АТ
Претварање зграде Управе прихода у Аранђеловачки архив допринело би и стварању јединствене атракције за памћење, коју би и туристи радо посећивали.
Колико ли је само новца из државне касе у минулих век и по утрошено на изградњу и одржавање објекта Аранђеловчанима познатом као Управа прихода? А требало би баш та Управа прихода, илити Пореска управа, данас и да се запита ко и због чега дозвољава узалудно арчење силног државног новца који је уложен у тај објекат, који скоро и да нема никакву намену.
Просторије у згради Управе прихода и користили су (а неки и даље то чине) представници неколико организација, од аранђеловачких инвалида рада, преко Групе грађана „Прави пут“ (до 2020. године, када су се због опозиционог деловања замерили локалним властима и били избачени одатле, а после задњих локалних избора 2022. године „изгладили“ су односе па им просторије више нису ни потребне), затим „Народне мреже“ Владана Глишића, Социјалдемократске странке Србије Расима Љајића, Удружења акционара „Стрела Шумадија“ Аранђеловац, Ветерана некадашњих омладинских радних акција до Смотре „Мермер и звуци“.
Архивска документација Смотре „Мермер и звуци“, као и других општинских служби и установа деценијама се развлачи по оставама и подрумима Управе приходе, која због таквог немарног односа према архивској грађи никада никога није „опорезовала“. Кад немамо државу, која би требало да учини све да значајни историјски објекти не пропадају са све документацијом из историје овог града, онда и не чуди што живимо у овако трулом друштву. А што се тиче Смотре „Мермер и звуци“ можда ће нови директор, ономад именован на седници СО Аранђеловац, средити и разбацану архиву те установе. Др Ђорђе Михаиловић, као доктор наука, свестан је значаја чувања и коришћења архивске документације, па би требало да се постара и о чувању оставке претходне директорке Катарине Перовић, јер јавност варошка оста ускраћена за било какво образложење промене на Смотрином кормилу.
Нико до данас није нашао за сходно ни да објави монографију или бар истраживачки рад о досадашњим корисницима зграде Управе прихода, која је и озидана као седиште Среза јасеничког. Први начелник тог среза био је Пантелија Панта Луњевица (1840-1887), отац Драге Машин (1864-1903), супруге краља Александра Обреновића од 1900-1903. године. Панта Луњевица је, обављајући послове начелника Среза јасечничког 1869. године основао и прву овдашњу библиотеку с називом Читалиште.
Пантелија Панта Луњевица (Извор: Википедија)
Панти Луњевици једино су се на прикладан начин одужили запослени у Народној библиотеци „Свети Сава“ у Аранђеловцу, где је 2017. године основано Дечије одељење „Панта Луњевица“, са 14.000 библиотечких јединица (разних сликовница, књига за децу предшколског узраста у школске лектире за школарце).
Панта Луњевица је преминуо 1887. године, када је у Аранђеловцу завршен и други велики државни хотел „Ново здање“, за чију је изградњу био најзаслужнији краљ Милан Обреновић. После „Старог здања“, чији бочни делови су дограђивани упоредо са градњом „Новог здања“, почеле су и припреме за изградњу пруге, која је прорадила 1904. непосредно након убиства краљице Драге и краља Александра Обреновића у Београду 1903. године.
Панорама родног села Панте и Драге Луњевице
За време владавине радикала и Карађорђевића (исто је било и док су комунисти владали) Обреновиће скоро нико ни у Аранђеловцу није помињао, а најзаслужнији су за оснивање и напредак вароши под Букуљом. Једино је Радна организација "Буковичка бања" (у којој су све до 1990. године били "Књаз Милош", Угоститељство са три хотела, мотелом на Букуљи и десет ресторана и бифеа, Специјална болница "Буковичка бања" и "Зеленило" које је одржавало парк Буковичке бање) као свој дан прослављала 26. септембар, у знак сећања на умрли дан Милоша Обреновића 1860. године. А "Књаз Милош" је све до новијег ишчашеног времена вазда био на флаши минералне воде "Књаз Милош", а не и књаз Пера, Милан, Ђока, Лаза...
Оснивање градског архива, и то у згради из времена Обреновића, представљало би и почетак озбиљног и суштинског (а не пропагандно-политикантског и кампањског, у најдужим временским периодима до сада) проучавања локалне историје и објављивања архивске грађе, публикација и научних радова из табу-историје Аранђеловца.
Реконструкција зграде Управе прихода није била ни у једном буџетском плану задњих неколико деценија, а у очекивању да ће „неки нови клинци“ почети да култури дају значај који колективно памћење и заслужује – можда једног (али, стварно лепог) дана Аранђеловац и добије установу градског архива. На пример, бар одлуке о оснивању градског архива да буду усвојене до 2029. године, на 170. годишњицу оснивања вароши под Букуљом.
Напомена: Пројекат „ТУРИЗАМ ЗА СЕЋАЊЕ: Туристичке атракције Буковичке бање и Аранђеловца као непоновљиви доживљаји“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1459, од 2.6.2025. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-225, од 6.6.2025. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.