Љ. Стојановић
Другог дана „Позоришног децембра“ приказана је представа „Упознај мог тату“ Позоришта Славија из Београда, које у свом репертоару негује углавном комедије, са којима често гостује и ван матичне сцене.

Овога пута домаћин им је био Центар за културу у Аранђеловцу, а критичар публика које није било у оноликом броју као на синоћној представи „Брачни превртљивци“. Ипак, радује чињеница да је све више младих људи на оваквим позоришним догађањима, што није случајно, јер је из ове, релативно мале средине, израсло неколико врсних глумаца. 

Представа „Упознај мог тату“ најављена је као динамична  комедија забуне, која се бави „механизмом опсесивног лагања“ и пружа публици  могућност да кроз хумор сагледа  људске слабости, комичне заблуде и друштвене ситуације које настају када људи беже од истине.

Текст је дело  Алана Ејкборна, британског драматурга и комедиографа и ова комедија је једно од његових најпознатијих дела из половине прошлог века, које се баве ситуацијама насталим из низова забуна, идентитета и породичних међуљудских односа.

Радња се фокусира на Грегов покушај да реши своје сумње о прошлости своје изабранице Џини, тако што иде да упозна њене родитеље пре венчања – али ништа не иде по плану. 

Комедија се развија кроз низ неспоразума и лажи, где ликови износе различите верзије „истине“, често потпуно контрадикторне стварности, што доводи до забуне и најбизарнијих начина да од ње побегну што даље. 

Кроз сукобе њихових личних верзија стварности, гледаоци се упознају са најтамнијим странама људске природе на један хумористички начин. Тако се сазнаје да тата није тата, мама није мама, ћерка није ћерка, а сви се праве да то јесу иако нису, а сви знају да то нису, а представља се да јесу из неких својих себичних разлога и интереса. 

Све то, наравно, доводи до низа апсурдних ситуација и смеха, које на сцени предводи Срђан Карановић у улози „оца“, а прате га Тијана Печенчић као „мајка“, несуђени „зет“ Андрија Даничић и заблудела „ћерка“ Моника Ромић, а све потписује редитељ Сташа Копривица.

Представа је кренула мало анемичним ритмом да би се све више „узрујавала“ како се радња компликовала, да би на крају публика у Дворани „Парк“ срдачно поздравила актере ове комедије на поновљени „бис“. То указује да је британски хумор и ситуационе комичне елементе публика генерално препознала и доживела као смешно.

Сматрамо да се ту вредновао укупан утисак – забава и хумор – више него критичко тумачење уметничких квалитета, што су показали гледаоци који су из сале изашли задовољни.