АТ
Први пут у историји аранђеловачког издаваштва биће објављена књига уз потпору пренумераната.
-Хвала свим мојим Брезовчанима и Аранђеловчанима, колегама са «Венчаца», другарима и пријатељима, пензионерима и песницима, који до сада помогоше куповином, унапред, моје нове књиге с називом «Вујанска капија» да буде прикупљено довољно новца за штампање мог животног дела од око 400 страна – рече нам Бранка Максимовић, чувена песникиња из Брезовца.
Ево шта је «Белешци о аутору» написано у овој вредној књизи, која представља својеврсну хрестоматију народних казивања (о људима и прохујалим догађајима у Брезовцу и околини), изрека, бајалица, здравица, објашњења непознатих и мање познатих речи: «Бранка Максимовић рођена је 1949. године у селу Брезовцу код Аранђеловца где и данас живи и ствара. „Крагујевачка светлост“ 1967. објавила је Бранкину прву песму. Тада је запажен њен песнички таленат, а убрзо ће њене песме угледати светлост дана и у другим часописима. Објављивала је поезију у „Корацима“ у Крагујевцу и Титограду (данас Подгорица), „Селу“, „Просветном прегледу“ и „Расковнику“. Најдуже је објављивала у часопису „Венац“ и „Антологији љубавних песама југословенских песника 20. века“, у коме је др Тоде Чолак веома лепо оценио Бранкину поезију.
Објављивала је Бранка Максимовић песме и у заједничким збиркама: „Срцем и руком“ (1971), „Сеоска лира“ (1976), „Ризничари земље“ (1976), „Гранају се сунца“ (1980) и „Стихови на дар“ (1980), а учествовала је и на „Сусретима другарства“ Синдиката Србије.
Део, до сада објављених, књига Бранке Максимовић
Објавила је следеће књиге: „Пред земљиним вратима“ (песме, заједно са Ђуром Милекићем и Душаном Бањцем, Самоуправна интересна заједница културе Аранђеловац, 1984), „Зле воде“ (песме, заједно са Добрилом Николић, Књижевна заједница „Другари“, Сарајево, 1988), „7 небеских кола“ (песме седам ауторки, Књижевна заједница „Другари“, двојезично српско-немачко издање, Сарајево, 1988), „Зелене птице завичаја“ (песме, самостално издање, „Виктор“ Аранђеловац, 1994), „Уморно време“ (песме, „Стварност“ Аранђеловац, 2014), „Ткаље“ (савремена поезија, заједно са Радославком Радом Пејић и Златијом Радовановић, „Подружница Удружења књижевника Србије за Браничевски округ, Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, 2010), „Треће доба“ (песме, 2014), „Срећа на длану“ (песме, 2015), „Симфонија живота“ (Књижевни клуб Удружења пензионера Аранђеловац, песме, 2016).
„Вујанско перило“ – приче аутентичних казивача о нечастивим силама, објављене у рубрици „Приче са Прокопа“ часописа „Треће око“ од 1992 – 2000. године (Центар за културу, Изворници, Аранђеловац, 2005). Пезија Бранке Максимовић заступљена је у Антологији поезије «Пастир тражи дно неба», Драгиша. Вјера и Невена Витошевић («Драганић» Београд, 2001) и збирци песама «Лирски бруј Шумадије» (Душан Стојковић, 2004, 2005. и 2006).
Добитник је неколико награда и признања. О животу, раду и поетском стваралаштву Бранке Максимовић познати новинар Феликс Пашић урадио је документарни филм «Међутим» за Телевизију Београд.»
Трагом ове задње реченице пронашли смо у Бранкином «Прес-клипингу» (свесци А4 формата, са исеченим новинским текстовима од 1965, кад је објавила у крагујевачкој «Светлости» прву песму, па до наших дана) и текст новинара Зорана Предића, који је објављен у рубрици «Барометар» Радио ТВ ревије.
Радио ТВ ревија, број 959, година XIX, 12. јула 1985. године
Како бисмо Вам дочарали атмосферу у медијима и култури, од пре 38 година, објављујемо и препис текста из приказа који смо објавили:
«МЕЂУТИМ, УЗБУДЉИВО
Сви који су у једном тренутку схватили да је филмска лакрдија са чувеним италијанским комичаром Тотоом ипак неважна и недовољно разложна за остајање на том каналу, притиском на дугме за промену програма могли су да доживе нешто узбудљиво. Јер у исто време када се приказивао наведени италијански филм Телевизија Београд је пустила у програм нову емисију из циклуса „Међутим“ новинара Феликса Пашића.
