Љиљана Стојановић
Један од најзначајнијих савремених српских керамичара-вајара, Велимир Веља Викићевић, прошлогодишњи учесник „Света керамике“, излаже своја невероватна дела у галерији „Александар Алек Ђоновић“ у Аранђеловцу.
Ова ненадна изложба у време када није сезона Смотре уметности „Мермер и звуци“, велики је изазов за све шетаче парком Буковичке бање, који се двоуме да ли да уђу у галерију или не. У овом случају двојбе нема. Мора се ући, јер је указана прилика да се види како један мајстор заводљиво барата порцеланском масом на потпуно неуобичајен начин, правећи ни керамику, ни скулптуру, а у суштини и једно и друго. Он љубопитљиво жонглира између те две уметности које су се толико зближиле да су постале једно, а онда је своју керамоскулптуру одвео и даље ка сликарству, дајући тиме убедљив одговор да је све могуће ако имаш храбар и провокативан став и убедљив доказ за оно што радиш.
На овој изложби Веља Вукићевић је представио радове под заједничким називом «Изгубљени у свемиру», јер су дела из исте серије, коју на тему облака варира у безброј варијанти, од скулпторских облика до употребних порцеланских комада. Такве облике видели смо и прошле године, када је радио на „Свету керамике“, а део тога је још увек на заједничкој изложби у Павиљону „Књаз Милош“.
Заједничко за све комаде, без обзира да ли је реч о уникатној или утилитарној керамици је однос према маси и пластичности која је скулпторског набоја и скулпторске форме. То је нешто што дуже време уметника просто провоцира и води га у разна истраживања која немају граница. Све је могуће и све је дозвољено, па чак и оно „недозвољено“ - да се керамички делови лепе један на други или један поред другог, не би ли се добио жељени формат.
Стицајем околности, или боље речено година које су прошле, а није их је мало, пратили смо керамику Веље Вукићевића која се развијала од једноставних форми, па и барокних под утицајем (можда) његовог оца, такође керамичара истог имена (Велимир Вукићевић). Због тога су их својевремено историчари уметности и новинари у својим написима означавали као млађи и старији, да би овај млађи, напустио нарацију и почео да истражује форму, што га је довело до садашње керамике или скулптуре, углавном меких форми, али често и оштрих завршетака. И његов колорит је пастелних и меких тонова који се крећу од беж, ружичастих, зеленкастих, плавичастих до сивих нијанси, али зна да „истрчи“ и са чистим, интензивним бојама, што се може видети и на овој изложби.
Веља Вукићевић је светски признат уметник. Било би бескорисно набрајати све његове изложбе којих је било преко 200 на скоро свим континентима. Такође је излишно говорити и о престижним наградама које је добијао током вишедеценијског рада, али ћемо за крај споменути само из последње две године: Златну награду на 4. изложби уметничке керамике и дизајна у Шангају 2020, Златну награду на изложби чајника такође у Кини, у Јишингу, 2019. и исте године Прву награду на међународној изложби керамике Лалкора у Шпанији. Ваљда је све то и довољна препорука за ову изузетну изложбу у Аранђеловцу.