Пише: проф. др Првослав М. Јовановић
Фото: Снежана Јовановић и Далибор Делибашић

Буковичка бања је више од два века познато бањско, туристичко место, захваљујући природним богатствима која имамо. Осим минералне воде чист ваздух је наше драгоцено благо, за које је најзаслужнија планина Букуља. С обзиром на искуство са неконтролисаном експлоатацијом мермера на Венчацу, и голетима које нико не пошумљава, желим читаоце портала „еСтварност“ да упознам и са основним информацијама  из пројекта „Букуља - заштићена еколошка зона“.

Ваздух је смеша азота N2 (78-осмо процентни део атмосфере), кисеоника O2 (21), аргона Ar (0,9), водене паре (варијабилно 0 - 3), угљен-диоксида CO2 (0,035), метана CH4 (0,00017), водоника H2 (0,00006), нитро-оксида NO2 (0,000033), угљен-моноксида  CO (4-20х10-6) и других. Осим наведених, ваздух садржи такође и неке штетне сустанце у виду природних материјала које га загађују (полутаната) као што су прашина и вулкански пепео, а постоје и полутанти који су последица људских активности.

Аерозагађење (карактеристично за урбане средине) подразумева присуство хемијских (разних гасова), физичких (ситних честица) и биолошких (микроорганизама - бактерија, алги, праживотиње и неке алге) материја у атмосфери. Загађење/загађивање ваздуха, па и аерозагађење узрокује нелагодности код човека и других живих бића, разара материјална  и културна добра. Индустрија и саобраћај су основни извори загађења ваздуха. Осим њих и човек знатно загађује атмосферу, па и ваздух.

Током сагоревања различитих облика горива - текућих (нафта и њени деривати) и плинова (природни-земни плин, бутан, пропан и биоплин) у моторима или фабрикама ослобађају се и испуштају велике количине штетних материја у ваздух. То су: угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, оксиди азота, пепео и чађ. Човек загађује ваздух на бројне начине: вожњом аутомобила и авиона, спаљивањем шумског отпада или шума ради добијања пољопривредног земљишта, радом у фабрикама, сагоревањем огрева (дрва, угља...) у домаћинствима итд. Чином рођења беба се сусреће први пут са кисеоником, приликом напуштања мајке и пресецањем пупчане врпце. Наиме, подвезивање и пресецање пупчаника представља и симболично почетак новог живота, који не може да почне без кисеоника. Управо је кисеоник неопходан за одвијање свих животних процеса, основна је супстанца живота.

Целокупни живот је настао, али и опстао захваљујући кисеонику за којег филозофи кажу да је „сама суштина живота“. Осим што је важан елеменат за настанак и опстанак човека и осталог живог света, уједно је и превентивно средство (неопходно у свим животним периодима привидног здравља) и лек (када се појави болест која ремети основну линију храна - кисеоник - енергија, као основу живота око које се граде и преплићу све друге функције организма). Без хране човек може да преживи 30 до 40 дана, без воде 3 до 4 дана, а без кисеоника само 3 до 4 минута!

Основна функција срца, плућа, крвотока и органских система за дисање је допремање кисеоника организму. Срце здравог човека дневно пумпа скоро 8000 литара крви, а организам потроши 368 литара кисеоника. Имајући у виду претходно наведено, човек не може да живи без кисеоника који је други процунтуални део атмосфере. Другим речима, човек се снабдева кисеоником из атмосфере/ваздуха. Стога је веома битно да квалитет ваздуха буде прве катерорије - чист или незнатно загађен, да нису прекорачене граничне вредности нивоа ни за једну загађујућу материју (члан 21, став 1, Закон о заштити ваздуха, „Службени гласник РС“, бр. 36/2009 и 10/2013).

Према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Службени гласник РС“, бр. 11/2010), гранична вредност сумпор-диоксида је 350 микрограма/м3 (500 микрограма/м3 су опасне по здравље људи), азот-диоксида 150 микрограма/м3 (400 микрограма/м3). Ваздух без сумпор-диоксида, азот-диоксида, угљен-диоксида, угљен-моноксида, смога, буђи, честица прашине, микроорганизама и других нус-примеса је карактеристика надморских висина од 600 до 700 метара. Као такав, „богат“  је „чистим“ кисеоником. За разлику од аерозагађења, карактеристичног за урбане средине, ваздух оваквог квалитета неопходан је здравом човеку као и оном чије је здравље нарушено.

