Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 93. прилогу се бавимо управљивошћу пољопривреде, преласком са безструктурног (туђег) на структурно (домаће) управљање у аграрној политици.
Без управљивости аграрна политика је бесмислена, а то је данашње стање потчињености Србије странцима. У Србији не постоји политичка организација са ставом о садржају управљања и студентски покрет као будућа власт може да представља изненађење са аграрном политиком која садржи ефективну стратегију. Без СРБЗЕМ-а управљање пољопривредом је измештено ван граница Србије.
Страним послушницима смета постојање било какве анализе чињеница различите од ЕУ директива, а посебно катехоничне идеје, оне која зауставља одумирање народа и државе. „Идеје су беспомоћне“ – је тачна мисао све док не наступи кризна ситуација. Тада је у освешћеној идеји спас. СРБЗЕМ допунска валута чека свој тренутак у долазећој цикличној историјској кризи. Валутни курс 100 СРБЗЕМ-а за грам злата значи вредност једног СРБЗЕМ-а од 146,6 динара.
Таква допунска валута са непромењивим курсом би потиснула евро у обрачунавању разменских вредности. И долар и евро због инфлације губе на вредности. СРБЗЕМ има непромењив курс, јер има ограничен број новчаница. Та предност СРБЗЕМ валуту чини потенцијално популарнијом од евра и долара.
Кад се развојно-организационим мерама аграрне политике да приоритет и формира СРБЗЕМ, тада није потребан ни страни зајам, а ни емитовање динара из примарне емисије НБС. Допунска СРБЗЕМ валута је најбоље решење финансирања. Али ту се низ предности не завршава. Вођа–визија–мисија–циљеви–политика–стратегија–планови–пројекти је ланац стратегијског управљања у коме је развојна политика средишњи елемент. Ефективна аграрна политика обухвата ставове о свим елементима стратегијског управљања које је срж промена.
31. Вођа постаје сељак. Новац је примарна моћ која се враћа просечном човеку. Народним бескаматним новцем не управља „Банкарство у сенци“ из Лондона. Улогу Народне банке Србије у случају динара, сељак преузима на себе и сам емитује новац, лепљењем маркица продужава важење СРБЗЕМ новчанице. Ресуверенизација појединца је најважнија предност ефективне аграрне политике. Просечан човек управља кроз систем одлучивања унутар скупштине СРБЗЕМ-а, сеоских општина и задруга. Има право самоуправе. То право му је данас ускраћено од нивоа месне заједнице па надаље, од стране ЕУ неомарксиста. Вођа мора да буде и верујући човек без обзира на религију. Има образованих људи бриљантног ума који, немајући онтолошки, немају ни морални темељ за улогу вође. Аграрна политика мора да буде катехонична, она која зауставља утопијско зло. Идеју катехона подједнако подржавају и хришћани и муслимани и сви верујући људи на планети, за шта је пример БРИКС.
32. Визија развоја је опстанак. Сељак данас осећа да му је опстанак угрожен наративима Маркузеове неомарксистичке „зелене агенде“. До 2100. године Европа ће доживети демографски, социјални и економски колапс. „У Трећем светском рату ће победити онај ко падне последњи“ – је мисао историчара бриљантног ума Андреја Фурсова који је атеиста и због ограничења у мишљењу, пример човека неадекватног за вођу. Домаћа визија развоја постаје могућа настанком СРБЗЕМ-а, заменом безструктурног управљања структурним. Визија развоја усмерена на профит, тржишно учешће, цену задружних акција и слично, су споредне ствари. Живот, а не новац, је визија развоја. Изазов је опстанак Србије до краја века. Са опстанком ће се сами придодати, статус најмоћније пољопривреде на Балкану и сви други атрибути уз наш народ и државу. Да не бисмо пали ни 2100. године, потребно је да за прихватљив минимум актуелног стања узимамо као норму статистичке податке о пољопривреди са пописа 1991. године.
33. Циљеви раста СРБЗЕМ-а су: образовање сељака, структурно управљање, враћање у позицију власника и одлучиоца, враћање угледа сељаку усељавањем СРБЗЕМ-а у две палате у центру Београда које су грађене за сврху пољопривреде, обнова сеоских општина и ширење мреже агроградова, враћање профита у пољопривреду, обнова пољопривредних комбината, освајање домаћег тржишта хране, финансијска самосталност из допунске валуте, итд.
34. Мисија СРБЗЕМ-а је стратегијска управљивост. Без стратегијске управљивости имаћемо министре пољопривреде који беже од стварности причајући као у стратегији развоја 2014-2024. да ће стопа раста бити 9,19 одсто а она у стварности буде 0,45 одсто. Министарство пољопривреде нема никакву мисију, никакву сврху у стратегијски неуправљивом ресору. СРБЗЕМ омогућава потпуно подмирење домаћег тржишта домаћом храном, укључујући и производе суперхране, којом се системски утиче на побољшање здравља и продужење живота људи. Бескаматни концепт новца омогућава независност пољопривреде од светских финансијских криза, страних банака и међународних институција. Произвођачима омогућава прераду, до највиших нивоа, производа који захтевају услове лабораторије или посебну врсту чувања и транспорта. Задругама на задружне акције повећава се богатство сељака као власника и одлучиоца и обавља преображај његовог односа према стварности из пасивног у активни, ствара предуслов за учење и борбу за опстанак. Веровање у СРБЗЕМ, на начин како су написани ови редови је вера у неизбежно. Или ћемо успоставити стратегијску управљивост или ћемо нестати као држава, а не само аграр.
