Професорка Сања Ђаковић и ученице аранђеловачке Гимназије „Милош Савковић“ пишу за наш портал поводом освојеног првог места на Првој заједничкој UPSHIFT радионици Србије и Босне и Херцеговине.
Професорка Сања Ђаковић: Ево како је све почело. Наша школа је члан организације «Достигнућа младих» и нас неколико колега у гимназији редовно добијамо мејлове са обавештењима о разним догађајима које они организују. Један од тих догађаја је управо поменута радионица, заправо прва заједничка радионица БиХ и Републике Србије под покровитељством УНИЦЕФ-а.
Заједнички снимак учесника такмичења у Сарајаву
Чим сам добила мејл нисам почела сам да размишљам о саставу такмичарског тима. Сам концепт такмичења је осмишљен тако да су у фокусу теме и проблеми локалне заједнице са којима се млади срећу и које би желели сопственим снагама да промене. Након дефинисања проблематичних ситуација следеће је било да учесници образложе и дају свој опис могућих решења и да тако покушају да се изборе за пласман у Сарајево где ће добити додатну менторску подршку за даљи развој свој идеје.
Када сам прочитала пропозиције „игре“, одмах сам у глави имала екипу девојака којима већ предајем енглески и за које сам проценила да ће ову причу успешно реализовати. То су ученице другог разреда општег смера гимназије код којих сам, на часовима енглеског, увидела да имају свестраност, ширину, жељу за знањем и стицањем практичног искуства ради помоћи другима што је, признаћете, данас реткост, нарочито ако имате 16 или 17 година.
Тако да није ми требало много од тренутка кад сам им понудила да уђемо у пројекат до тренутка када су га срдачно прихватиле. Било је довољно да учесници изађу са само једном идејом, а оне су навеле седам различитих и за сваку смо морали да напишемо детаљан опис. Међу близу 100 пријављених екипа, одабране су у првих 20 које ће ући у други круг селекције. Након обављеног интервјуа, организатори су јавили да је њихов тим под именом SpeakUp успео да се пласира у Сарајево где ће се даље борити за потребна средства. Идеја коју је УНИЦЕФ одабрао је Организовање ваннаставних активности за децу са посебним потребама.
Како сам била спречена да пођем с њима, девојке су кренуле пут Сарајева у пратњи колегинице Милице Грујић, која је издвојила потребно време за све активности и била ученицама све време важна подршка.
Један од графичких приказа понуђених решења на тему "Одбаченост и дискриминација деце са посебним потребама"
У петак, 19. маја, наше ученице су проглашене за победнице, од укупно 20 такмичарских тимова. Освојиле су максималан број бодова од жирија из Босне и Србије, а награда је тромесечна подршка од стране ментора и 100.000,00 динара за реализацију такмичарске идеје.
Моје колеге и ја смо знали да, након толико труда и залагања, тимског рада и посвећености, успех неће изостати и драго ми је што су наше гимназијалке стекле драгоцено школско и животно искуство, а надам се да ће и остали ученици следити њихов пример.
Теодора Матејић: Такмичење је било организовано тако да нам је током целе радионице време било испуњено и занимљиво. Стекле смо нова искуства и начине на које можемо да размишљамо када правимо пројекте и презентације. Тренери и ментори који су са нама радили су били веома пријатни и учинили су да наша радионица увек обилује позитивном енергијом.
Дипломе у правим рукама, слева: Наталија Марковић, Невена Благојевић, Ана Зороје, Јована Зороје и Теодора Матејић
Јована Зороје: Утисци су прелепи. Целокупан амбијент, друштво, радионица, ментори... све је предивно и врло радо бисмо поновиле све то. Веома смо поносне на нас и на наш успех. Најдраже нам је јер су ту иза нас били наши другари, професори и родитељи који су навијали за нас у Аранђеловцу и давали нам «додатан ветар у леђа». И даље нас држи огромно узбуђење и радост са радионице и једва чекамо да стечено искуство пренесемо нашим другарима у гимназији.
Картица за успомену на занимљиво такмичење
Наталија Марковић: Мој основни утисак је да понуђена решења свих такмичарских тимова заслужују да буду реализована. Међутим, познато је како није могуће обезбедити средства за остваривање идеја свих двадесет тимова, а нашем тиму је огромно задовољство што ће идеја ученица гимназије бити спроведена у дело, уз финансирање од стране UNICEF-а и тако допринети нашој заједници. Наш пут до првог места је заиста била шетња стазама слоге, међусобног разумевања и допуњавања, толеранције, сарадње, али пре свега међусобне подршке. Сам процес на решавању проблема био је ново, велико искуство, а то што смо заузеле прво место је само круна наше велике и незаборавне авантуре.
Радост победника - селфи за трајно сећање
Ана Зороје: Што се тиче друштва у Сарајеву, сви су били сјајни... позитивни, пријатни и вредни. Уз њих, 12 сати рада нисмо ни осетиле. Свима нам је било жао када смо задњег дана морали да се растанемо. Због тога смо се договорили да се сви пријавимо и следећи пут.
Сликовит приказ друштвених утицаја на тему "Одбаченост и дискриминација деце са посебним потребама"
Невена Благојевић: Наша тема била је: «Дискриминација деце са потешкоћама у развоју». Послале смо седам пријава, али је баш ова тема прошла и драго нам је што је тако. О овој теми се не прича довољно у Аранђеловцу и мислимо да би проблеме деце са посебним потребама заиста требало да буду решени, од обезбеђивања недостајућег простора до свих других потреба.
Осим такмичења било је времена и за дружење уз дегустацију чувеног "сарајевског ћевапа"
С обзиром на то да смо победиле на такмичењу можемо да реализујемо концепт решавања бројних проблема. Купићемо дидактичка средства за нашу Гимназију "Милош Савковић" и тако омогућити лакши рад деци са сметњама у развоју. Такође ћемо од остатка новца направити радионицу где би коначно срушили тај зид дискриминације и одбачености тако што би се на тој радионици сва деца (са и без сметњи у развоју) дружила и бавила се пројектованим активностима.
Наш портал: Уз захвалност професорки Сањи Ђаковић и ученицама Невени Благојевић, Теодори Матејић, Наталији Марковић, Јовани Зороје и Ани Зороје на сарадњи у припремању овог прилога за објављивање на Интернет-порталу "еСтварност", указујемо и на вишеструки значај недавно одржаног такмичења. И то не само због освојеног првог места, већ што су средњошколци две (некада заједничке) државе показали да су млади најбољи амбасадори дружења и разумевања. Још кад би старији имали више слуха за овакве догађаје могло би недавно, премијерно организовано, такмичење да постане и својеврсна (међународна) туристичка манифестација. Све се може кад се хоће – потврдише и наши гимназијалци.
Овај прилог је објављен у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима из буџета Општине Аранђеловац, на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области информисања (број Општине Аранђеловац: 01-1 400-966/2023, од 6.04.2023. године - број Издавачке делатности "Стварност": 01-121, од 18.04.2023. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.