Пешачење на наведеној висини погодује свима, а незаобилазно је и током периода опоравка од можданог и срчаног удара. Мало је познато да планина Букуља пружа услове за опоравак особа које су имале хируршке интервенције на срцу. Управо наша Букуља има одговарајућу надморску висину са кисеоником који је мелем за срце али и  душу здравих, болесних и реконвалесцената. Од 14 шумадијских планина, Букуља је, по надморској висини, шеста са 696м. Осим столетном буковом шумом, по којој је позната (реч букуљ је деминутив словенске речи бук), обрасла је храстовом и грабовом шумом. Градско насеље Аранђеловац, са Спомеником природе „Парк Буковичке Бање“ и хотел  „Извор“   са аква парком, налазе се испод Букуље.

Надморска висина планине Букуља (696m) је у индиферентној зони (до 1525m). Ова зона је богата кисеоником и засићена је хемоглобином који је у артеријској крви здравих људи изнад 97%. Пешачећи на овој надморској висини, човек не осећа  никакве промене у организму, па није потребна адаптација. Планина Букуља позната је по повољној месној клими,  разноврсном шумском екосистему и природним изворима воде. Туристичка осматрачница од армираног бетона (висока 19 метара) са туристичким двогледом за панорамско осматрање налази се на 660,5 метара надморске висине планине Букуље. Осим наведених садржаја, на њој су обележене (најпознатија је „Серпентина“) и необележене пешачке стазе; речице и потоци; две вештачке акумулације - „Букуља” и „Гараши”; Коњички клуб Cavallo Bianko; неколико лепо уређених викендица; кућа Планинарског друштва „Букуља”; два угоститељска објекта - кафић „Код Цоке“ и кафана „Качара“; бина за друштвена окупљања; простор са справама за децу; хидрометеоролошка станица; викендице и други садржаји.Све то чини пешачење по Букуљи идеалним, како за Аранђеловчане, тако и туристе.

Да би ваздух таквог састава (са „чистим“ кисеоником) остао непромењен, неопходно је заштитити овај део планине од загађивања. Ту се пре свега мисли на саобраћајна возила, која су емитери гасова који мењају квалитет ваздуха. Мотори са унутрашњим сагоревањем емитују око 60% свих загађујућих супстанци ваздуха. Пре свих, то су: угљен-моноксид (настаје у току рада мотора ако сагоревање није потпуно); сагорели и несагорели угљоводоници (посебно приликом рада мотора на месту и при успоравању); оксиди азота (при слободној вожњи); штетни озон и други.

Наведени загађивачи могу да оштете здравље, посебно оних чланова популације у тзв. „ризичном добу“ - деце и старијих, а ризик се повећава посебно када је достигнут висок или критичан ниво загађивача у ваздуху, према скали вредности:
-добар - задовољавајући квалитет ваздуха, нема ризика по здравље;
-умерен - квалитет ваздуха је прихватљив, али постоји опасност по здравље врло осетљиве групе људи;
-нездрав - квалитет ваздуха је такав да сви могу да осете последице по здравље, а опасно је за осетљиву групу људи.

Нездрав ваздух је неприхватљив за децу, труднице, хроничне болеснике, старије особе и особе са кардиоваскуларним болестима. Имајући у виду конфигурацију пута који води од кафане „Качара“ до туристичке осматрачнице, где се највећи број особа (Аранђеловчана и туриста) окупља, затварање овог дела саобраћајнице за кретање возила (аутомобила, комбија, џипова, квадова и других превозних средстава која имају моторе са унутрашњим сагоревањем) створило би услове да ваздух буде добар, тј да нема ризика по здравље свих посетилаца ове планине.

