Мирослав Живановић
Аранђеловачки сликар Миодраг Зубац за три своја дела насликана пре више од две деценије, мада су излагана, каже да их је на увид давао само уском кругу својих пријатеља. Верујући да је дошао прави тренутак, нашем порталу «еСтварност» је омогућио да ове несвакидашње слике изнесемо пред ширу јавност.
Господине Зубац о којим сликарским делима је реч и шта је условило да су доживела овакву судбину?
Моји радови су често пројекција несвесног и у некима од њих постоји наговештај или коинцидентност неких будућих догађаја. На пример, на слици „Океан тишине“ из 1998. године, дакле, много пре појаве птичијег грипа и ковида, јасно се види дуплоидни мутант неке птице и пипака вируса који нас сада толико мучи.
Миодраг Зубац, "Океан тишине" (уље на платну, 90 х 80 цм)
У слици „Блиски сусрет“ из 2002. године загонетни и неидентификовани посетилац, са маском на лицу, провоцира носорога, синонима слободе и самоће, заробљеног у неком простору сличном акваријуму, што доста коинцидира са актуелним временом страха, тескобе, неизвесности, усамљености, спутаности и енормног редуковања физичких и социјалних контаката, као и људског чула додира, које је, парафразирам М. Епштејна („Филозофија тела“), једино чуло у коме човек има предност над животињама.
Миодраг Зубац, "Блиски сусрет" (комбинована техника, 50 х 50 цм)
Колаж „Мадона са гитаром“ из 1995, неколико година пре НАТО бомардовања (1999) приказује хаос на небу, зграде које се клате или падају, руку у позадини која вуче конце и сличне детаље. У првом плану је Леонардова Мадона, огрнута Бајагином јакном и гитаром, која нас подсећа на пркосне рокерске концерте на мостовима током војне акције провокативног назива „Милосрдни анђео“.
Миодраг Зубац, "Мадона са гитаром" (колаж, 90 х 80 цм)
Несумњиво је да ова Ваша дела антиципирају будуће догађаје. Шта за Вас сликара подразумева појам антиципације?
Антиципација подразумева предвиђање и наговештај неког догађаја или збивања. Она се увелико ослања на искуство и предосећање. Може да има неку потпору у садашњости, често је хипотетична, а понекад и погрешна. У преносном смислу може да значи и учествовање, суделовање у нечему. За разлику од ње, појам прекогниције је визија будућих догађаја који немају зачетак у садашњности.
Каква је разлика између антиципације и мистичних пророчких обичаја и веровања у будућност као део фолклора магије?
Мистика и магија се разликују. Магија је примитивнији и старији облик комуникације који подразумева постојање неке тајанствене силе, враџбине и чаробњаштво, па као таква често има негативну, не ретко и демонску конотацију, док је мистика религиозног карактера и окренута Богу.
Антиципацију као појаву никако не треба мистификовати нити свести на магијску праксу, јер се она дешавала како преисторијским пећинским цртачима и старозаветним пророцима, тако и нама, обичним људима, на пример у сновима, што су детаљно анализирали Фројд, Јунг и остали психоаналитичари. Честа је у књижевности, уметности, науци: Леонардо да Винчи, Достојевски, Ниче, Њутн, Тесла...Песник Бранко Миљковић рече: „Уби ме прејака реч“, што се на жалост и десило. Да не говоримо о есхатолошко-апокалиптичним наговештајима. Исто тако, предвиђања Џорџа Орвела, у првој половини прошлог века („Велики брат“, „Животињска фарма“) су данас близу реалности, као и Олдос Хакслија („Врли нови свет“). Седамдесетих година сам прочитао реченицу Маршала Маклауна да ће свет постати „глобално село“ и изгледала ми је немогућа. Константин Циолковски, физичар и космички визионар, оснивач модерне космонаутике, реченицом „Земља је колевка цивилизације, али не можемо читав живот провести у колевци“, још у првој половини прошлог века наговештава неминовност људског пресељења на друге планете. Џулијан Асанж у књизи „Будућност интернета“ 2013. године суморно изјави да је „интернет највећа претња људској цивилизацији.“
Посебно интересантна врста визионарства примећена је у уметности стрипа. Сетимо се Флаша Гордона. Индикативна је и реченица Албера Камија: „Одједном, осетио сам потребу за оним што је немогуће.“ Доста примера предикције, налазимо у делима Франца Кафке, Николаја Фјодорова, Едгара Алана Поа, Жозе Самарага итд. Невероватну подударност са садашњошћу има песма Владислава Петковића Диса „Наши дани“, написана 1910. године. Амерички уметник Енди Ворхол је још седамдесетих година прошлог века, пре појаве интернета, изјавио познату реченицу да ће у будућности сваки човек имати петнаест минута свестке славе“.
Антиципацијских елемената има и у делима старих мајстора, у надреализму, дадаизму, а посебно у научно-фантастичним романима и филмовима. Многи су антиципирали и историјске догађаје. Сетимо се и фрапантно тачног предсказања Григорија Распућина о његовој и судбини царске руске породице Романових у догађајима после Октобарске револуције.
Зашто сматрате да је сада тренутак да се више сазна о овим сликама?
Не знам зашто сам одабрао овај тренутак да продискутујемо о свему овоме. Можда зато што што је ово веома занимљива тема. Неке ствари и појаве једноставно морају да се десе. Постоји и временска дистанца, а велики део свега тога се не може рационално објаснити. У крајњој инстанци, и сам живот је умногоме необјашњив.
Кад су од великог сликара Франсиса Бејкона тражили да објасни своје слике,он им је одговрио: „Када бих знао да објасним, ја не бих онда сликао.“