ДТ
У протеклих годину дана у Аранђеловцу одржано 99 протестних окупљања са укупно 15.000 присутних или, у просеку, око 150 грађана на сваком скупу. На годишњицу од првог протеста, одржаног 22. новембра 2024. године, данас се нико није појавио на Тргу слободе. Да ли су протести утихнули, престали или је то само затишје пред буду сазнаћемо у будућим данима?
Ботови смањили гледаност нашег портала и фејсбук-странице
Представници Портала Е СТВАРНОСТ били су присутни на сваком скупу. Објављивали смо уживо-преносе на нашој фејсбук-страници (гледаност у прва 24 сата била је између 10.000 и 100.000 прегледа, све док ботови нису успели бројним пријавама централи фејсбука да смање доступност наших објава од хиљаду до нешто преко 10.000 прегледа), објаве на нашим фејсбук-страницама, као и на Порталу Е СТВАРНОСТ (уз просечну дневну гледаност од хиљаду до 5.000 прегледа). Због сталног извештавања са протестних скупова добијали смо и јавне увреде („Гебелс“ и „ђубре блокадерско“).
У архиви нашег портала записано је организовање 99 скупова (почело је „спонтано“, без званичног организатора, једном су студенти организовали протест, а касније су позиви (углавном „у име студената“ упућивани за друштвених мрежа, односно вибер-група које су формиране, попут „АрУзстуденте“, „АРиЗБОР“ и „АРАНЂЕЛОВАЧКИ ЗБОР“). И два скупа ученика Гимназије „Милош Савковић“ у Аранђеловцу, 17. и 18. децембра 2024. године, евидентирали смо као посебне скупове гимназијалаца/средњошколаца, мислећи да ће тако бити настављени и даље. Међутим, као и активности студената, и средњошколске/гимназијске (јер осим Гимназије остале две средње школе, као ни Висока школа струковних студија, нису имале протесте) акције (углавном заједничке са студентима) су касније најављиване преко већ поменутих фејсбук-група.
Рекосмо већ да се у овом тексту бавимо само хронологијом, али кад већ помињемо студентски протест од 4. јануара намеће се и чудна ситуација да студенти једине универзитетске установе у Аранђеловцу – Високе технолошке школе струковних студија, нису учествовали у протестима, али је зато њихов руководилац проф. др Мирослав Марковић објавио неколико критичких текстова против режима на страницама нашег портала.
Све протестне шетње и комеморативне скупове на јавним површинама (најчешће испред зграде Основног суда у Аранђеловцу, као и на раскрсници Јадранске и Књаза Милоша) обезбеђивали су припадници саобраћајне полиције, а нисмо забележили ни један инцидент. Једини инцидент десио се 13. августа, у Улици Кнеза Михаила (у близини седишта овдашњег СНС-а), када је био постављен кордон крагујевачких „корњача“ и аранђеловачких полицајаца. Око поноћи је дошло до напада аранђеловачких полицајаца на чланове породице Јоксић, када је повређен и Иван Ивановић, председник Удружења „Радник није роб“. Пријаве за прекомерну употребу силе од стране полиције поднете су Сектору унутрашње контроле МУП-а и поступак је још увек у току.
Без намере да се бавимо социолошко-психолошким и антрополошко-политичким аспектима најбројнијих протеста у историји Аранђеловца (претходни, вишедневни, протести одржани су од децембра 2018. до априла 2019. године – укупно девет протеста, са укупно 1.300 учесника или око 150 по једном протесту, баш као и овог пута) на годишњицу почетног протеста у граду под Букуљом бележимо само основне хронолошке чињенице.
На први скуп дошло 14 Аранђеловчана
Први скуп, 22. новембра 2024. године (15 минута ћутања поводом страдања људи 1. новембра 2024. године услед пада надстрешнице на згради железничке станице у Новом Саду) одржан је на Тргу слободе. Дошло је у 11.52 сати 14 Аранђеловчана, а комеморативни скуп је завршен са 20 присутних. Била су ту два одборника (Милан Швабић и Дејан Јовановић). Нико се није легитимисао као званичан организатор.
