Д. Тодоровић
У Доњој Шаторњи организоване су демонстрације против власти, пред поноћ првог дана Нове 1933. године.
Група од 10 до 15 демонстраната предводили су студенти права Алимпије Марковић и Владета Гавриловић из Доње Шаторње, који су учествовали и у протестима против власти и у ноћи између 20. и 21. децембра 1932, када је на 30 дана затвора пресудом суда доњошаторачког осуђен на 30 дана затвора Шаторњанин Владимир Марјановић.
Извод из пресуде Начелства среза орашачког у Аранђеловцу, од 3. јануара 1933. године
Марковић се бранио како је становао код власника кафане Аћима Прокића, где је само увече одиграо партију домина и отишао на спавање, те да у новогодишњим демонстрацијама није ни учествовао, а што се тиче демонстрација од 20. децембра 1932. године говорио је како се управо тог дана вратио са пута и нигде није ни излазио из свог стана у Доњој Шаторњи.
И Владета Гавриловић је негирао своје учешће у демонстрацијама, говорећи како је за новогодишње протесте 1933. године (у којима су узвикиване пароле: доле крвава полиција, доле крвава влада и крвави режим, доле полицијски агенти и улизице) чуо тек 3. јануара испред поште у центру Доње Шаторње, те да је у ноћи између 1. и 2. јануара био у кафани Милосава Петровића. Негирао је и учешће на демонстрацијама у ноћи између 20. и 21. децембра 1932. године, наводећи како да је заједно са Алимпијем Марковићем био на слави код Владимира Марјановића, те да су само, после славског дружења, свратили у кафану Милосава Петровића.
Данашњи изглед центра Доње Шаторње, са погледом на кафану „Код Мике Ћопе“, у којој је током Другог светског рата био и штаб Горске гарде краљеве Југословенске војске у отаџбини Николе Калабића
Међутим, кафеџије Аћим Прокић и Милосав Петровић су рекли да су Марковић и Гавриловић били у њиховим кафанама све до пред поноћ, па је после суочења са власником кафане и сам Алимпије Марковић признао „да је у кафани заиста био“ и то све време, до почетка демонстрација које су почеле после њиховог изласка из кафане. Начелник Среза орашачког Гав. Ђорђевић, је у присуству два кмета (Сретен С. Јевтић и Жив. Ј. Вељковић) и деловође (Бож. Гешић) осудио је 3. јануара 1933. Марковића и Гавриловића на „30 дана затвора о свом трошку а без рада“, јер су „на досаду осталих грађана... њиховим поступцима омаловажавали полициску власт и садањи режим“. Рок за жалбу на ову пресуду износио је само три дана.
Студенти права Алимпије Марковић и Владета Гавриловић, познавајући значај рокова и процесних права, одмах су пронашли адвоката у Аранђеловцу, и то Чедомира Плећевића (рођеног у Гарашима, који је као предратни опозиционар-комуниста задавао силне главобоље режиму Карађорђевића, а још увек није расветљена ни његова „погибија“, за коју постоје две верзије (убијен 1941. године од стране партизан или 1942. године од Италијана, односно четника – о чему више детаља имате на линку
https://www.stvarnost.rs/feljton/cedomir-ceda-plecevic-radnicki-tribun, у прилогу објављеном на нашем порталу 25. јула 2019. године).
Заглавље жалбе Чедомира Плећевића, од 5. јануара 1933. године
Какав је био исход жалбе до закључења овог прилога за наш портал нисмо успели да сазнамо, а аутор овог текста сећа се и разговора са Алимпијем Марковићем (када је ДТ радио у Радио „Шумадији“ и уређивао лист „Буковичка бања“, од 1982-1989), који је говорио како је због свог младалачког бунта био и у затвору за време владавине краља Александра Карађорђевића. Алимпије Марковић (Доња Шаторња 16. август 1909 - Аранђеловац 16. октобар 1989) је после завршеног Правног факултета у Београду и положеног правосудног испита радио као судија у Панчеву и Параћину. После женидбе са супругом Видосавом (са којом је имао два сина, Слободана и Душана, који са породицама живе у Аранђеловцу) доселио се у Аранђеловац, где је изградио породичну кућу, као адвокат радио до 1980. године. Није мировао ни у пензионерским данима, јер је критиковао негативне појаве у друштву објављујући текстове у „Политици“, вероватно се присећајући и сопственог младалачког бунта у родној Доњој Шаторњи. (Алимпијевом сину Слободану Бокију Марковићу, фото-репортеру и сниматељу у пензији, захваљујемо за достављену фотографију и биографске податке свог оца Алимпија Марковића.)
У истој години када је бранио мештане Доње Шаторње (своје будуће колеге, судије и адвокате) од извршења затворске казне од 30 дана, Чеда Плећевић је морао да брани и себе (заједно са Жижом Петровићем и Миливојем Црногорцем из Буковика) пред Државним судом у Београду, где је оптужен због сличних политичких сагрешења према Закону о заштити јавне безбедности и поретка у држави.
На 30 дана затвора осуђени су и сви (кафеџија Душан Теофановић, Јован Поповић, цревар Лазар Лазаревић, Милић Матијашевић, абаџија из Јеловика Светислав Лекић и Миленко Прековић из Мисаче) који су пратили Чеду и Жижу на суђење у Београд 10. новембра 1933. године и "досађивали грађанима лармањем" и узвикивањем парола, идући од Вашаришта, преко пијаце до зграде врбичке општине: "живео Жижа и Чеда, доле лопови, живео народ!".
Из пресуде против кафеџије аранђеловачког Душана Теофановића, од 13. новембра 1933. године
Судећи по свему овде поменутом биће да су правници (поготово адвокати) били перјанице бунта против непочинстава власти, али и весници промена и напретка, попут Чеде Плећевића који је са виђенијим Аранђеловчанима предлагао 1925. године потребу инвестирања и изградње хотела и бањског купатила у Буковичкој бањи. Данас, кад је и ресторан „Аркаде“ на мети рушилачких намера ововременог инвеститора, као и кад већ осам година постоји могућност формирања јединствене туристичке дестинације Аранђеловца и Тополе (према стратегији развоја туризма Републике Србије од 2016) сви образовани људи (да не кажемо интелектуалци, јер за то је потребно да имају и потребу ангажовања за опште добро) – громогласно ћуте.
Шта се све то, са нама, у нама и око нас, десило за минулих 90 година и сами можете закључити.
(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројекта «Општина Топола у архиви Краљевске банске управе у Новом Саду» у 2022. години (број Општине Топола: 40-123/2022-05-II, од 17.06.2022. године - број Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац: 01-70, од 29.06.2022. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.