35. Развојна политика СРБЗЕМ-а постаје главни део аграрне политике државе. Без оснивања СРБЗЕМ-а неће бити могуће успоставити дугорочне паритете цена, који су срж аграрне политике која омогућава експанзију сеоских породица. Паритети цена су део демографске и социјалне, а не само аграрне катехоничне политике. Никакве утопијске Агенде 2030, Института за комплексност у Санта Феу, у САД, нису прихватљиви сценарији развоја Србије. Неће бити део политика СРБЗЕМ-а: ЕУ неомарксистичко укидање приватне и личне својине, UBI (Universal Basic Income) – универзални базични доходак, укидање готовине и замена дигиталном валутом, систем карбонских рејтинга за државе и корпорације (закони Немачке од 1. октобра 2024), ГМО патенти за семенски фонд и забрана исхране храном из сопствене баште, потпуна ликвидација сточарства и прелазак на вештачку протеинску храну, контрола рађања, обавезна вакцинација, укидање полних разлика, родно сензитивни језик, итд.
36. Стратегија развоја СРБЗЕМ-а даје приоритет људима. Новац мора да служи човеку, а не обратно. Живот тражи време. Новац није вредност сам по себи, нити је роба, већ је само средство плаћања. Стратегија развоја у СРБЗЕМ семантичком пољу уважава време, планирање раста по Божијим законима. Како каже изрека: „Девет жена за месец дана не може да роди дете“. Тачно, време у теорији игара је за стратегију неважно. Стратегија се може остваривати тренутно, али то у пољопривреди не важи. Пољопривреда тражи време. Неомарксисти су у владању Србијом обесмислили стратегију развоја као планску одлуку ЕУ „донаторским“ пројектом EXCHANGE 2002. Од те године је одбачена употреба Заједничке методологије за израду развојних стратегија из 1985. године, која је била подзаконски акт и која мора да се унутар СРБЗЕМ-а обнови као заједничка методологија стандардизације процеса планирања. Методолошки стандардна стратегија развоја СРБЗЕМ-а треба да траје 15-20 година и садржи три средњорочна плана. Садашњу праксу да стратегија развоја траје десет година треба напустити. Капитални пројекти трају дуже од десет година. Извори раста СРБЗЕМ-а су сва три производна фактора и рад и капитал и земља захваљујући омогућавању управљачке иницијативе сељака „одоздо ка горе“. Заједништво чини изворима раста сва добра народа. Приоритетни правци раста су: сточарство, пенетрација домаћег тржишта СРБЗЕМ малопродајном мрежом и изградња мреже погона за производњу бидизела. Метод раста је комбиновани, преузимање некоришћених објеката постојећих малопродајних ланаца, коришћење државног земљишта, али са већим нагласком на сеоски интерни раст. Темпо раста је офанзиван и диктиран потребом живота за експанзијом, ни брже, ни спорије. Флексибилност раста подразумева обухватање и свих извора раста и свих могућности контроле ризика.
37. Планови и пројекти унутар СРБЗЕМ-а диктирају дужину стратегије развоја, а не обратно. Досадашње ЕУ стратегије развоја пољопривреде нису ни биле предвиђене за раст као основну особину живота. Обнова канала Дунав–Тиса–Дунав, трајаће дуже од 10 година. Прва стратегија развоја СРБЗЕМ-а ће у првом петогодишњем плану увести електронску клириншку СРБЗЕМ валуту и започети увођење папирних банкнота. У другом петогодишњем плану може се увести пун, непромењив обим папирних новчаница СРБЗЕМ валуте. У трећем петогодишњем плану нагласак може бити на завршавању капиталних пројеката обнове пољопривреде. Унутрашњи клиринг СРБЗЕМ валуте може омогућити отварање и међународне клириншке куће, којом се постиже примат робне берзе у Новом Саду над конкурентском у Будимпешти уз јачање српског извоза.
38. Земаљски дан економије заједништва и слава СРБЗЕМ-а је погодно да буде Ђурђиц, 16. новембар. На мета језику модерне то се каже – Национални дан економије солидарности. До Другог светског рата су речи земља и земаљски имали првенство над речима нација и национални. У Бразилу је „Палмас банка“ (bancopalmas.com), са допунском валутом ПАЛМАС, прогласила 15. децембар за дан економије заједништва. Крај сваке календарске године треба да обележи „месец СРБЗЕМ-а“ као период интензивне промоције солидарности, али и обнове српског мета језика.
Насловна слика чланка приказује део новчанице од 100 СРБЗЕМ-а, како је претпоставља вештачка интелигенција. Изглед такве новчанице, као провокација, каже да и држављани Србије имају право на допунску валуту, слично постојању око 5.000 оваквих валута широм света.