Засигурно ће се појавити особе које ће оспорити потребу доношења овакве одлуке. Њихови аргументи су прихватљиви, јер ваздух на Букуљи није нездрав. Међутим, ако желимо одрживу еколошку будућност Букуље и да ова дестинација поврати свој некадашњи „имиџ“ - колоне Аранђеловчана и туриста пешаче (не возе се) ка кафани „Ловачки дом“ која је радила у саставу Угоститељства „Буковичка бања“ и суседној Планинарској кући - потребно је нешто радикално и функционално предузети. Током лета, овај простор је био стециште свих узраста, како генерација Аранђеловчана, тако и туриста из свих крајева тадашње државе - СФРЈ.

Све наведено је јак разлог за размишљање о доношењу, након добијања потребних сагласности (општинских, републичких), одлуке о проглашавању овог дела планине Букуље као заштићене еколошке зоне (у даљем тексту: одлука). Усвајање такве одлуке омогућило би развијање здравственог и еколошког туризма на овом делу планине Букуља. У циљу давања личног доприноса наведеном, предлажем Пројекат (са основним информацијама за читаоце портала «еСтварност»), који би бар мало помогао у дефинисању одлуке.

 

Опис пројекта „Букуља - заштићена еколошка зона“

Као један од најстаријих специфичних облика туризма, здравствени туризам на овом делу Букуље одвијао би се коришћењем климатских услова. Основу овог вида туризма чинило би пешачење на надморској висини од 600 до 700 метра коју карактерише већ описан квалитет ваздуха (прва категорија) и животна средина која није загађена. Туризам заснован на екологији је у директној вези са заштитом животне средине: што је локална заједница чистија - то је привлачнија за туристе.

Развој  здравственог и еко туризма у заштићеној еколошкој зони Букуље укључује промоцију могућности за одржавање здравља, побољшање здравственог стања нарушеног људског организма, одмор, здрав живот, рекреацију и забаву. Другим речима: промовишу се повољни климатски услови за све особе (здраве и нарушеног здравственог стања), природна богатства, побољшава стање животне средине и развој туристичких услуга и културно-забавно-спортских погодности планине Букуља.

Основни циљ

Прогласити Букуљу за заштићену еколошку зону.

Посебни циљеви

Циљ 1: ограничавање одређених видова коришћења Букуље од раскрснице код угоститељског објекта „Качара“ до врха и из правца „Топ-а“.

Циљ 2: спречити даље загађивање и деградацију Букуље.

Циљ 3: развој здравственог и еко туризма у еколошки заштићеној зони Букуље.

Циљ 4: проширити понуду гостима и грађанима који долазе на Букуљу рекреативно- културно-забавним садржајима.

Препоручене акције

1.    Ограничавање одређених видова коришћења планине Букуље од раскрснице код угоститељског објека “Качара” до врха и из правца “Топ-а” - само за појединце који имају дозволу да раде на заштићеном простору.
2.    Затворити саобраћај од раскрснице код угоститељског објека “Качара” до врха и из правца “Топа”.
3.    Контролисана сеча дрвне масе и одржавање постојећих пошумљених простора који се налазе у заштићеној зони, али и ширем окружењу.
4.    Развој туризма у заштићеној зони планине Букуља - продаја сувенира и других предмета који су са мотивима из овог краја и у вези са планином Букуља.
5.    Проширити понуду гостима и грађанима општине Аранђеловац, који посећују планину Букуљу, разноврсним садржајима уз одржавање културно-забавних и спортских манифестација.
6.    Организовано сакупљање и одвожење генерисаног отпада.
7.    Редовно чишћење канала.
8.    Одржавања обала у ширини од 10 метара (уклањање обновљиве биомасе-вегетације).
9.    Сагледати реалност постављања жичаре до врха планине Букуља.
10.    Враћање тзв. “дрвених печурки” на места где су некада биле.
11.    Трасирање нових пешачких стаза – стаза здравља, за јахање, пешачење и одржавање постојећих.
12.    Санација и обнова постојећих саобраћајница које воде према врху.
13.     Изградња паркинг простора код угоститељског објекта “Качара”.
14.    Постављање контејнера, посуда и корпи за одлагањље отпада.
15.    Реконструкција постојеће водоводне и канализационе мреже.
16.    Проширње и модернизација електричне и ПТТ мреже.
17.    Уређење и одржавање викендица (поростора око објеката, фасада).
18.    Отварање трговинских радњи - киоска.
19.    Анимирати власнике постојећих викендица да “оживе” своје објекте бар у време викенда и празника.
20.    Проширити угоститељске капацитете.
21.    Промовисати овај комплекс у туристичкој понуди (међународној, националној и локалној).
22.    Изградити спортско-рекреативне објекте (за одбојку, мали фудбал, кошарку, стони тенис, пинг-понг и др.) и одржавање спортских такмичења.
23.    Осмишљавање разних садржаја и одржавање такмичења у зимским условима (клизање, скијање, санкање и др.).
24.    Организовање рекреативних садржаја – планинарење од врха према Венчацу, Руднику, Острвици, Опленцу и другим дестинацијама, пешачење, оријентација на терену, екстремни спортови, трчање, планински бициклизам и сл.
25.    Организација садржаја од стране коњичких клубова (јахање и разна такмичења).
26.    Увести у саобраћај мини-воз који би саобраћао од хотела “Извор” до врха и назад.
27.    Створити услове за организовање догађаја ловаца, риболоваца и разних удружења грађана.
28.    Каптирање изворишта и уређење прилаза до постојећих и нових извора воде.
29.    Формирати садржаје за игру деце (справе, тобогани, љуљашке...).
30.    Изградити објекате за смештај гостију.
31.    Очување, одржавање и унапређење постојећих зелених површина.
32.    Уређење простора на врху Букуље и на улазу у заштићену зону.
33.    Створити услове за тренинг спортских екипа.
34.    Организовање спортских и рекреативних активности на снегу (скијање, санкање) и
35.    Оснивање еколошке бригаде и чуварске службе за одржавање заштићене зоне и прилаза према Букуљи.

