Лука Гори, Немачке Анке Конрад и САД Кристофер Хил.
Такође, потписано је и Писмо о намерама о развоју ланца вредности е-мобилности у Републици Србији. Овај документ потписали су министарка привреде Адријана Месаровић, председница Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Одил Рено-Басо и члан Извршног одбора KfW Групе Кристијан Лајбах.
Писмо о намерама су потписали и директор Међународне развојне сарадње Cassa Depositi e Prestiti Паоло Ломбардо, извршни директор компаније Mercedes-Benz Ола Калениус и извршни директор компаније Rio Tinto Group Јакоб Стаусхолм.
Такође, Писмо о намерама су потписали и извршни директор компаније “EIT InnoEnergy” Дијего Павиа, извршни директор компаније “InoBat” Мариан Бочек и генерални директор компаније „ElevenEs“ Немања Микач.
Поменути документи потписани су у оквиру Самита о критичним сировинама.
Извор: сајт Владе Републике Србије, преузето 4. августа 2024. године, линк: https://www.srbija.gov.rs/vest/801388/potpisan-memorandum-o-razumevanju-srbije-i-eu-u-vezi-sa-mineralnim-sirovinama.php