ДТ
Истраживања литијума на Букуљи обављена на основу решења Министарства и енергетике из 2017. године, а прекинута решењем истог министарства 2019. године. Оба решења добијена од надлежног министарства објављујемо у овом прилогу, као и питања која смо упутили општини Аранђеловац и ЈКП „Зеленило“ да ли поседују сертификате надлежних установа да уграђени гранит у стазе у парку Буковичке бање није штетан по животну средину.
Међу првим медијима у Србији наш портал је о истраживању литијума на Букуљи објавио 17. априла текст с насловом „После Венчаца на ред за уништавање дошла Букуља?“. Многи су се с неверицом питали да је тако нешто уопште могуће, да би се из прилога „еСтварности“ под насловом „Одобрена, па укинута истражна права за литијум на Букуљи“ 29. априла уверили у истинитост навода. Наш осврт „Литијум и Букуља се не помињу у Нацрту Просторног плана Републике Србије“, од 3. маја, уверио је другог данана Васкрса и све Неверне Томе да су се (бело)светске компаније, осим Јадра озбиљно намерачиле и на Букуљу, од које су, за сада, дигли руке због (према њиховим апетитима) „малих количина“ литијума, којег је неупоредиво више у Јадру, који је и поменут у наведеном просторном плану, који је био на јавној расправи до 5. маја. Објавили смо примедбе на тај плански акт Удружења „Павле Бакић“, а до сада нисмо сазнали да је још неко у Аранђеловцу (почев од Управе општине Аранђеловац) упутио своје примедбе.
Вашој пажњи најпре препоручујемо решење Министарства енергетике и рударства, које је 2017. године потписао министар Александар Антић:
Решење Министарства рударства и енергетике број: 310-02-1836/2016-02, од 24. фебруара 2017. године
Као што видите на крају решења јасно пише да је примерак достављен и „СО Аранђеловац“, а у графичком прилогу означено је и експлоатационо поље 425 привредног друштва „Гранит Буковик“ и резерве за оверу истог предузећа „Шутица 1“. Како се ради о испоручиоцу гранитних плоча и ивичњака за стазе у парку Буковичке бање послали смо Управи општине Аранђеловац и ЈКП „Зеленило“, као инвеститору грађевинских радова изградње гранитних стаза у парку Буковичке бање, следећа питања:
1. Da li Opštinska uprava opštine Aranđelovac i JKP "Zelenilo" poseduju sertifikate ovlašćenih instituta za ispitivanje materijala Republike Srbije o tome da ugrađeni granit (ploče i ivičnjaci) na stazama u parku Bukovičke banje ne poseduju radioktivne elemente, odnosno elemente štetne po životnu sredinu?
2. Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje pozitivan potrebno je da nam dostavite skenirane primerke svih dokumenata koje posedujete.
Иначе, због тога што је количина литијума неупоредиво већа у Јадру, него на Букуљи, Привредно друштво које је почело истраживање литијума на Букуљи је одустало од даљих радова, па је Министарство рударства и енергетике (опет потпис министра Александра Антића) урадио наредно решење:
Решење Министарства и енергетике број: 310-02-1836/2016-02, од 18. марта 2019. године
Свеснији појединци у Аранђеловцу, попут Милете Урошевића из Вукасоваца, на друштвеним мрежама су почели да потписују петицију са захтевом СО Аранђеловац да на првој наредној седници СО Аранђеловац усвоји одлуку о забрани истраживања (а самим тиме и експлоатације) литијума и других металичних сировина које садрже радиоактивне елементе, штетне по здравље људи. Само да не буде као и са закључком СО Аранђеловац од 2014. године о уравнотеженом развоју рударства и туризма на Венчацу, који је остао само мртво слово на папиру, а шта се ради са мермером на Венчацу и после седам година сви надлежни (да не помињемо излизану реч „одговорни“) нит' роморе нит' говоре!
На Ђурђевдан је у Српској академији наука и уметности одржан састанак на тему експлоатације литијума у Србији, у чијем раду су учествовали представници САНУ, Министарства енергетике и рударства, као и Компаније „Rio Sava Exploration“.
Вашој пажњи препоручујемо прилог новинара ТВ „Нова С“, на коме можете чути и део ставова Звездана Калмара, представника коалиције за одрживо рударство, који је учествовао на протесту организованом испред САНУ за време трајања поменутог састанка:
https://www.youtube.com/watch?v=5wuIJZjKOTo
Извор: nova.rs, YouTube, преузето 8. маја 2021. године
Очигледно, могућа експлоатација литијума на Букуљи је само тренутно скинута са дневног реда, као што је то био случај са никлом у Липовцу и Брезовцу пре неколико година. Упркос неорганизованој јавности, која о експлоатацији мермера на Венчацу још увек гунђа по ћошковима, значај заштите животне средине полако стиче право грађанства, најпре захваљујући часним и одважним појединцима (поменусмо Милету Урошевића, а да не заборавимо и Млађана Ђорђевића и Покрет „Ослобођење“, који је отворено стао на страну заштите животне средине поводом рударења литијума у Србији).