На другом скупу, 29. новембра 2024. године, 20-ак грађана, више одборника него прошли пут: Радиша Павловић, Александар Мирковић, Ненад Миливојевић и Дејан Јовановић. Од јавних личности поново је дошао Зоран Радовановић, некадашњи директор Основне школе „Свети Сава“, а био је ту и Драган Топаловић (утицајни члан ДСС од 2000-2004, „Мали Баја“, како је себе називао и ништа се лично није окористио, а који је током каснијих протеста и пешачио са студентима аранђеловачким селима). Трећи скуп, 6. децембра 2024. године, Трг слободе, међу 14 Аранђеловчана и један одборник – Дејан Јовановић.
Четврти комеморативни скуп, 13. децембра 2024. године, Трг слободе, 50 присутних, дошли и одборници Слободан Јаредић и Светлана Ранчић. Подршку захтевима студената за објављивање комплетне документације у вези грађевинско-коруптивне реконструкције зграде железничке станице у Новом Саду, утрђивање одговорности за почињени злочин, као и ослобађање свих студената приведених на протестима широм Србије, својим доласком показао је Радован Анић, некадашњи заменик председника општине Аранђеловац 2000-2004. Био је присутан и тадашњи председник општине Аранђеловац Радмило Милошевић.
Први скуп ученика (углавном завршног разреда) и дела професора Гимназије „Милош Савковић“ у Аранђеловцу (пети скуп у граду) одржан је 17. децембра 2024. године у школском дворишту. Стотинак гимназијалаца, с неколицином својих професора, после 15-минутног ћутања, прошетали су главном улицом до Жућиног паркића (где су напредњаци јесенас приредили четири своја скупа, после првог одржаног на Тргу слободе), а затим обишли паркић и вратили се у гимназију. Памтимо бојажљиве реченице гимназијалаца: „Да ли Ви нас подржавате?“ (док су лепили обавештења о штрајку на улазна врата) и: „Ено су батинаши!“ (док су пролазили поред СРЦ „Шумадија“, показујући на мању групу њихових вршњака који су стајали на другој страни зграде).
Сутрадан, 18. децембра прошле године, више од стотину гимназијалаца су пешке стигли и до Трга слободе (шести скуп), где су блокирали главну улицу, а присутнима се обратила ученица Тара Радовановић, чије речи смо забележили и у нашем извештају са тог скупа:
https://www.stvarnost.rs/aktuelno/gimnazijalci-danas-na-trgu-slobode-u-arandjelovcu
Седми скуп, 20. децембра 2024. године, Трг слободе, стотину учесника. Дошли и грађани који су учествовали и на ранијим протестним скуповима, како 90-их година, тако и 2000. године. Осми скуп, 27. децембра 2024. године, Трг слободе, на почетку у 11.52 сати дошло 40 људи, а 15-минутно ћутање завршено са 60 Аранђеловчана. Присутни одборници: Радиша Павловић, Ненад Миливојевић и Дејан Јовановић. Девети скуп, 3. јануара, Трг слободе, 54 учесника комеморативног окупљања.
Различита реаговања после скупа одржаног 4. јануара на позив студената
Први протест, у организацији аранђеловачких студената (који студирају ван родног града, најчешће у Београду и Крагујевцу) приређен је 4. јануара (десети скуп). Било је око 400 присутних, а први пут су развијене заставе са поруком „Нема предаје“ (са мапом Косова и Метохије) и националним обележјима (све је то изазвало и написе у медијима о непожељној „обојености“ изворних студентских захтева, а тада још није било ни речи о изборима, док су жаоке студената у истој мери биле уперене како према режиму тако и према опозиционим странкама). Уживо-снимак на фејсбук-профилу нашег портала до сутра је видело 50.000 људи, уз хиљаду позитивних лајкова. Тад смо почели да привлачимо пажњу ботова.
Касније ни један скуп није организован у самосталној организацији студената, већ су на скупове позивали администратори вибер-група, најпре у оквиру „АрУзстуденте“ (биле најагилније Јелена Обрадовић, Ана Ђорђевић и Марко Јанковић), а затим „АРиЗБОР“ и „АРАНЂЕЛОВАЧКИ ЗБОР“ (најагилније: Вера Тошић, Јулијана Мрдовић, а задњих месеци Бранка Бајц).
