Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 71. прилогу о моделу пољопривреде, алтернативном у односу на Запад, објављујемо текст о материјалној основи јаке породице из праксе успостављања руске државне идеологије.
Услов да се овде описани економски примери испуне је претходно назначен духовни принцип. Емоција је оно на чему почива јака породица и у најгорим материјалним условима. Центар Новог Сада ових дана блокира око 200 трактора, јер на неправди се не држе ни земља, ни градови.
Мисао академика Владете Јеротића: „Незрелост људи, па и целог човечанства, почива на страху од пуног преузимања система вредности, што ће рећи преузимања пуне одговорности, и то не само за своја дела и речи већ и за своје мисли“, је опис потребе постојања државне идеологије. Или ћемо узети на себе свој систем вредности или ће Србија нестати. Посебно је значајно „преузимање одговорности за своје мисли“ као потврда модела Данијела Големана из претходног прилога. Неуролингвистичко програмирање је недостајући квалитет знања и нерањивости нових нараштаја. Воља се усађује васпитавањем пажње и уз навику формирања намера, навику правилног унутрашњег дијалога и формирање хијерархије мотива независне стваралачке личности. Духовне норме зрелости тог нивоа нема у данашњем основном образовању, па је и читаво друштво незрело, неспособно да каже – не, Западу. Основно образовање мора да обезбеди сваком детету достизање тачке у којој учење постаје задовољство превазилажења самог себе без напора. Тада ћемо системом вредности надвисити Запад и духовно и материјално бити нерањиви, о чему ћемо детаљније у 73. прилогу. Ту норму нисмо освестили у САНУ, на универзитетима, а камоли у пракси образовања. Светска банка усмерава развој образовања у Србији. Унутрашњи предиктор Србије не постоји. Србијом се влада спрегом светоназора и идеологије Давоса (глобалног предиктора). Алтернатива идеологији Давоса је државна идеологија Русије, припадање Срба православној цивилизацији, долажење себи, школи Светосавља.
Да ли сте заборавили да до потписивања ССП-а 2008. године странци нису могли да купују пољопривредно земљиште у Србији? РГЗ је 2020. године, омогућио да се страни држављани Ирана, Велике Британије и других земаља, уписују именом и презименом у катастар, па се брзо то исправило, како не би избио скандал због неуставности. Да ли знате да је у многим државама присутно ограничење до 300 хектара у приватном власништву? Свим породицама треба омогућити власништво над земљиштем. Нема јаке породице без власништва над земљом и независности од светских криза. Носећа структура етногенезе српског народа је сељак – власник и одлучилац. То је суштина Србије Раја на Земљи из књиге Херберта Вивијана.
Да ли сте чули да у Русији пензионер ако живи на селу има за 25 одсто већу пензију? Нисте, јер стратегија интерпретације својих одлука коју користи Владимир Путин „одоздо ка горе“ бави се спрегом светоназора и идеологије неприметно. Јака породица значи деде и бабе који уче унуке светоназору и делом и речју. Да ли сте чули да се Јосиф Висарионович Стаљин, готово пре сто година залагао за увођење петочасовног радног времена јер је то омогућавао достигнути технолошки ниво развоја индустрије? Наравно да нисте јер скраћивање радног дана није део система вредности Давоса. Нема јаке породице без времена да се родитељи баве децом и породичном баштином. Можда сте чули за актуелну иницијативу да се забрани рад недељом? Ни то није у интересу система вредности Давоса.
Јака породица би требало да има шта да једе за почетак. Плата за живот достојан човека гарантована Уставом је око три пута већа од минималне зараде у Србији. Просечна потрошачка корпа је за трећину већа од просечне плате и просечан радник је нема. Минималну неуставну плату у Србији прима 400 хиљада радника. Незапослених је неколико пута више него на евиденцији НСЗ. Али кога у систему вредности Давоса интересују незапослени и радници на минималцу и њихове породице? Не интересују их ни просечне породице. Садржај просечне потрошачке корпе за четворочлану породицу (отац, мајка и двоје деце) не предвиђа ни цео хлеб сваког дана, већ 25 хлебова у месецу. Просечна потрошачка корпа је притом за трећину већа од просечне плате. Трећина мање од 25 хлебова месечно значи стварни просек од 17 хлебова месечно за четворочлану породицу. Ту јаке породице нема. Просечна потрошачка корпа по једном члану породице износи: хлеба по 8,4 кг месечно или 280 грама дневно (за децу по 140 грама); пилећег меса, свињског меса, бурека, парадајза и купуса по приближно 1,5 килограм месечно или 50 грама дневно; свежег и дуготрајног млека (заједно), јогурта, минералне воде, кока коле и других газираних пића по приближно 2,2 килограма/литра месечно, или 75 грама дневно (за децу пола од тога); јабука 2,8 килограма месечно, или 94 грама дневно (за децу пола од тога); чоколаде и меда по 65 грама месечно, или мало више од два грама дневно (за децу по грам дневно); кафе по 330 грама месечно или око 11 грама дневно; јаја 21 месечно, или 70 посто једног јајета дневно; свеже рибе и конзерви 433 грама месечно, или 14 грама дневно. И све то умањите за трећину, пошто је толико мања просечна плата.
