М. Живановић
Од када је закорачио на трновит пут бављења науком, Аранђеловчанин проф. др Станко Бранковић постиже запажене резултате у кругу светски признатих експерата, а пре два дана је примљен и у престижну светску електрохемијску асоцијацију – ЕЦС.
Аранђеловчанину Станку Р. Бранковићу, професору електротехничког и рачунарског инжењерства Одељења за хемијско и биомолекуларно инжењерство Универзитета у Хјустону Цулен, стигло је ових дана још једно ласкаво признање: изабран је 21. јуна за члана престижног и у свету науке познатог Електрохемијског друштва (ЕЦС). Електротехничка асоцијација основана је 1989. године, због изванредних појединачних технолошких доприноса на пољу електрохемијских достигнућа, науке и технологије. Да би се ушло у ово елитно Удружење, неопходно је добијање најмање три номинације од чланова Електротехничког друштва.
Поводом овог признања, еклузивно за наш портал професор Станко Бранковић каже: -Мало је рећи да сам срећан. Осетио сам велику радост и задовољство када сам сазнао ову лепу вест. Добар је осећај што су колеге и сарадници препознали мој допринос у пољу науке о електрохемијским материјалима и рада у Електотехничком друштву. Активно сам ангажован у ЕЦС-у последњих 20 година, организујући више од 20 стручних конференција и симпозијума, држећи предавања по позиву и специјалне курсеве. Такође сам две године председавао Одељењем за електродепозиције (ЕЛДП), које је једно од највећих међу осталих седам у ЕЦС-у. Захваљујући томе, имао сам подршку многих колега чланова ЕЦС-а и добро позиционираних истраживача у школама првог реда и националним лабораторијама широм света – рекао нам је Бранковић, о чијим успесима смо писали на нашем порталу.
Подсетимо да је Бранковић добио награду за истраживање Одељења за електродепозиције од ЕЦС-а 2017. године, једне од највећих почасти у тој области науке. Његова истраживачка интересовања укључују и електрокатализу, сензоре, корозију и науку о електрохемијским материјалима и нано производњу.
Иначе, Станко Бранковић је рођен 1969. године Аранђеловцу. Родитељи су му отац Радован и мајка Драгиња. Има и старијег брата Дарка. Станко је завршио основну школу и гимназију у Аранђеловцу. На Технолошко - металуршком факултету у Београду дипломирао је у редовном року 1994. године на одсеку за хемијско и биохемијско инжењерство. Просек оцена на факултету имао је изнад девет. Када су Југославији уведене санкције отишао је на Универзитет у Аризони да ради докторат 1994, а докторирао је пет година касније. Тада је први пут користио ресурсе престижног Електрохемијског друштва, чији је постао и званичан члан.