АТ
У јануарским хладним вечерима Брезовчани греју душу текстовима из часописа „Змајевац“.
Први број Зборника за народни живот и обичаје „Змајевац“, чији је родоначелник, оснивач и уредник Владета Коларевић, нашао се у рукама Брезовчана и њихових гостију на Заветини, о Светом Симеону, 14. септембра 2008. године. Промоција је приређена у школи, која ове године бележи равно 200 година постојања. Тад је Брезовчане посетио и знаменити песник српски Добрица Ерић, коме је сузу радосницу за дочек поклонио Микица Милићевић, срећан због указане му прилике да наизуст казује Добрици његове стихове.
Десети „Змајевац“ (за 14 година) у Владетину кућу књига у Брезовац је приспео почетком ове године. После два двоброја (4/5 за 2011. и 2012. годину и 7/8 за 2014. и 2015. годину), иструкован је и први троброј, за 2019 (годину у којој је преминуо Добрица Ерић у 83. години), 2020. и 2021. годину. Као да се с посусталим Владетиним здрављем проређује и периодика „Змајевца“. Но, куражан је Владета, баш као и Бранка песникиња, па се и „Змајевац“ не да. А и зашто би другачије било кад је Брезовац једино село у Шумадији са две надалеко чувене песничке душе.
На 160 страна „Змајевца“ објављени су разноврсни текстови, са заједничким ослонцем на традицију и културно наслеђе венчачког краја.
Садржај часописа „Змајевац“, број 12-14/21
Више од трећине „Змајевца“ посвећено је текстовима из заоставштине Михаила Стојића, једног од оснивача и првог управника Венчачке виноградарске задруге у Бањи. Прва виноградарска задруга у Србији основана је 1903. године од 18 задругара са 40 удела по 50 динара. У овом прилогу на нашем порталу Вашој пажњи препоручујемо препис текста, објављеног у дневном листу „Политика“ 27. октобра 1937. године.
Часопис „Змајевац“, број 12-14/21, стране 34 – 38.
-Централна тема овог броја „Змајевца“ посвећена је Венчачкој виноградарској задрузи, која ће наредне године напунити 120 година постојања. Жао ми је што је задруга уништена, а ни задружни објекти нису у прикладном стању. Захваљујем свим ауторима који су доставили своје текстове, а мени је драго што су корице „Змајевца“ опремљене фотографијама које сам давно снимио на старом иконостасу цркве Светог Архангела Михаила у манастиру Брезовац – рекао нам је Владета Коларевић.
Иконе Исуса Христа (на задњој страни) и мајке Божије (на насловној страни) урадио је у храму манастира "Брезовац" Д. Обреновић 1905. године, како је наведено у импресуму часописа „Змајевац“ број 12-14/21