Љ. Стојановић

Препоручујемо Вам да посетите изложбу карикатура Бранисалава Паје Ненадовића, која је у Малој галерији у Аранђеловцу отворена до 12. октобра.

Први пут је, 29. септембра, у Малој галерији отворена изложба карикатуре. Премијерна поставка цртежа који «уједају» нашу друштвену стварност припала је Аранђеловчанину Браниславу Паји Ненадовићу.

Не памтимо да је тај специфичан, углавном изоштрен приказ друштвених, политичких или општих људски тема био предмет интересовања аранђеловачких галерија. Зато је она посебно занимљива и драгоцена, поготово што се обраћа домаћој, аранђеловачкој јавности на непретенциозан начин.

И сам назив изложбе „Карикатурама кроз наш град“ упућује на тежиште ауторових интересовања, која су током дугог низа година била усмерена на загледање, откривање неких лоших навика, потеза, нечињење, са намером да укаже на проблем. Ненадовић је и сам у каталогу написао, а прочитала Весна Проковић, која је и отворила поставку, да „карикатуре са ове изложбе прате свакодневицу и проблеме нашег града“. Карикатуре „немају за циљ да никога оптужују, оне само постављају одређена питања, указују на извесне појаве и проблеме и траже одговор одређених структуре града“.

Карикатуриста Бранислав Паја Ненадовић у разговору са фото-репортером Слободаном Бокијем Марковићем

Из тог Ненадовићевог става произашла су и питања која је он формулисао у три става: да ли је истина то што је представио јавности, да ли одређени проблем може да се реши и када, а ако не може зашто? Тако се, у суштини, он представио као новинар у графичком издању, јер се карикатуристи служе средствима графике, а заједничко им је што садрже осмишљен коментар теме која се разматра.

Зато је основна претпоставка за карикатуру нека друштвена чињеница, која намерним претеривањем карикира, подсмева се, оптужује на духовит начин неправилности друштва или политике у најширем значењу те речи.

Обраћајући се присутнима Ненадовић је рекао да су карикатуре које је изложио за Аранђеловчане, све оно што сваки дан гледају када пролазе градом и што се дешава у њему.

-Оно што мене највише тангира је имиџ нашег града, наш хотел «Старо здање». Шездесетих година, кад сам био први разред гимназије, нацртао сам прву карикатуру. То је било «Старо здање», мада је оно било у далеко бољем стању него што је сада. И мислим да није овај град заслужио да овакав један објекат, који је направљен за време Обреновића, пропада на наше очи - рекао је Ненадовић.

-Други ми је проблем туризам. Некада смо били први. Оно што се сада појављује у новинама није ни било (мислећи на остале бање, прим.аутора). Зато сам и нацртао ове карикатуре. Сада више нема индустрије, све је пропало. За нас је Врњачка бања била периферија. Ми смо били први. Сада нас нема нигде. Да нема «Извора» не би се знало за Аранђеловац! Никога не оптужујем. Само постављам питања и бићемо срећни ако нешто од овога чују они који су одговорни за овакво стање - речи су Ненадовића.

"Старо здање" на мети Бранислава Паје Ненадовића

Бранислав Ненадовић, свим Аранђеловчанима познат као Паја, увек лепо расположен, пун комплимената за све што је лепо и добро, одувек је знао да види оно што гледа и храбар да се замисли. Потом се деценијама проверавао кроз јасан цртеж и текст у обавезном „облачићу“, који је био упит за оно шта се дешава у чаршији. Његове карикатуре нису убитачне. Оне су више опомена и када се саберу на једном месту, као на овој изложби, оне су права хроника једног града, а превсходно једног менталитета. Суштина карикатуре је управо та, да уместо стотину речи само једним цртежом таргетира суштину проблема. Зато су карикатуре одувек биле глас јавности и многи се стрепели да се лично не нађу под оловком тих добронамерних критичара власти. Паја то ради меко, да никог не увреди, већ да укаже на проблем, како би, како је сам рекао, био решен.

О Браниславу Паји Ненадовићу у каталогу Удружења ликовних уметника Аранђеловца

Ову занимљиву и непретенциозну изложбу, која ће бити отворена у Малој галерији до 12. октобра, свакако треба погледати, па је и ми са наше стране препоручујемо свима. Можда се неко од одговорних људи у овој чаршији бар замисли, уколико се „превари“ да уђе у тај галеријски простор - у који најчешће никад и не улазе.