 

Посебно уредити пешачку стазу „Чувар срца“

Нема делотворнијег, а ни пријатнијег, начина одржавања здравља од окрепљујућег пешачења. Редовно пешачење, брзином од око шест километара на сат, утиче на рад срца и читавог кардиоваскуларног система. Пешачење доводи организам у најпожељније физиолошко стање, уз јако срце са снажним и делотворним контракцијама и споријим откуцајима.  Налазећи се у таквом стању, срце умереним убрзањем реагује на напор који потом може дуго да подноси без исцрпљивања, тј. може да обавља већи рад уз мање замора. После дужег пешачења срце се брзо враћа уобичајеном ритму. Редовним пешачењем повећава се и запремина крвних судова који снабдевају ткива у човековом телу. За човека, ово може значити живот уместо смрти у случају срчаног удара.

Пешачење, које се најчешће користи у превенцији кардиоваскуларних болести, потребно је упражњавати у природи. Бројне студије показују да је пешачење у обрнутом односу са учесталошћу кардиоваскуларних болести, посебно коронарних обољења срца. Пешачење, као најпопуларнија умерена физичка активност, смањује познате факторе ризика - артеријску хипертензију (повишен крвни притисак), дислипидемију (поремећена концентрација липопротеина у крви) и пушење, а има повољне ефекте и у спречавању развоја атеросклерозе и коронарне болести срца. За особе преко 60 година старости препоручује се брзина ходања 3 - 4 километра на сат (око 1 метар у секунди), а за млађе око 4 - 6 километара на сат (око 1,3 метра у секунди).

Назив стазе «Чувар срца» је настао на основу свега претходно написаног и карактеристика стазе - локација (планина), надморска висина, захтевност, дужина стазе и клима. Траса наведене стазе налази се на Букуљи, на надморској висини од 600 до 700 метара. У питању је ниска надморска висина и то њен први део - индиферентна зона (до 1525 метара). Пешачећи на овој надморској висини, човек не осећа  никакве промене у организму. Индиферентна зона атмосфере богата је кисеоником, па је засићење хемоглобином у артеријској крви углавном изнад 96 одсто код здравих људи.

Познато је да клима индиферентне зоне највише погодује лечењу кардиоваскуларних болести. Осим наведених, погодна је за лечење и следећих болести: бронхијалне астме и болести дисајних путева, неурозе и кожних болести. Пешачење овом стазом не захтева посебну адаптацију, јер су осцилације у количини кисеоника мале и не захтевају додатно ангажовање унутрашњег механизма за прилагођавање.