Потрошачка корпа какву описасмо је предвиђена за два родитеља са двоје деце. Где је ту опстанак народа? Где је ту треће дете? Оваква просечна плата подразумева нестанак Србије са лица Земље. Тачно у залогај.
Добра вест је да постоје позната системска решења одбране од глобалног предиктора из Давоса.
Да ли сте чули за мајчински капитал и његове детаље? Наравно да нисте јер систему вредности 400 најбогатијих породица на свету није у интересу да број људи расте на планети. Они желе да само они живе на планети. Роботи, а не људи, ће све да раде. Ми робови треба да нестанемо као еколошки сувишни. Неће се зауставити на „златној милијарди“. Зато се морамо супротставити. Мајчински капитал је државна мера која има за циљ повећање броја деце у породицама што је пресудно за поновно успостављање позитивног природног прираштаја становништва. Давос нуди неефикасна решења (када се на погрешан начин раде праве ствари): месечне демографске накнаде и пензије за мајке. Ту је немоћ постојећих политика подршке породици. Од 100 зачете деце данас у Србији се роди само 30. Материјалну подршку треба усмерити у рађање зачете деце. Материјална подршка и у мајчинском капиталу, у Русији је започињана од 12 недеље трудноће. Да би Србија успела да обнови своје становништво, половина породица мора да има три детета. Тренутно половина породица у Србији има само једно дете. На прво дете се у Русији не даје мајчински капитал што је пропуст. Реална сума, потребна за државни програм мајчинског капитала у Србији је изнад 200 милиона евра годишње. Буџет надлежног министарства је око десет пута већи. Мајчински капитал је започео као исплата од 5.500 евра по рођењу или усвојењу другог и наредног детета, 1. јануара 2007. да би почетком 2014. године достигао скоро 14.000 евра за регион Москве. На том нивоу је и данас. Награђен је чин рађања зачетог детета. У 2011. години је донет закон РФ којим се и плац за кућу од 15 ари додељује породици са трећим дететом. Од 01. јануара 2015. године мајчински капитал је увела и Белорусија, након лошег искуства са демографском накнадом. Постојала је најава у Русији да се за рођење трећег детета исплаћује мајчински капитал од 25 хиљада евра. Негативан утицај демографског еха из Првог и Другог светског рата ће трајати до 2036. године. Тек након те године доћи ће до пуног изражаја данас улагано у мајчински капитал. У претходном прилогу смо описали катастрофалне статистике деце изашле из сиротишта. Мајчински капитал се исплаћује и за усвојену децу. У Русији нема „деце улице“ и деце у сиротиштима. Готово сва деца су усвојена у породицама за шта им је исплаћен мајчински капитал. Манифестација за Нову годину „Улица отвореног срца“ у Београду је пример система вредности Давоса. Политичари себе промовишу лажном бригом о свратиштима за децу док права решења из Русије не спроводе. Јака породица има много деце. За много деце је потребна кућа или стан.
Да ли сте чули да је први корак Владимира Путина по доласку на власт био оснивање Россельсхозбанк (Пољопривредне банке Русије), 2000. године, којом је преузео контролу над током новца у домаћој валути? Наравно да нисте. Олигарсима Запада не одговара да Србија независно контролише токове динара. Россельсхозбанк је главна од 12 системских банака Русије. Њена посебна улога је испуњавање прецизно квантификованих циљева повећања броја сеоских кућа, квалитета становања и броја становника у руским селима давањем субвенционисаних кредита под називом "Сеоска хипотека". Руска Федерација је од 31. маја 2019. године започела програм "Сеоске хипотеке“ којим суфинансира камату на хипотекарне кредите у сеоским насељима мањим од 30 хиљада становника. За услове Србије критеријум величине сеоског насеља је 5.000 становника. Хипотекарни кредит је имао 2,7 одсто камате у моменту када просечна камата на хипотекарне кредите у РФ прелази 11 одсто годишње. Максимални износ кредита је био 5 милиона рубаља (око 10 милиона динара). Обавезно учешће тражиоца кредита је 10 одсто. Максимални рок на који се може узети кредит је 25 година. Могу се куповати постојећа сеоска домаћинства и сеоска имања без куће а са намером градње куће. Један од услова је да поред лица које аплицира за кредит у пројекат буде обухваћено још троје држављана који ће живети у купљеној кући. Лица која конкуришу за кредит не могу бити млађа од 21 године, ни старија од 65 година, уз посебне могућности да се то продужи до 75 година уколико ће у кући живети још три лица млађа од 65 година старости. Бескаматна пољопривредна банка Србије може имати овакав пројекат задат са државног врха након ослобађања од западне окупације.
