Пише: Јован Николић
Моје име је Јован Николић, матурант сам опште гимназије СШ ,,Краљ Петар I“ у Тополи. Већ пет година сам члан Истраживачке станице ,,Петница“ на програму археологије, где сам две године радио истраживања на локалитетима применом методе георадара (Akula 9000C). Примена ове методе представљена је у раду који је објављен у ,,Петничким свескама“ и медијски пропраћен од стране ,,Археолошког журнала“.
Први рад којим сам почео своја археолошка истраживања, био је усмерен на ове просторе и бавио се питањем античког рударства на Руднику и околини. Тада сам се први пут сусрео са локалитетом ,,Дворине“ код Аранђеловца који ме је заинтересовао због свог значаја, тако да сам упознао и Драгана Тодоровића, председника Удружења «Павле Бакић» у Аранђеловцу, и друге чланове удружења, посећивао локалитет и пратио ток и напредак истраживања. Како се временом долазило до нових података, испоставило се да се ради о изузетно значајном локалитету, који је рудник злата, како у историјском и археолошком погледу, тако и у туристичком потенцијалу.
Непобитни докази упућују на то да је реч о верском објекту из XIV века дужине преко 26м (поређења ради, велелепна Грачаница је 1,5м краћа од нашег објекта). Са таквим димензијама наша средњовековна црква превазилази многе из тог периода и као таква би засигурно могла привући значајну пажњу великог броја туриста, уколико би била конзервирана и презентована на адекватан начин. Да би могла да има огроман туристички потенцијал говори и вредност уложеног материјала и сами трошкови градње. Једино је моћни владар могао да има средства која би могла то да омогуће.
Овај локалитет је прави доказ о томе колико ми не познајемо нашу историју, па би било добро и аплицирати за место у уџбеницима историје за основну и средњу школу, што би омогућило да дестинација уђе у Годишњи план рада свих школа у Србији за организовање екскурзија. Ученици би могли да посете рестауриране дворе Павла Бакића – последњег српског титуларног деспота. За реализацију оваквог пројекта потребно је да локална самоуправа и држава Србија што пре препознају важност овог места и обезбеде изградњу бољег прилазног пута. Средњовековни пут поред Дворина је постојао, а то са сигурношћу можемо да претпоставимо због значаја локалитета и његовог важног положаја, који се налази на потезу од Космаја до Рудника. У мом раду сам приказао да су постојале комуникације које су служиле за транспорт робе, али и путника у нашем крају.
Као представник новоосноване ученичке задруге ,,Опленачка визија 2019“ био сам и један од учесника «Етно сајма хране» у Београду ове године. Том приликом сам уочио нове могућности у вези са аутентичним одевним предметима и производима који би могли да употпуне туристичку понуду конзервираног локалитета Дворине. Нема сумње да би Аранђеловац као град могао да има значајне бенефите од развоја обогаћене туристичке понуде овог простора. Искрено се надам да ће то заживети и да ћемо у скорије време бити у прилици да прошетамо дворима последњег српског деспота и да ће гости пробати слатко од руже, а за послужење ћемо имати јела од дивљачи, цицвару, кајмак, пршуту... ради што бољег доживљаја наше прошлости.
Потребно је увести ред и у експлоатацију мермера на планини Венчац, која се одвија и у близини археолошког локалитета Дворине. Држава мора да се укључи, јер овај локалитет има огроман значај на више поља. Археологија је ту да нас упозна са прошлошћу и да припреми пут за будућност, а на нама је да све учинимо како бисмо све могућности искористили на најбољи начин.