еС
Први пут у историји Аранђеловца два удружења закључила споразум о сарадњи, ради помагања у остваривању статутарних циљева – „Радник није роб“ и „Павле Бакић“. Саша Стошић по броју поднетих кривичних пријава ускоро конкурише и за Гиниса.

Представници удружења „Павле Бакић“ (2007) и „Радник није роб“ (2017) потписали су 15. јуна Споразум о сарадњи, у коме је, кратко и јасно, написано следеће:

Споразум о сарадњи удружења „Радник није роб“ и „Павле Бакић“ од 15. јуна 2021. године

Дан после закључивања овог споразума Удружење „Радник није роб“ усвојило је и Одлуку о оснивању одбора за помоћ радницима којима нису исплаћене све дуговане, заостале, зараде. –Одбор ћемо проширити новим члановима – представницима осталих аранђеловачких предузећа, која су опљачкана у транзиционом тунелу после 2000. године до данас, попут Модне конфекције „Рудник“, „Колектива“, „Стрела Шумадије“ и „Елке“ – рекао нам је Саша Стошић, секретар Удружења „Радник није роб“.

На позив оба удружења крајем јуна у Аранђеловцу ће бити одржан и састанак са представницима синдиката „Слога“ и адвокатске канцеларије из Ниша, која је до сада наплатила знатан број неисплаћених потраживања радника у поступцима стечаја у фирмама широм Србије. Наиме, за разлику неисплаћених зарада тужена је држава, која је и била власник продатих предузећа у стечају, али у недовољним износима за исплату свих стечајних поверилаца у пуним износима. О закључцима са тог састанка биће правовремено упознати читаоци нашег портала „еСТВАРНОСТ“.

Иначе, поводом бројних питања некадашњих радника „Шамот фабрике“ ДОО Аранђеловац о разлозима још увек неуплаћених износа на име потраживања стечајних поверилаца по основу дугованих зарада, сазнали смо да је купац „Бања комерц Бекамент“ ДОО измирио своје обавезе у износу од 203.405.212,00 динара до 3. јуна, али да стечајни управник још увек није урадио извештај о деоби, о чему ускоро очекујемо и одговор од стечајног судије Привредног суда у Крагујевцу.

Недавно је на порталу „ucentar“ објављен и следећи текст: 

https://ucentar.rs/2021/06/16/ovo-ni-svajcarska-ne-bi-izdrzala-bekament-kupio-samot-za-18-a-prodao-staro-gvozdje-za-dva-miliona-evra/
Извор: портал „ucentar“, преузето 24. јуна 2021. године

Док радници некада чувене ФША очекују кад ће им и колико бити исплаћено на име дугованих зарада Саша Стошић наставља и своју специфичну борбу за своје неисплаћене зараде, које нису ни дошле до стечајног поступка, јер су извршна решења поништена у поступку пред Основним судом у Аранђеловцу.
На та решења (о чему смо детаљније писали на нашем порталу) Стошић није имао право жалбе, па се у новије време одлучио за букагије и ропске протесте, најчешће испред суда. Тако је урадио и 21. јуна, а ево шта су забележили новинарка Телевизије „Сунце“ Александра Бињовић и сниматељ Иван Живановић:

https://www.youtube.com/watch?v=HeDzp7dujb0

Извор: РТВ „Сунце“, YouTube, преузето 24. јуна 2021. године

Само за недељу дана, од 7 – 15. јуна Саша Стошић је Основном јавном тужилаштву у Аранђеловцу поднео три кривичне пријаве, против судија Основног суда у Аранђеловцу, председника општине Аранђеловац и председника Републике Србије, због угрожавања људских права и слобода, указујући на дискриминацију, али и одредбе о забрани ропства и положаја сличног ропству.

Извод из кривичне пријаве против председника општине Аранђеловац због тога што више од 15 дана чека на термин за разговор код председника општине Бојана Радовића

Иако чланови Удружења „Радник није роб“ резигнирано коментаришу да „од тих пријава нема ништа“, као што ништа неће бити ни од Стошићевих захтева о укидању суда и тужилаштва у Аранђеловцу, које је доставио на адресу највиших органа Републике Србије (Народна скупштина, Влада Републике Србије, председник Републике...), ипак су се и сами одлучили на један необичан потез – поднеће пријаву за књигу Гинисових рекорда, јер су уверени да ни један појединац на свету није поднео више кривичних пријава против државних органа сопствене државе од Саше Стошића.

Колико је редакцији портала „еСтварност“ познато – Стошићу би једино могла да конкурише заоставштина, сад већ почившег, Милана Живковића, председника Покрета за људска права у Аранђеловцу почетком 90-их година прошлог века, кад је Живковић био и кандидат за народног посланика прве вишестраначке скупштине Републике Србије. Сва ововремена поређења са приликама почетком 90-их су више него илустративна.