Јакој породици су потребне веће плате. Око 150 година је познато системско решење и за то. Да ли сте чули за књигу "Напредак и сиромаштво", Хенрија Џорџа из 1879. године? Нисте јер није преведена на српски. Више се може сазнати на јутјубу:
Идеје Хенрија Џорџа је у Русији промовисао крајем 19. века Лав Толстој. Никаквих комунистичких револуција у свету не би било да је знање из ове књиге било примењивано. Сукоба радника и капиталиста не би било. Систем вредности Давоса не би остваривао енормно богаћење на ратовима током прошлог века. О геоизму као доминантној идеологији почетком 20. века, до појаве комунизма, можете погледати овде:
https://www.reddit.com/r/videos/comments/1makvdp/georgism_101_the_forgotten_ideology_that
Суштина је разумљива сваком лаику. Хенри Џорџ није био економиста већ правник и био је на истим позицијама као и сваки српски сељак, а то је да земља и природна богатства треба да припадају свима, а не појединцу монополисти. Популарност Хенрија Џорџа у САД је била упоредива једино са популарношћу Жан Жака Русоа у Француској век раније. Сва економија настаје из употребе три фактора производње: рада, капитала и земље (природних богатстава). Интерес олигарха Давоса је заузимање монопола над природним богатствима и да порез на природна богатства буде минималан. Како функционишу државе покорне Давосу? Смање порез на земљу и пребаце пореско оптерећење на рад и капитал. Зато су порези на зараде у Србији 50 и 60 одсто, а порези на руднике и експлоатацију нафте 3, 5 и 7 одсто. Колонијални систем вредности Давоса је ту највидљивији. Србија је колонија у поређењу са порезом на рударење у Русији који је између 27 и 45 одсто. Имамо девет пута нижу рудну ренту као да смо девет пута рудама богатији од Русије. Држава би морала да штити високим порезом ограничена природна богатства као јавна добра. Уместо тога имамо парадокс да држава „штити“ рад као приватно и лично добро високим порезима, а поклања јавна добра. У ствари ради за интересе Давоса. Нормално стање ће бити постигнуто кад порези на природна богатства буду 50 или 60 одсто, а на плате их не буде. Укидањем пореза на зараде је могуће задржати младе људе у Србији и обезбедити макар да ослобођена пореза, просечна плата одмах постане већа од потрошачке корпе. То је интерес система вредности Србије. Пореска политика по идејама Хенрија Џорџа се остварује јединственом, високом пореском стопом на земљиште, природне ресурсе и непокретности. Кинеза више не би било у Бору, а Рио Тинта у Лозници. Не би било телевизија са националном и локалним фреквенцијама у овом броју, јер би се и на то природно богатство плаћала висока јединствена пореска стопа. Не би било прелета страних авиона у овој мери као данас, јер би се и на то природно богатство плаћала виша пореска стопа. Регионалне разлике и класне разлике би нестале без револуција. Цена земљишта и некретнина би постала иста у центру Штрпца и центру Београда, центру Новог Сада и центру Врања, центру Ниша и центру Српске Црње. Министарства Млађана Динкића за регионални развој више никад не би било, јер на дуги рок регионалних разлика у ценама фактора производње не би било. Јединствена пореска стопа их решава. Паразитски колонијални систем вредности бисмо прогнали из Србије. Распродаја природних богатстава би престала. Виши ниво плата би привукао Србе који раде у иностранству да се врате у отаџбину. Од светоназора западног паразитског друштва, прешли бисмо ка светоназору стваралачког друштва. Пасивни приходи (камате, ренте, закупнине) би порезом били анулирани, а активни приходи би постали главни елемент економије. Стране банке и јавни извршитељи се истискују из економског система. Здравствени систем се враћа на начин финансирања од пре пола века. Уместо "земље јефтине радне снаге" постали бисмо земља која задржава раднике високим платама. Богати би остали без пасивних прихода и морали да раде. Примери из света су политичке странке формиране на основу оваквих идеја: Земаљска странка Комонвелта Сједињених Држава, Јединствена