Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 91. прилогу излажемо нових десет ставова о адекватној аграрној политици као алтернативи модерном неомарксистичком пројекту нестанка пољопривреде и села, обелодањеном 27. јула 1988. године, у извештају Комисије ЕУ, под називом „Будућност сеоских заједница“ (The future of rural society), где се каже да ЕУ нема намеру да очува сеоске заједнице на свом простору, а што се у Србији спроводи увелико. „Све што ради ЕУ, треба радити супротно“, закључак је давних дана.

11. Задруге су данас непрофитне организације које морају постати профитне. Непрофитнима их дефинише министар за бригу о селу Милан Кркобабић у брошури "Водич кроз задругарство", а што је последица његовог идеолошког опредељења. Дефиниција Међународног задружног савеза из 1995. године, да су задруге „поседовно и демократски вођена предузећа“ се тумачи на комунистички начин. Министар за бригу о селу има идеолошки приступ сагласан са уништењем села. Сељак је од јула 1946. године онемогућен да инвестира у задругу и оствари профит на тржишту. Од 1898. до 1946. године српско задругарство је било профитно, на задружне акције. Комунистичко тумачење закона о задругама има за последицу да је читав БДП пољопривреде Србије једнак годишњем приходу берзе цвећа у Холандији, а то је 5 милијарди евра. Увозимо храну у вредности од 2,5 милијарди евра годишње што је чист губитак за пољопривреду.

12. Бескаматна пољоприведна банка (скраћено: СРБЗЕМ банка) представља хришћански модел организовања привредне активности. Хришћанство је готово четири деценије након пада Берлинског зида и урушавања комунистичког блока и даље прогнано из Србије. Закон о бескаматном банкарству није донет. Говори се о транзицији, слободи, обнови традиције, али су то празне приче. Држава се креће у правцу још екстремнијег неомарксизма ЕУ. Централни проблем села је изостанак радних места и организоване производње. То решава добродетељ државе како ју је дефинисао још Аристотел пре 2.400 година. Да би очигледна истина била поново прихваћена потребно је ослобођење од ЕУ. Ако не пре, у моменту краха ЕУ, извесно, настаће СРБЗЕМ банка.

13. Бескаматну банку чине инвестициони фондови као врх вертикалне интеграције у аграру. Могу се назвати и Приступним фондовима српских интеграција. Неомарксисти ЕУ су против сваког економског етноцентризма као што је и Васељенска Патријаршија против сваког религиозног етнофилетизма иако подржавају и једни и други дезинтеграцију држава и цркава односно народа својим политикама. Опште правило је да ко управља трговином управља и богатствима једне земље. По неомарксистима, најгоре од свега је да Србија управља сопственим богатствима. Разумевање сваког просечног Србина је супротно иако неосвешћено. Сврха нашег серијала је да макар још понеког освести. Вертикална интеграција „од њиве до трпезе“ је начин да домаће тржиште као најважнија имовина произвођача припадне Србима. Кроз задружне акције одлучилац и власник има право на непосредну демократију. Задружне акције емитује и трговањем управља СРБЗЕМ банка (асоцира на некадашњу „Генекс банку“). Враћање народном акционарству, у коме примарни произвођачи одлучују о плодовима свога рада, укључује и одлучивање о домаћој трговини. Данас пољопривредни факултети усмеравају пажњу студената на трећину бизнис плана – производњу, док су финансије и тржиште (трговина) занемарени.

14. Агроградови су део аграрне политике који није могућ без СРБЗЕМ-а. Агроградови су задњих 20 година пракса у Белорусији. Агроградови су начин да се град доведе у село, а не да се село доведе у град, односно уништи. У свом завичају је председник Белорусије Александар Лукашенко најпре створио такав микро град – агроград као пилот пројекат. Две деценије касније агроградови од 100 до 400 станова, у по неколико стамбених зграда, су се проширили на читаву државу. Белорусија данас има 1.500 агроградова. У Србији њихов број по статистичким аналогијама реално може бити 1.000, у центру сваке сеоске општине. Циљ деурбанизације је, претпоставимо, да и Србија као Белорусија достигне ниво годишњег извоза пољопривредних производа од десет милијарди евра. Један агроград окупља три села, а један пољопривредни комбинат четири-пет агроградова у Белорусији. По аналогији, број пољопривредних комбината у Србији не треба да буде 63, већ три или четири пута већи, како бисмо достигли ниво развијености Белорусије.

