Текст: Мирослав Миловановић
Фото Слободан Тодоровић Токи
Сарадник „Стварности“, члан Удружења књижевника Србије и Савеза књижевника у отаџбини и расејању, Драгољуб Јанојлић учествовао је на Међународном песничком маратону у Сокобањи. Овај културни догађај уприличен је након завршетка Првог међународног књижевног конкурса у организацији Удружења књижевника „Стојан Живадиновић“, које делује у најстаријој српској бањи.
Сусрет домаћина и учесника ове песничке манифестацији почео је у Спомен кући Стојана Живадиновића, једног од веома знаменитих људи Сокобање, који се у свом кратком животу, поред осталих послова, бавио и дипломатијом. О његовом лику и делу говорио је члан поменутог Удружења Хранимир Милојковић.
Он је потом пожелео добродошлицу учесницима Међународног песничког маратона, који је одржан у Ватрогасном дому. Била је то и прилика да прогласи резултате другог књижевног конкурса. Рекао је да је пристигло 106 песама приближно толиког броја аутора.
„Квалитет песама је на високом нивоу, тако да је било врло тешко издвојити најбоље“ – нагласио је Хранислав Милојковић.
Прво место за песму припало је Радовану Синђелићу из Шапца, друго Драгољубу Јанојлићу из Смедеревске Паланке, а треће Оливери Синђелић из Шапца. Похваљене су песме троје аутора: Александра Арсенијевића из Београда, Звездане Милосављевић из Ћуприје и Илије Степановића из Крагујевца.
У конкуренцији за награду били су и прозни радови. На конкурс је пристигло 48 прича. Прво место освојио је Стамен Миловановић из Ниша, друго Љиљана Трентић из Смедерева, а треће Јован Н. Бундало из Београда. Међу похваљенима су приче ових аутора: Илије Степановића из Крагујевца, Витомира Ђуричина из Зрењанина и Александра Арсенијевића из Београда.
Драгољуб Јанојлић је, после пријема награде, за „Стварност“ изјавио:
„Ово је моја прва награда за песму. Поезију пишем од марта ове године, до тада сам углавном као аутор потписивао прозна дела. Драго ми је што ми је награду за песму „Бездно“ доделило Удружење књижевника које носи име Стојана Живадиновића, писца и лектора „Политике“ у периоду између два светска рата, у којој сам и ја укњижио деценију и по новинарског стажа. У његовој Спомен-кући чули сво дирљиву причу о судбини Стојана Живадиновића о коме је, скидајући покорицу заборава с његовог лика и дела, књигу написао мој некадашњи редакцијски колега Јово Бајић.“
Организатор је објавио Зборник награђених и одабраних песама и прича са Првог међународног књижевног конкурса сокобањског Удружења књижевника „Стојан Живадиновић“.
