Бранислав Гулан
Молба кланичарима: апелујемо да у промету јунећег меса више не тежите заради од 250-300 евра по продатом јунету тежине 600 килограма. Може се догодити да цена јунади буде и 2,5 евра и да то заиста утиче на високу цену у малопродаји и још мању потрошњу, закључено је на недавно одржаном скупу сточара у Лукином селу код Зрењанина.
Прошле године заклано је више од 120.000 јунади. Од тог броја за домаће потребе прерађено је око 96.000. Наш потенцијал и понуда су далеко већи и због тога за товно говедарство у овом часу битан је извоз јунади или јунећег меса. Где је ,,нестало’’ 30.000 хектара пашњака? Очекује се политика за повећање квалитетних товних раса јунади и извоз јунећег меса у Кину! Тражи се оснивање управе за сточарство при министарству пољопривреде и постојање омбудсмана за храну
Србији недостаје купац живе јунади јунећег меса јер ми у односу на остварени број телади имамо вишак јунади и јунећег меса током целе године. У прошлој години заклано је више од 120.000 јунади. Од тог броја за домаће потребе прерађено је око 96.000 грла. Наш потенцијал и понуда су далеко већи и због тога за товно говедарство у овом часу битан је извоз јунади или јунећег меса. Удружење ,,Агропрофит’’ се више од годину дана бави пронажењем могућностима за извоз. Имали смо контакте са потенцијалним купцима из Кине, Ирана, Сирије, Мађарске и Израела. Открили смо многе непознанице и наше одсуство на многим тржиштима, као што су Грчка и Италија. Немамо више дилему - наш основни предлог је да увећамо извоз јунећег меса у Народну Републику Кину, закључено је на скупу, у чијем саставу су одгајивачи квалитетних товних раса стоке у говедарству, одржаном у Лукином селу код Зрењанина. Са скупа су упућени хитни захтеви надлежнима за решавање проблема у сточарству Србије.
Статистички показатељи укупног броја свих врста говеда у Србији
Сматрамо рационалним да Привредна комора Србије и Министарство пољопривреде уз Министарство финансија на дневни ред Мешовите комисије (или Комитета) за сарадњу Кине и Србије стави у разматрање извоз јунећег меса у Народну Републику Кину. Оваква процена нам се чини реалном и да је у складу са добрим односима две земље. Наша понуда за многољудну Кину може бити мали посао, међутим, за нас је то значајан аранжман и остварив, јер Србија према Кини има мали извоз. Веровање у успех овог посла заснивамо на огромним инвестиционим аранжманима које Кина реализује у Србији.
Молимо Министарство трговине да се ангажује на проналажењу пласмана меса, као и свих других производа којима постижемо самодовољност. Подржавамо Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да искаже према надлежном министарству и Влади стварне финансијске обавезе - дуговања пољопривредним газдинствима за период 2019-2021. године и да се у 2022. годину уђе са преношењем само дугова према постојећим правилницима, а не из претходне године и актуелног буџета. Исплата дуговања према газдинствима је значајна због увећања трошкова у производњи меса и млека - закључак је сточара, њих око 245 из целе Србије.
Објавити залихе кукуруза
Позивамо Привредну комору Србије и надлежна министарства да хитно сачине пресек стања залиха кукуруза рода 2020. године у Србији и да објаве процену о залихама и потрошњи по гранама производње у сточарству до новог рода – захтев је са скупа.
Предлажемо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да хитно сачини анализу о трошковима производње, продајним ценама и тржишту јунади, јер постојеће откупне цене, иако су високе, не гарантују позитивно пословање нити обнову това, а што кланичари не уважавају у формирању откупа.
Подржавамо Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у настојању да према газдинствима у дужем временском периоду има предвидљиве мере и углавном са новчаним износима који задовољавају пољопривреднике. Такву политику очекујемо и приликом доношења новог буџета, а то ће допринети да број приплодних крава квалитетних товних раса уместо садашњих 11.000 до 2023. године буде око 25.000 грла. Подстицаји у овој грани сточарства су битни, јер ови сточари једини приход остварују од продаје подмлатка и премија које износе 30.000 - 40.000 динара по грлу.
Када је реч о товном говедарству предлажемо да се настави субвенционисање набавке квалитетних приплодних грла са одложеним плаћањем и са учешћем газдинстава у износу од 30 одсто (20+10), као да се умањи и висока цена за услуге (анализе) које поједини сточарски институти примењују према увозницима. Предлажемо да министарство отвори могућност да у увозу квалитетних приплодних грла учествује више иностраних или домаћих компанија, као и да се оствари већа контрола у провери квалитета грла која преузумају наши фармери.
Неостварено обећање
Ове, 2021. године Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде најавило је за април више законских разматрања из овог сектора, али се то није још догодило. Неки од закона су поодавно потребни у нашој пољопривреди, а нарочито закон о промету пољопривредних производа, нови закон о сточарству, као и закон о пољопривредном земљишту. Да ли ће бити довољно времена и за доношење закона о пољопривредним газдинствима, као и закона о семенарству, јер су за април 2022. године најављени избори, није могуће предвидети.
Ипак, сматрамо да је могућа измена закона о министарствима и да се том допуном унесу две новине: оснивање управе за сточарство при министарству пољопривреде и омбудсмана за храну. Удружење сматра да би овим изменама била знатно повећана ефикасност у целом сектору сточарства и промету хране.
Где су нестали пашњаци?
Ситуација у области коришћења и заштите пашњака је незадовољавајућа. У Војводини су смањене површине под пашњацима за око 30.000 хектара, а постоји напад на пашњаке да се претворе у оранице па ће те „нестале” површине бити и веће. Прихватамо иницијативу наших сточара да се као удружење посветимо овој теми и да затражимо да се пашњаци где год су дати на коришћење мимо закона, врате у првобитно стање и да се процесуирају одговорни за законске прекршаје у овој области. Није реално, и то треба прекинути, да се пашњаци издају у закуп газдинствима која немају стоку. Као удружење, спремни смо да учествујемо у реализацији програма сарадње наше земље са Мађарском у погледу изградње стандарда за одржавање и коришћење пашњака према стандардима ЕУ.
-Повећани број квалитетних приплодних грла у Србији отвара могућност нашем удружењу и саветодавним пољопривредним службама да се свестраније и са новим садржајима бавимо подизањем квалитета у узгоју говеда и да користимо искуства других земаља. Покушаћемо да на два места у Србији успоставимо селективне и промотивне центре - један у Чоки, други на Маљену, недалеко од Чачка и то по моделу који је дао резултате у Чешкој - каже председник Удружења ,,Агропрофит'' Чедомир Кецо.
Удружење наставља активност у стандардизацији квалитета у узгоју товних раса говеда и у оквиру тог програма, прецизираћемо квалитет за понуду „Јунетина из природе РС”. Реализација концепта покретне продаје јунећег меса је у току, као и оспособљавање четири велике фарме за производњу такозваног "зрелог меса" - сматра сточар Златан Ђурић.
Са скупа сточара је упућена и молба кланичарима: апелујемо да у промету јунећег меса више не тежите заради од 250 - 300 евра по продатом јунету тежине 600 килограма. Може се догодити да цена јунади буде и 2,5 евра и да то заиста утиче на високу цену у малопродаји и још мању потрошњу.