ДТ
Док у данима Божића друштвене мреже „горе“ од вести о недоличном третману владе Аустралије према нашем Новаку Нолу Ђоковићу, присетисмо се нашег Сретена Божића, борца за права домородаца Абориџина у Аустралији, брата Милосава и њиховог оца Стевана, који је још пре 110 година предвидео и ововремена дешавања.
Данашњи разговор са Владетом Коларевићем, уз помињање ретке књиге из његове библиотеке (Милосав Божић, "Жалосне српске емигрантске приче"), упути нас и да сачинимо овај текст.
Милосав Божић, из породичне архиве Божића, аутор публикације "Жалосне српске емигрантске приче"
Најпознатији из фамилије Божић је Сретен, односно Вонгар (на језику Абориџина „дух снова), рођен 1932. у Горњој Трешњевици. Несхваћен, отишао је у свети 1958. године, друговао са Жан Пол Сартром и светским књижевницима и отпутовао у Аустралију, где је цео живот посветио борби за права домородаца Абориџина, посебно у заштити природе од налета белих империјалиста и корпорација, које су због профита бескруполозно уништиле 40.000 дугу културу и физички скоро у потпуности истребили Абориџине, као што је то урађено са Мајама и Ацтецима у Јужној Америци и Индијанцима у Северној Америци. Писао је Вонгар и о паралелама између судбина Абориџина и Срба, листа романа (због којих је прогањан у Аустралији) је дугачка, као и списак светских награда за књижевно стваралаштво...
Како и Срби не би доживели тужну судбину Абориџина актуелни бој се бије са експлоататорским аспирацијама корпорације „Рио Тинто“ у Србији, која је по белосветским профитерима планирана за руднике литијума и других руда корисних за богаћење најбогатијих, али и уништавање живог света у Србији. А какви су „модели“ тог новог светског поретка, који диктирају најбогатији новцем и истовремено најсиромашнији духом, ових Божићних дана на својој кожи најбоље осећа наш светски број 1, и то не само што се тиче тениског умећа – велики човек, свестан свих претњи које су се надвиле не само над Србијом и опстанком српског народа, већ и над целим човечанством – Новак Ноле Ђоковић.
И док Издавачка делатност „Стварност“ припрема за штампу књигу Милосава Божића (1927-2010) с радним насловом „Завичајна туђина“ (предлог Владете Коларевића, који је о Божићима писао и говорио пре пет деценија, кад културна јавност Аранђеловца није знала ни основне биографске податке о Сретену, а камоли о Милосаву), портал „еСтварност“ објављује извод из публикације Милосава Божића од 25. фебруара 1988. године.
Предговор Милосава Божића, објављен у публикацији „Жалосне српске емигрантске одабране приче“, 25. фебруара 1988. године у Аустралији
Из обе публикације Вашој пажњи препоручујемо текст Стевана Божића (1890 -1973), оца Сретена и Милосава Божића, који је Стеван написао 1912. године, са виђењем свих будућих ратова и данашњих догађаја. Пажњу привлачи и то што је Стеван предсказао и убиство краља Александра 9. октобра 1934. године у Француској, о чему је обавестио и самог краља, а због тога што писмо Двор није ни разматрао Стеван је ангажовао аранђеловачког адвоката Чеду Плећевића, ради вођења судског спора против Двора, који је багателисао Стеваново упозорење.
Прича Стевана Божића „Библија говори српском војнику“, стране 3 – 6 публикације „Жалосне српске емигрантске одабране приче“
На задњој корици ове публикације објављена је фотографија Карађорђа Петровића, лучоноше слободе српства и Србије (ускоро ће Сретење и дан државности Србије у знак обележавања 218. годишњице Првог српског устанка).
Задња страна публикације „Жалосне српске емигрантске одабране приче“ Сретена Божића, од 25. фебруара 1988. године
Против „Рио Тинта“ данас су блокирањем саобраћајнице протестовали Тополци (веле петнаестак, чета мала али одабрана), док су Аранђеловчани, заједно са Божићевим Трешњевичанима били уз топла огњишта, све сурфујући по фејсбуку, и иним дигиталним новотаријама, јуначећи се лајковима за Нола и против „Рио Тинта“.
Убрзану експлоатацију Венчаца нико и не помиње. Ех, да нам је данас овде неког попут Сретена или Милосава Божића...