15. Бескаматно банкарство је профитно банкарство. Бескаматна банка не живи од камате већ од профита у реалној привреди. Бескаматна банка је активан, а не пасиван државни агент промена. Има активне, а не пасивне приходе. Заокруживањем репро-ланаца, бескаматна банка штити сталан профит као свој приход, али и сталан профит сељака. Знања која сељак нема, надомештају портфолио менаџери банке. Задружним акцијама се дели профит између сељака и банке као сувласника. То је општи модел рада пословних банака Запада, остваривање основних прихода из профита предузећа у власништву банке, за шта су пример Рокфелеров СТАНДАРДОИЛ или јапанских шест кеирецуа или исламско банкарство.

16. СРБЗЕМ банка има социјалну улогу. Уколико имате одличну пословну идеју, да би оваква банка уложила новац, није Вам нужна хипотека, јемство, учешће и слично. Бескаматно банкарство подразумева и потпуни ризик банке у реалној привреди. Бескаматна банка и повратак задружном организовању, подразумевају велико побољшање друштвено-економског статуса најсиромашнијих. Сеоске задруге су у средњем веку биле организационе јединице српских жупа и у нашем колективном подсвесном, у свим узрастима је склоност ка задругарству. Данашњи ЕУ утицај у Србији се остварује корумпирањем најстаријег становништва на селу пред изборе. У СРБЗЕМ банци, као и свуда у Европи, највећи број акционара ће бити старији држављани. Бројне предизборне манипулације странаца више неће имати ефекта, јер ће их старији људи разоткривати као сукобљене са својим личним интересом акционара.

17. СРБЗЕМ банка дели ризик пословања, и профит и губитак, остварен у задругама. Током периода дугог 10 година након оснивања задруге, банка омогућује задругарима откуп задружних акција, што Ненад Витомировић у књизи „Православна банка“ из 2020. године назива инструментом „Опадајућег активног партнерства“. Од социјално угрожених, СРБЗЕМ банка ствара предузетнике. У организационој шеми СРБЗЕМ банке, свака пољопривредна грана има инвестициони фонд, портфолио менаџера и аналитичко одељење које прати еластичност тражње и понуде појединачних производа. Свака пољопривредна грана, има националну задругу или институт који оперативно интегрише репро ланац „од њиве до трпезе“. Само заокружена репро целина остварује профит. Православље и ислам као најбројније религије у Србији забрањују камату. Камата као гарантовани приход СРБЗЕМ банке не постоји.

18. За заживљавање бескаматне банке, код мр Ненада Витомировића постоји пет услова : 1) правни оквир, 2) порески, 3) рачуноводствени, 4) регулаторни оквир и 5) стандарди. Практични пример је двоструко опорезивање од којег се морају ослободити бескаматне банке. Бескаматно банкарство подразумева сегрегацију новчаних токова бескаматног и конвенционалног банкарства. Организациона сегрегација у СРБЗЕМ као кластер је последица сегрегације новчаних токова. Главни задатак бескаматне банке је улагање у задружне акције и муниципалне обвезнице сеоских општина (уколико држава омогући). Босанска интернационална банка, основана 2000. године је пример бескаматне банке у нашем најближем окружењу. И исламске и православне банке треба називати једним називом – бескаматне. За разлику од конвенционалних банака, бескаматне банке не могу да буду погођене вештачки изазваним кризама од стране англосаксонског Банкарства у сенци – „Shadow Banking“.