За разлику од градског, планински ваздух је чист, мање је влажан (сув је) и нема смога. Сув ваздух је лакши за дисање. Количина угљен-моноксида у њему је незнатно већа. Наведена количина, која је за организам значајна, подстиче организам да дишемо дубоко и брзо и да осећамо тај чист ваздух у плућима. Осим наведеног, пешачење у планини и удисање чистог ваздуха помаже да се избаце отрови из организма. 

 

Пешачка стаза «Чувар срца» почиње од Планинарске куће поред асфалтног пута, а затим пролази поред зграде бившег „Ловачког дома“ и импровизоване бине од бетона. Дужина овог дела стазе је око 174 корака (око 104 метра). Потом се пешачи по стрмој стази кроз шуму и излази на асфалтни пут (подлога је лошег квалитета), који повезује Топ са путем Аранђеловац - Букуља. Дужина овог дела стазе је 1174 корака (око 704 метра). Пешачење се наставља десно по лошем асфалту и стиже до раскрснице (налази се на Букуљи). Стаза је дуга 890 корака (око 534 метра) и са израженијим успоном. Од ове раскрснице до раскрснице пута ка Планинарској кући и пута према Радарској станици „Букуља“ стаза је са благим успоном, дуга око 752 корака (око 451 метар) и са асфалтном подлогом.

 

Пешачење се наставља по равној асфалтној подлози до почетка стазе „Чувар срца“ у дужини од 100 корака (60 метара). Када је у питању пешачење у овом правцу, дужина равног дела стазе је око 274 корака (164 метра), стрмог 1174 корака (704 метра) и успона 1642 корака (985 метара). Љубитељи ходања који се определе за овај правац могу пешачити и у супротном смеру. У том случају, почетак стазе је раскрсница пута ка Топу  (налази се на путу Аранђеловац - Гараши, на западним падинама Букуље) и врх Букуље.

 

Пешачење почиње од поменуте раскрснице према Топу.  Дужина стазе је 890 корака или 534 метра и пешачи се по лошој асфалтној подлози, на запад, до знака који  се налази на дрвеној плочи закованој на стаблу. Потом се скреће десно и улази у шуму.

 

Подлога стазе је земља, пешачи се узбрдо у дужини од 1174 корака (704 метара) и стиже до импровизоване бине од бетона која се налази испод, југозападно од туристичке осматрачнице.

 

Пешачење се наставља асфалтним путем који пролази поред бившег „Ловачког дома“ и Планинарске куће до раскрснице. Дужина овог дела стазе је 274 корака (164 метра) и равна је. Растојање од ове раскрснице до почетка стазе је 752 корака (или 451 метар). Стаза је стрма и асфалтирана (пут).

 

Дужина пешачке стазе „Чувар срца“  је 3.090 корака, односно 1.836 метара. Стаза пролази кроз шуму у дужини од око 710 метара, а пешачи се по земљаној подлози. Остали део стазе је асфалтни пут (лошијег , а понегде и бољег квалитета) и са обе стране је шума. Стаза укупном дужином пролази кроз шуму, па је богата чистим (незагађеним) кисеоником.

 

Предлог могућег уређења стазе «Чувар срца»

Уколико желимо да развијамо здравствени туризам на Букуљи, уређење ове стазе би, засигурно, уз њене већ наведене карактеристике које погодују потенцијалним пешацима, допринело афирмисању пешачења. Потребно ј, најпре, уредити део стазе са земљаном подлогом. Дужина тог дела стазе је 1174 корака (704 метра). Овај део стазе има довољну ширину. Потребно је поравнати стазу целом дужином и осветлити. Тако би били створени услови за пешачење у ноћним условима. Најзад, стазу је потребно и на примерен начин обележити.

Основним информацијама из пројекта „Букуља - заштићена еколошка зона“ желим да подстакнем и читаоце Интернет портала „еСтварност“ не само да пешаче, већ и да напишу своје предлоге у вези овог текста, како бисмо сви заједно помогли да „Букуља“ у будућности не доживи, не дај Боже, нешто налик тренутно тешком стању у коме се налази Венчац.