Једанаести протест био је 10. јануара, на Тргу слободе, по киши уз присуство 14 људи на почетку и 20 на крају комеморативног ћутања, док је на 12. протесту било 56 грађана на почетку, а 70 на крају скупа 17. јануара ове године. Организовани су и посебни скупови гимназијала и студената, да би 23. јануара ове године био приређен 13. скуп, иначе први масовнији скуп од хиљаду људи, 23. јануара. Васпитачице - представнице синдикалне организације Дечије установе „Мира Симић“ у Аранђеловцу, организовано су дошле на овај скуп и побрале аплаузе присутних.
Четрнаести скуп одржан је на Тргу слободе, 24. јануара, уз присуство 150 грађана Аранђеловца. После комеморативног ћутања присутнима се обратио Марко Јанковић и рекао да ће од данас скупове најављивати администратори вибер-групе „АрУзСтуденте“ (првог дана било је 600 чланова, највише је било око 2400 чланова, а данас има 1831 члан, с тим што од септембра ове године није ништа објављено на овој вибер-групи). Тако је завршена прва фаза организовања ових протеста, коју бисмо могли да крстимо као „спонтану“, иако су кључну улогу имали представници опозиционих странака. Они нису формално најављивали скупове аранђеловачкој полицији, али су преко друштвених мрежа прве најаве скупова објављивали представници опозиције,
Вибер-група „АрУзСтуденте“ преузела „спонтане“ скупове
Петнаести протест најављен је први пут преко вибер-групе „АрУзСтуденте“ за 25. јануар ове године, а на Тргу слободе окупило се 400 Аранђеловчана. Шеснаести протест је приређен 27. јануара код Дечије установе „Дуга“ у Аранђеловцу, где су грађани дошли са Трга слободе како би пружили подршку васпитачицама, које су биле у штрајку у складу са синдикалним правилима. Том приликом добиле су и захвалницу због подршке захтевима студената. Истог дана, у 18 сати приређен је 17. протест, који је привукао око хиљаду Аранђеловчана. Сутрадан, 28. јануара, на Тргу слободе приређен је 18. протест који је почео са 400, а окончан је са 700 учесника. Тако су за четири дана администратори вибер-групе „АрУзСтуденте“ (28. јануара имали 1017 чланова) организовали укупно шест скупова.
И наредних дана уследили су свакодневни протести: 19. на Тргу слободе, 29. јануара (уз шетњу до зграде Основног суда у Аранђеловцу, било уобичајено за највећи број протеста) уз присуство 200 људи на почетку и 400 пре поласка у шетњу (група „АрУзСтуденте“ имала је 1107 чланова); 20. протест приређен је на Тргу слободе 30. јануара (београдски студенти кренули пешке за Нови Сад), а тог дана су запослени у аранђеловачком здравству организовали 15-минутно ћутање (од 11.52 до 12.07 сати) испред болнице и дома здравља; 31. јануара ове године, када је група студената из Аранђеловца пошла у Нови Сад. одржана су три протеста: 21. као подневни комеморативни скуп, 22. као „Угледни час“ просветних радника, на коме су говорили: Ђорђе Чомић, Гордана Стефановић, Немања Петровић и Горан Вићентијевић, а увече је одржан 23. протестни скуп са више од хиљаду учесника.
И у фебруару су настављени свакодневни протести: 24. скуп 1. фебруара, Трг слободе, 350 учесника (први пут се појавили и чланови ДС, који живе у Београду или су „спавачи“ у Аранђеловцу, а појаве се у јавности на сличним скуповима кад „намиришу“ промене и могућности „прелетања“ у ново јато – од тада више их нисмо ни виђали на овим скуповима); 25. протест, 2. фебруара, окупио је 250 људи, а тог дана пленум гимназије изгласао је обуставу рада у периоду од 3. до 7. фебруара; на 26. скупу, 3. фебруара, било је 250 учесника, емитовали смо два уживо-јављања илити два „лајва“ у жаргону, са Трга слободе и испред овдашњег суда, које је гледало више од 100.000 људи, од одборника на овом скупу био је присутан једино Радиша Павловић (који има три ћерке – студента у Београду, али није извесно и да ће подржати студентску/грађанску листу на локалним изборима у Аранђеловцу априла 2026), вибер-група „АрУзСтуденте“ има 1226 чланова; 27. окупљање било је 4. фебруара, са 200 учесника. Јелена Обрадовић, један од админа (скраћено од: администратора) вибер-групе „АрУзСтуденте“ објавила је да „од сутра протестне шетње су суботом од 18 сати са Венца слободе (како је изгласала већина, у петак одајемо пошту у 11.52 сати на Венцу слободе“. Иначе, тог дана је у потпуној обустави наставе/блокади била једино Основна школа „Свети Сава“.
