Љиљана Стојановић
То би био мото вечерашње трибине, која је уочи локалних избора 29. марта у Аранђеловцу носила снажну симболичку и политичку поруку: „Вратимо културу у Аранђеловац“.
Место окупљања, плато испред „Старог здања“, није изабрано случајно. Некадашњи културни епицентар града, простор у коме су се смењивали концерти, књижевне вечери, драмски програми, данас стоји запуштен и заборављен, као својеврсна слика стања културе у локалној заједници.
Управо та симболика „Старог здања“ у тоталном мраку доминирала је, несвесно, током читавог скупа. Говорници су указали да „Старо здање“ није само архитектонско наслеђе, већ и сведочанство о времену када је култура била доступна, жива и важна за идентитет града. Његово пропадање постаје метафора системског занемаривање културе, и не само културе већ и образовања, здравства, спорта…
На трибини су говорили песник, књижевни критичар и издавач Гојко Божовић, политиколог Бобан Стојановић и професорка разредне наставе Гордана Стефановић, четврта на листи „Студенти за Аранђеловац – младост побеђује“, који су и организатори трибине. Свако из своје перспективе, они су отворили питање положаја културе у савременој Србији, али и конкретних проблема са којима се суочава Аранђеловац.
Гојко Божовић је говорио о значају културе као темеља друштвеног идентитета, упозоравајући да без континуиране бриге и јасне културне политике долази до њеног потискивања на маргине јавног живота. Он је истакао да културне институције не опстају нигде, па ни у Аранђеловцу, што је модел маргинализације културе, преко кога се продужава трајање једне власти.
Трибина о култури у несвакидашњем мизансцену платоа испред "Старог здања"
Политиколог Бобан Стојановић указао је на шири контекст управљања буџетским средствима и централизованог одлучивања, где локалне самоуправе имају ограничен утицај на расподелу средстава.
Посебан акценат стављен је на недовољну транспарентност финансирања културе. Како је речено грађани често нису упознати са начином на који се буџетска средства расподељују, нити имају увид у приоритет културне политике. Таква пракса, оценили су, учесници, додатно продубљује јаз између институција и публике.
Професорка Гордана Стефановић говорила је о важности знања, о аутентичности и стваралаштву, наглашавајући да културу треба учинити доступном свима и да друштво уколико изгуби културу – губи себе. Суштина њеног излагања односила се на то да без системске подршке и простора за културне делатности и њеног развоја, нове генерације се културно образују на погрешним примерима.
Трибина је протекла уз присуство грађана различитих генерација, али је било и доста младих који су активно учествовали у организацији скупа. Након званичног дела, један број окупљених су се упутили у кратку шетњу градом, чиме је симболично указано на потребу враћања јавног простора грађанима.
У сусрет изборима, поруке са ове трибине указују да питање културе, иако често маргинализовано у политичким кампањама, може постати важна тема јавног дијалога, што је и похваљено на овом скупу зато што су студенти одабрали баш ту тему за овај разговор.
"Старо здање" као место сећања и потенцијала, остаје снажан подсетник на оно што је Аранђеловац некада био – и на оно што би могао поново да постане. А реченица, изречена неколико пута на вечерашњем скупу да нас дан после победе на изборима чека много посла, носила је и тон и поруку трибине.