АТ
Од Министарства рударства и енергетике наш портал је добио и „Завршни извештај о резултатима примењених геолошких истраживања по пројекту: „Примењених геолошких истраживања литијума, бора и пратећих металичних сировина на подручју „Букуље“ код Аранђеловца“ (стање на дан 31. јануара 2019. године)“, као и услове Завода за заштиту природе Србије у Београду и Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.
Додуше, наведени извештај није комплетан, јер недостаје првих пет поглавља, тако да смо наставили трагање за целим документом, као и „Меморандума о разумевању“, који је 2017. године (када је одобрено и решење о истраживању литијума на Букуљи) потписао тадашњи министар Александар Антић, који се, колико нам је познато, у јавности уопште и не оглашава у вези вруће теме истраживања и експлоатације литијума, где је главни удар на околину Лознице и Јадар.
Завршни извештај носиоца истражног права „Centurion Metals“ ДОО Београд, од фебруара 2019. године
Дакле, од истраживања литијума на Букуљи 2019. године нису одустали зато што су утврдили да не постоје довољне количине за економски исплативу експлоатацију, већ због тога што „на овом степену геолошке истражености, и сазнања, када нису ни просторно, квалитативно и квантитативно дефинисана рудна лежишта, односно лежишта предметних минералних сировина, није могуће вршити било какав, па чак ни оријентациони прорачун резерви минералних сировина.“
Активностима грађана, који су свесни опасности и спремни да се супротставе могућем уништавању животне средине, потребно је учинити све да никада белосветски инвеститори („Рио Тинто“) и не мрдну даље од непостојања „оријентационог прорачуна резерви минералних сировина“. Представнике ресорних министарстава, па ни Српске академије наука и уметности, видели смо и чули на недавно одржаном скупу у САНУ, погубне последице могуће експлоатације литијума много не брину, а наш портал у наредне две седмице очекује одговоре од академика Владице Цветковића (рођен у Аранђеловцу 1964, дописни члан САНУ од 2012, декан Рударско-геолошког факултета од 2009-2012).
Ево и услова надлежних завода, који су били у прилогу решења Министарства рударства и енергетике од 2017. године (недавно смо решење објавили на нашем порталу), којим су одобрена истражна права на подручју Букуље:
Решење Завода за заштиту природе Србије, 03 број: 020-1446/3, од 29. јула 2016. године
Решење Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, број: ,,721/02/1, од 4. августа 2016. године
Драги читаоци, о свим новим сазнањима и добијеним документима, као и одговорима Владице Цветковића, правовремено ћемо Вас обавештавати.