ДТ
Помпезно најављене економске мере Владе Републике Србије од пет милијарди евра, 31. марта ове године, после непуна два месеца показују своје право лице – да од помоћи државе привредници нису добили ништа, осим лажне наде и илузија у очување капацитета и пословних перформанси за „нормалан“ рад после укидања ванредног стања.
Пакет економских мера, најављен пре непуна два месеца, као „вакцина“ за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом коронавируса КОВИД-19 и подршку привреди Србије, после нешто више од две недеље почео је да показује бројне бољке. А шта ће тек бити до краја ове године, када се окончају рокови за додељивање кредита привредним субјектима, односно кад почетком следеће године привредници почну да плаћају одложене порезе и доприносе на зараде из ове године (и то је урачунато у „подршку привреди у оквиру пет милијарди евра) и порезе на добит и то све на 12 рата током 2021. године.
Сва привредна друштва, која буду до 10. децембра ове године од Фонда за развој и добила кредите за ликвидност, током наредне године плаћаће увећане порезе и доприносе од добијених кредита, за које ће користити грејс-период у наредној години, али тек од 1. јануара 2022. године долазе „Мара и сватови“. Наиме, кредити (који не представљају никакву помоћ, упркос ниској камати од један одсто) тад доспевају за плаћање, и то на 24 рате током 2022. и 2023. године. Дакле, сви који преживе наредне три по године биће, можда, у прилици да пословне резултате пре короне (рецимо на дан 1. марта) славе као недостижу фантазију, све по оној познатој у народу „не липши магарче до зелене траве“.
Што се кредита тиче, услови су тако склепани, да их не може добити ниједан пословни субјекат који до сада није „примио државну помоћ чија би висина заједно са делом државне помоћи садржане у кредиту Фонда, прекорачила износ од 800.000 ЕУР“. Дакле, средња и велика привредна друштва, која су раније инвестирала десетине милионе евра у нове производне погоне и услужне делатности, и због тога оствариле и тада симболичне субвенције државе на име новог запошљавања , сад су елеминисана да уопште и траже кредит за ликвидност од Фонда за развој. Зато се и десило да је Фонд за развој до укидања ванредног стања одобрио кредите за ликвидност само за 125 привредних друштава у износу од 378.400.000 динара, што износи тек 1,58 одсто од предвиђених 24.000.000.000 динара. Да ту којешта не штима илуструје и податак да су нашем, Шумадијском округу, кредити одобрени у укупном износу од 2.300.000 динара и то за двоје предузетника (Сандра Антонијевић, која се бави консултантским активностима и Маријани Стојановић, која има производњу хлеба и пецива). Очигледно, више него симболична „помоћ привреди“!
Корона-економија почела је да развејава магле са свих других паралелно датих обећања представника Владе Републике Србије, који су изгледа и сами схватили да спектакуларно најављен програм економских мера личи на швајцарски сир. Једна од већих шупљина у том сиру била је и остала резервисана за хотелијерство, односно угоститељство и туризам у целини. Кад су и државни медији, под директном контролом режима владајуће странке, почели о томе да пишу све говори да је „ђаво однео шалу“.
Текст објављен у „Политици“, број 38251, од четвртка, 21. маја 2020. године
Подсетимо, секторску подршку хотелијерству најављивали су како представници министарства трговине, туризма и телекомуникација, тако и министарства финансија, али док је трајало ванредно стање. После ђурђевданске одлуке о укидању ванредног стања, проглашење пандемије је остало на снази, па је корона инфицирала вирусом и економију (отуд и наша кованица: корона-економија). Сви који су најављивали „секторску подршку“, одједном су почели да певају другу песму о измењеним техничким околностима: како више не може Влада да донесе уредбу о секторској подршци, већ ће то моћи да учини Народна скупштина, али после избора 21. јуна, па кад се конституише до јесени, па... опет, „не липши магарче...“!
До одржавања избора биће исплаћена још два (од укупно три) минималца из државне касе, као и „свемогућих“ сто евра, који ће водити руку бирача да заокружи број владајуће странке 21. јуна (да су бар избори најављени за 28. јун – Видовдан, па бар да прогледамо). Када је реч о овим исплатама опет не може бити речи о подршци привреди, јер се ради искључиво о мерама са социјално-политичком конотацијом одређеном потребом да народ буде што „задовољнији“ (а поготово да незадовољство не изражава на улици).
У међувремену држава се задужује, па и на основу Одлуке о емисији другорочних државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту, која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 71, од 12. маја.
Део Одлуке о емисији другорочних државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту
У овој одлуци јасно се види да ће држава Србија плаћати, почев од 15. маја следеће године камату већу од три одсто (на међународном финансијском тржишту постоје кредити са знатно мањом стопом!), а обвезнице од 2.000.000.000 евра (што је око 40 одсто укупне вредности економског пакета „подршке привреди“ од 31. марта) доспевају 15. маја 2027. године (што се тиче режима, опет све по оној познатој „бриго моја пређи на другога“).
А што би владајући сами себи правили главобољу или, не дај Боже, личним примером показали како су солидарни? Сигурни смо да нико ни замислити не може да гувернерка месечно не прима садашњих 595.083 динара МЕСЕЧНО. Наведени износ лако се рачунски добије, кад нето исплаћени износ од 7.141.000 динара (објављено у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 59, од 22. априла 2020. године), на име „накнаде кључном руководству Банке“, буде подељен са 12 месеци. Таквих примера, нажалост, има много, али нисмо сазнали ни за један који би наишао на одобравање јавности.
У локалним самоуправама широм Србије нико још није ослободио привредне субјекте, посебно у области хотелијерства и туризма плаћања пореза на имовину (од 15. марта, кад је уведено ванредно стање, па до „нормализације“ пословних прилика, односно до остваривања промета пре увођења ванредног стања). На то су на конференцији за новинаре указали представници Групе грађана „Прави пут“ у Аранђеловцу, одржаној 16. маја. Али шта вреди кад локална власт и не размишља да привредне субјекте ослободи плаћања пореза на имовину, за шта је апел упутило и удружење хотелијера и ресторатера Србије ХОРЕС.
Апели туристичке привреде за сада остају без одјека, јер „сит гладном не верује“. А тек пољопривреду, поготово после недавног катастрофалног града, и да не помињемо. Али, како од подршке државе привреди (посебно туризму и пољопривреди) нема ништа, а посебно због тога што ће за три-четири месеца бити потрошено и улагање државе у спречавање социјалних немира (три минималца и по сто евра), уколико нови сазив Народне скупштине Републике Србије не пронађе „вакцину“ (форсирање домаће привреде, увођење реда у јавним предузећима и установама, престанак субвенција за стране инвеститоре, неутралисање увозног лобија, плаћање накнада за експлоатисање природних добара, социјална заштита свих угрожених категорија грађана, независно правосуђе, правна држава, слободни медији, врлине, морал и етика у темеље друштва...) за корона-економију - не пише нам се добро!