пореска лига и Данска странка правде. Примери овакве пореске политике су у Аустралији, Хонг Конгу, Сингапуру, Јужној Африци, Јужној Кореји и Тајвану. Град Алтoна у Пенсилванији (Altoona, Pennsylvania) је у овом, 21. веку, само опорезивао вредност земљишта, поступно уводећи такав порески систем од 2002. године, ослањајући се у потпуности на њега од 2011. године. Financial Times је приметио да „Алтона користи ЛВТ (порез на земљу) у граду у којем ни земљиште, ни зграде немају велику вредност“. Алтона и данас нема других пореза (на рад, на промет или ПДВ) већ се сви јавни приходи сабирају из пореза на земљу и јавна добра. Која су побољшања? Резултати су еколошка заштита, једнакост прихода (праведнија расподела), заинтересованост за рад као главни извор прихода, већа општа куповна моћ јер се приходи не гомилају у рукама малог броја монополиста "ленд лордова". Почетком 20. века је настала и данас популарна игра "Монопол" којом су идеје Хенрија Џорџа популаризоване. Јединствена пореска стопа из примера износи око 6 одсто на земљиште и натерала би све власнике необрађеног пољопривредног земљишта или да га продају или да га обраде. Поново би се обрадило око 1,6 милиона хектара земљишта које смо напустили урбанизацијом градова у задњих 70 година.
Експанзија је основна особина живота, па и јаке породице. За раст нам треба Бескаматна пољопривредна банка и СРБЗЕМ као национални задружни кластер око те банке. Модел тржишног стабилизатора Николаса Калдора је доказан пре једног века и потврђује смисао не само дугорочних уговора зарад вертикалне интеграције у ланцу проширене репродукције, већ и постизање тог циља трајно, помоћу кластера. Нема тржишних вишкова и робне производње у пољопривреди без сталне државне интервенције. То је математички доказ због кога и постоји агроекономија као одвојена од економије. Тада је најбоље да државна интервенција буде институционализована кроз национални агро-кластер. Просечан приход са хектара пољопривредног земљишта се може повећати са 1.000 евра, колико је данас, на 30.000 евра у систему са бескаматном пољопривредном банком која обезбеђује вертикалну интеграцију и дељење профита са сељаком. За оснивање бескаматне пољопривредне банке је могуће употребити 500 милиона евра, што је приближна величина сличних програма инвестиција министарства пољопривреде од 457 милиона евра за период 2016-2020. или 660 милиона евра за период 2024-2028. године. Оба несистематска инвестирања министарства су бацање пара у бездан, јер домаће тржиште припада странцима и они ће покупити тај новац. Домаће тржиште мора да постане власништво сељака кроз СРБЗЕМ и да се поново са 80 одсто подмирује домаћом храном као пре пола века. Тракторима се неће морати блокирати центар Новог Сада већ ће сами пољопривредници решити проблеме унутар свог СРБЗЕМ-а као финансијски и тржишно јачег од министарства. Министарство, у моћнијем систему од данас актуелног западног, биће одговорно за стабилност а СРБЗЕМ као друштвена иницијатива, за промене и реаговање. Виктор Јефимов је о том говорио на форуму „Ливадия“ у Минску:
Бескаматна пољопривредна банка и СРБЗЕМ могу да буду део тихе стратегије „одоздо ка горе“ у неговању светоназора и инсталирању државне идеологије од стране унутрашњег предиктора, који и не мора да буде у позицији власти. Мора само да бескомпромисно прихвати потпун систем вредности и каже – не, трулим компромисима, како би му се веровало. У издању вашингтонског Global Financial Integrity из децембра 2015. године процењено је да је из Републике Србије у периоду од 2004. до 2013. године нелегалним путем изнето укупно 40,830 милијарди долара. Годишње, просечно четири милијарде евра. Након тога су српски политичари почели да поклањају странцима и знатно више.
Такве пљачке у пољопривреди неће бити могуће настанком СРБЗЕМ-а. Покварени људи имају „покварену машту“, искривљену пажњу и перцепцију света. Глупост није недостатак интелекта већ недостатак морала, односно система вредности, како цитирасмо нашег професора Јеротића.