19. Све неће остати само на једној бескаматној банци. Јавна расправа у Русији о увођењу бескаматног банкарског система читаве државе, води се од 2014. године. Иста расправа ће се повести и у Србији. Занимљиве су „игре“ унутар јавних расправа. Банкари из конвенционалног банкинга тврде да је бескаматно банкарство могуће остварити кроз пројектно финансирање са поделом профита. Тврде да бескаматно банкарство није потребно. Плаше се конкуренције, јер бескаматно банкарство расте по стопи од 15 одсто годишње у свету па ће тако бити и у Србији. Конвенционални банкари ће бити потиснути. Њихово пројектно финансирање искључује свет етичких вредности. Бескаматно одбацивање улагања у шпекулантске и неморалне сфере привређивања је последица етике. Пројектно финансирање лихварског банкарства подразумева најбитније, да сељак не буде власник и одлучилац. Закон о пројектном финансирању зато не може бити замена бескаматном банкарству. СРБЗЕМ банка омогућује љубав према људима, замах етногенезе народа кроз задружни покрет на задружне акције. Нуди више од самог новца: извесност, заједништво, част, достојанство, сигурност, племенитост. Етногенеза је системско полазиште ка српској аграрној политици – усмереност на људе, а не на новац. Читав проблем изумирања села је последица раздвајања етике и економије. У темељу су два супротна антрополошка приступа. Први је Божија Заповест „Љуби ближњега свога као самога себе“, а супротстављени, порука Томаса Хобса из „Левијатана“ – Homo homini lupus est. Љубав и страх су два сукобљена принципа. Супротно вучјем насиљу Хобса, на принципу љубави се догађа етногенеза и изградња државе благостања. Николас Калдор је математички доказао да је држава благостања кориснија од хаоса у коме је „човек човеку вук“. Милтон Фридман, родоначелник неолиберализма је државу поистоветио са зградом, каменом, који као мртва ствар, не може имати одговорност ни према коме па ни према сиромашнима. За неомарксисте држава одумире, а код неолиберала је она већ мртва. Због мртве државе неолиберала и неомарксиста у Србији, имамо изостанак социјалне правде и изостанак бескаматног банкарства. „Западна економска теорија је инструмент за постизање пристанка слабих и немоћних да се добровољно и са еланом укључе у сопствену експлоатацију“, пише Сергеј Булгаков.

Исто је и са актуелном политичком ареном. И власт и лажна опозиција се за гласове боре аргументима корупције народа. Гностичка инфантилизација је то што нуде обе стране. Зато је време за антисистемско разрешење у виду студентског покрета. Инфантилно понашање народа је слично понашању деце разведених родитеља. „Ако мама да више, више волим маму. Ако тата да више, више волим тату. Али ако комшија да више, највише волим комшију и комшија може да, пошто ми је дао најскупљу играчку, изнесе све из стана... док се ја играм у песку“. Ето, то је срж економске политике ЕУ олигархија у Срба данас. Нико не нуди духовне, културне, моралне вредности. Нико се не пита, ко ће да гине за политику „ко да више“? Ко ће да брани државу? Шта има смисла ако ћемо све да дамо и поклонимо за „скупу играчку"?

20. Са СРБЗЕМ банком се могу очекивати структурне, а не економске стопе раста у пољопривреди, тачније, потпуно нова развојна стратегија. Економске стопе раста су испод 10 одсто. Структурне су годишње стопе раста од више десетина процената или чак стотина процената у појединим гранама. То уводи планирање, којег нема у агроекономији а друго, планирање чини стратешким и међусекторским. Доћи ће до драстичне промене структуре пољопривредника. Описивали смо какав раст би значила СРБЗЕМ банка у шљиварству, свињарству, пчеларству, гајењу жита, козарству, гајењу паприке, итд. Стратегија развоја пољопривреде са планираним растом од 9,19 одсто у периоду 2014 – 2024. биће у будућим стратегијама развоја спроводива, мерљива и виша. Аналитичка одељења инвестиционих фондова СРБЗЕМ банке ће имати задатак да траже и откривају пољопривредне делатности са високом граничном стопом потрошње, како би мултипликатор улагања банке имао што већи успех. Тренутно мултипликатор улагања у пољопривреду износи – пет. То значи да један динар уложен у пољопривреду доноси пет динара раста БДП-а државе. Са СРБЗЕМ банком и тај мултипликатор ће да расте.

Доларизација или дедоларизација, крах светских берзи или потпуна обнова златног стандарда неће утицати директно на СРБЗЕМ банку. Њена реаговања као представника државе, неће нужно бити повлачење или попуштање утицају геополитичких фактора. Новац је мера контроле човека од споља. Уместо унутрашњег преображаја човека, Запад даје предност спољној дисциплини, монополу државе на насиље. Новац за резултат даје 98-99 одсто инфантилних људи који немају власт над собом. СРБЗЕМ ће омогућити да се то промени. Хришћанска аграрна политика за разлику од гностичке која почива на новцу, има два правца развоја: човек и новац. Притом новац служи човеку, а не обратно, успоставља се природни економски поредак Силвија Гезела.