Уместо најављених – спонтана окупљања грађана
Прво спонтано окупљање грађана (без претходног позивања на скуп на вибер-групи „АрУзСтуденте“), односно 28. протест по реду (на позив вибер-групе одржани су протести од 15. до 27), од 5. фебруара, приређен је на Тргу слободе са 70 учесника, без иједног одборника опозиције; 29. протест, са сличним бројем учесника, на истом месту приређен је и 29. скуп 6. фебруара; 7. фебруара била су два скупа: комеморативни у подне, са 40 присутних и протестни у 18 сати, са 30 учесника. После наших извештаја са овог окупљања Марко Јанковић је написао следећи коментар: „Да ли уопште снимати протест са тако малим бројем људи, то је сад већ антиреклама онога што ће бити сутра.“ Од наше редакције добио је следећи одговор: Информишемо, а не „рекламирамо“! На то се Јелена Матић надовезала: „Сматрам да је свака подршка битна и ветар у леђа студентима... Не треба на било који начин умањити труд и жељу људи који изађу свако вече. па све да их је троје или четворо!“ На 32. протесту, 8. фебруара, на Тргу слободе, било је око 700 грађана, да би сутрадан, 9. фебруара, на 33. протесту било свега 18 учесника. Тад је и Снежана Загорац, један од администратора вибер-групе „АрУзСтуденте“ негодовала због нашег извештавања када има мало учесника (уз брзо разјашњење и усаглашавање ставова шта подразумева објективно информисање). Најмањи број учесника неког скупа забележен је 10. фебруара, на 34. протесту, када је било присутно само десеторо људи. Те вечери Аранђеловчанин ЉР (није желео да објавимо пуно име и презиме) нам је рекао: „Либераши преузели протесте!“
Ипак, Аранђеловац је „експлодирао“ 12. фебруара (на Тргу слободе било је 5000 окупљених), када је увече око 180 студената из Београда и Ниша (који су пешке неколико дана раније кренули према Крагујевцу, ради учешћа на великом скупу „Сретнимо се на Сретење“ 15. фебруара) стигло у центар Аранђеловца. На Сретење, 15. фебруара, из Орашца, преко Аранђеловца, организовано је штафетно трчање студената под називом „Трк по устав“.
Први пут нам фејсбук није дозволио уживо-пренос 21. фебруара, на 35. скупу, комеморативном у подне, у Аранђеловцу, када је било присутно 25 грађана. Већ сутрадан, 22. фебруара на Тргу слободе у 18 сати сабрало се око 400 људи на 36. скупу, којима су се обратили Мина Јовичић и Василије Тодоровић (сад је Василије Тодоровић заменик председника Управног одбора Удружења „Павле Бакић“ у Аранђеловцу и члан Удружења „Град је наш“ које је регистровано 3. јуна, а после завршетка лазаревачке гимназије Василије Тодоровић јесенас је уписао студије туризма на Географском факултету).
И још мало статистике за први део ове хронике: од 22. новембра 2024. до 22, фебруара 2025. године, односно за 93 дана одржано је 36 скупова или један скуп на свака два и по дана. Збирна годишња статистика показује другачију слику: за 365 дана приређено је 99 скупова или један скуп на свака три и по дана. То указује да су протесна окупљања у периоду од 22. фебруара до 22. новембра ове године проређена, а како се то дешавало писаћемо у другом наставку овог текста на нашем порталу.
(Наставиће се)