Иако скромно и неугледно најављен био је то телевизијски догађај (најмање) недеље. Прича о песникињи Бранки са Венчаца је у исто време и тужна и потресна, и горка и оптимистична. Креирана је на начин како је Пашић стварао емисију о Овидију из Граба, ону исту документарну творевину која је зимус на фестивалу у Монте Карлу освојила значајну награду. Аутор циклуса „Међутим“ држао се своје основне идеје а то је да речју и сликом представи необичну младу жену која на пречац осваја и то својом искреношћу и начином живота, својим судбинским и животним контрастима. Прича о Бранки Максимовић је роман који пише живот и то на најузбудљивији начин. То је балада о песникињи и природи, фељтон о усамљености и срећи.
Овим моторићем („АПН-4“) курирка „Венчаца“, Бранка Максимовић јездила је небројено пута на релацији Венчац - Аранђеловац
Феликс Пашић је вешто избегао све несигурне воде мелодраме и патетике јер му то стално запослена курирка једног предузећа у Аранђеловцу није допуштала. Њен тихи усамљенички живот у скромној изнајмљеној собици у аранђеловачкој Циганмали и њено друговање са брезама и селом Брезовац био му је идеална прилика да направи надахнуту репортажу о изузетној и изворној песникињи која живи окружена својим инспирацијама. А то су шуме, планине, животиње и песме. Све се код Бранке претвара у поезију и то је оно што јој удахњује оптимизам и даје јој охрабрење да живи.
Сниматељ Веселко Крчмар и редитељ Жарко Драгојевић успешно су следили идеју Феликса Пашића и равноправно учествовали у креацији која је обогатила телевизијски програм ове сезоне.“
Од уводних размишљања, која ће бити објављена у новој књизи Бранке Максимовић, Вашој пажњи препоручујемо оригиналне „наговести посебника“ Владете Коларевића, полувековне Бранкине узданице и подршке.
Уводни текст Владете Коларевића „ВУЈАНСКА КАПИЈА (Народна сведочења и нека присећања)»
Већ је уписана Бранка Максимовић у бројне антологије поетског стваралаштва, а по подршци пренумераната ради штампања књиге «Вујанска капија» ући ће и у историју овдашњег издаваштва. Један од најагилнијих у обезбеђивању пренумераната, по систему: «Дај једну црвену – добићеш нову Бранкину књигу!» показао се Милан Ћировић Марадона.
А брезовачки Марадона у Бранкиној књизи није оличен само као сабирач пренумераната, већ, захваљујући Омеру Петојевићу, и као казивач спонтаног језичког бљеска, који је Омер у свом «Бирзуцу», у доњој аранђеловачкој чаршији, забележио 22. августа прошле године:
„ЋИРКО МАРАДОНА
(белешка Омера Петојевића)
Књаз Милош пролази Србијом, а оно све шљиве дремају на гранама... шта да ти причам, знаш ти то боље од мене... а сад? – Ма иди бежи...
Мојима, родили се брат мој и ја. Близанци. Он бијо здравији од мене кол'ко мо'ш да викнеш... и умре. Им'о једва две године! Ја у седам година тек стао на ноге! Тамо 'де крава пиша и жаба сере, тиме ме запајали, сипали у уста да претекнем. Ако ме разумеш? Извини за овај мој речник. Извини на понашању... сам' да знаш – ја сам паметан човек. Бог ме сачув'о. Знам ја. И зато, да ти и ово кажем: добром човеку довољно да се једном годишње прекрсти. Ако ме разумеш?! А не к'о ови... поваздан се крсте, а вамо све једнако само зло на зло калеме.
Ја то тако...»
А како се не би у прикупљању прилога од пренумераната само Ћирко Марадона истицао позивамо и Вас, драги читаоци портала "еСтварност", да се упишете у приложнике (који ће помоћи штампање Бранкине књиге у што већем тиражу). То можете учинити код Бранке Максимовић (065/95 333 15) или Саше Стошића, опанчара–обућара у Аранђеловцу, Књаза Милоша 36 (060/742 3330).
