АТ
Чиновници и стручњаци Краљевине Југославије брзо и ефикасно се борили са вирусима слинавке и шапа, који су закачили и Блазнаву 1935. године.
Епидемије је избила 16. јула 1934. године, а задње угинуће заражене стоке у Блазнави забележено је 28. децембра те године. Прво „симултано цепљење извршено је 16. јула 194. године на 75 свиња у 24 дворишта са добрим успехом, друго симултано цепљење извршено је 23. октобра 1934. године на 151 свињи у 66 дворишта, са добрим успехом“, наведено је у коначном извештају начелства орашачког среза 1. фебруара 1935. године.
Документ из Архива Војводине, фонда број 126 Краљевске банске управе, број: 5892/935
Свиње су у Србији биле услов одржања живота народа, како због исхране, тако и трговине, јер су продајом свиња (углавном пречанима, гонећи крда преко Саве, у Аустро-угарској царевини) зарађивали новац за набавку свог другог еспапа, који сами нису могли да произведу. Због тога је свака чума која је морила стоку свима тешко падала. Тако је, те 1934. године, и мал Блазнаваца тешко страдао том заразном болештином. Слинавка и шап су, само према овом извештају, од 75 оболелих свиња поморили 65, а само 10 је оздравило.
Данас је свугде, те и у Блазнави све мање стоке, па је све ређа слинавка и шап код свиња. Наука је утврдила седам сојева вируса слинавке и шапа, па су изгледа ту забележени бољи резултати у сузбијању те заразе код свиња, но што је васцели свет учинио са приближно толико сојева вируса „ковид-19“, против којег су се пре само две године широм планете скоро све државе „бориле“ и војничким пушкама, иако је обнародовано да је то „невидљиви непријатељ“!
Улаз у Блазнаву са тополске стране
Према попису становништва из 2011. године у тополској општини било је 22.329 становника, а Блазнава је имала 591 житеља. Стање сточног фонда представљено је у „Стратегији пољопривреде и руралног развоја“ 2017. године (страна 40): „Укупан број говеда на подручју општине, према попису пољопривреде из 2012. године, износи 7.296 грла, од тога 3.777 крава, укупан број свиња износи 19.942 грла од тога 2.472 крмача за приплод, оваца 23.167 грла од тога 17.630 грла за приплод, док је укупан број живине 182.191 комада.“
Дакле, и у односу броја људи и броја свиња данас смо догурали до чувеног „један на један“. Не дај Боже кад би се међу нама данас појавио Карађорђе (који је захваљујући трговини свињама набављао џебану за војевање са силном отоманском империјом од 1804-1813), па још у друштву са чувеним Миливојем Петровићем Блазнавцем (од ађутанта Карађорђевог сина, кнеза Србије Александра Карађорђевића, догурао до првог српског официра са чином генерала). У њихово доба бројно стање свиња нико не би ни могао пописати (јер су жирове шуме биле препуне свиња), а данашње „један на један“ могао би „орвеловски“ описати једино Радоје Домановић, из недалеког Овсишта, ововременом „Животињском фармом“.
(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројекта «Општина Топола у архиви Краљевске банске управе у Новом Саду» у 2022. години (број Општине Топола: 40-123/2022-05-II, од 17.06.2022. године - broj Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-70, од 29.06.2022. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.