еС
Како је, волшебно, нестала пресуда судије Надежде Симић у корист Драгана Тодоровића из 2019. године?
О разлозима подношења дисциплинске пријаве Дисциплинском тужиоцу Високог савета судства против Надежде Симић, судије Основног суда у Аранђеловцу, детаљније смо писали у прилогу „Дисциплинска пријава против судије Надежде Симић“ 30. октобра. Тај прилог можете да прочитате на линку
https://www.stvarnost.rs/ljudi-i-dogadjaji/disciplinska-prijava-protiv-sudije-nadezde-simic
После тринаестодневног штрајка глађу на степеницама Народне скупштине Републике Србије (31. октобар – 12. новембар), као бледог покушаја реплике штрајку глађу Дијане Хрка у непосредној близини (која и даље не узима храну) Угљеша Мрдић, народни посланик Српске напредне странке и председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, добио је и допис Драгана Тодоровића из Аранђеловца.
Детаљ прве стране дописа Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, од 13. новембра 2025. године
С обзиром на то да је Угљеша Мрдић, после завршетка штрајка глађу изјавио: „Народ у Србији је жељан истине и правде и мој задатак је да и у наредном периоду дам свој допринос“ – поступање на основу Тодоровићевог дописа биће и први правда-тест за проверу искрености Мрдићеве изјаве.
Како је могло да се деси да судија Надежда Симић усвоји Тодоровићеву тужбу (поднету 2018. године против Бојана Радовића, председника општине, због неистина изнетих на ванредној седници СО Аранђеловац 11. јула 2018. године, о чему смо писали и на страницама овог портала) 15. маја 2019. године, а затим буде објављено на „Порталу судова Србије“ да је пресуда „експедована“ 10. јуна 2019. године, а да до данас пресуда Тодоровићу није ни уручена („неуручивање“ пресуде је омогућило да Тодоровићева тужба 2021. године буде одбијена, сад се поступак води и пред судом за људска права у Стразбуру)?
О томе ће морати да се позабави и извршна власт, прецизније Министарство правде Владе Републике Србије, на основу Тодоровићевог захтева за инспекцијски надзор, у коме би требало да буду утврђене све околности у вези фамозне пресуде са ћирибу-ћириба ефектом, илити „сад је видиш – сад је не видиш!“
Детаљ прве стране дописа Министарству правде Владе Републике Србије, од 13. новембра 2025. године
И Основни суд у Аранђеловцу, у коме судијске послове обавља Надежда Симић, мораће да се позабави утврђивањем истине како је могло да се деси да на јавном „Порталу судова Србије“ (на основу уписа у аранђеловачком суду) пише да је предмет П.414/18 РЕШЕН, да је Тодоровићева тужба усвојена 15. маја 2019. године и да је пресуда „експедована“ 10. јуна 2019. године, а да Тодоровићу пресуда ни данас, после шест и по година није уручена. А да му је уручена – не би ни изгубио судски спор против аранђеловачког председника општине, чије неистине је суд оквалификовао као право изношења његовог мишљења, које „претеже“ у односу на утврђивање истинитости реченог! Невероватно, али истинито. И тако нешто је могуће у овој нашој земљи Србији!
Захтев Основном суду у Аранђеловцу, од 13. новембра 2025. године
Како ће, да ли ће и кад ће реаговати примаоци Тодоровићевих дописа правовремено ћемо Вас, драги читаоци, о свему обавештавати на страницама Портала Е СТВАРНОСТ.
Е, стварности, стварности, шта ли си дочекала!?