Љ. Стојановић
Тако бисмо оценили 17. седницу Скупштине општине у Аранђеловцу, што је сушта супротност ранијим (1-15) бурним, напетим и целодневним заседањима, којима се, понекад, није могао предвидети крај.

Као прошли пут (16. седница) и данас је било сасвим другачије. Искрено речено, и очекивали смо да ће тако бити, с обзиром на опаске којe смо изнели у осврту на прошлу седницу.

Тада је дошло до наглог заокрета опозиционих „Заветника“ у односу на актуелну напредњачку власт у Аранђеловцу, након што је њихова предводница, Милица Ђурђевић Стаменковски, одлучила да се приклони Александру Вучићу и тиме спаси своју странку од минимизирања на политичкој сцени Србије. Јер, како је познато, та странка је на прошлим парламентарним изборима 17. децембра прошле године остала испод црвене линије, што је био пети узастопни покушај да прескочи цензус на разним изборима од 2014. године до данас.

Најдужа расправа на данашњој седници се водила око усвајања стратегије о безбедности саобраћаја у Аранђеловцу до 2030. године, о чему су детаљно одборнике информисали професори са београдског Саобраћајног факултета Далибор Пешић и Јелица Давидовић.

Пешић је похвалио Аранђеловац да је прва општина у Србији која ће ускладити акциони план са националном стратегијом, анализирајући притом разна искуства на локалном нивоу. Према његовим речима, Аранђеловац се по безбедности у саобраћају Србије тренутно налази негде у средини, између 70-ог и 80-ог места, а циљ је да се до краја ове деценије преполови број саобраћајних несрећа и погинулих лица, што би у финансијском смислу била уштеда око 80 милиона евра. Он је, међутим, нагласио да је стратегија мртво слово на папиру уколико изостане политичка подршка, ма о којој политичкој странци да је реч.

У потоњој расправи су учествовали одборници „Заветника“ - Немања Зечевић, Јелена Миљковић, Огњен Зечевић и Душан Гавриловић. Они су споменули да у оквиру локалне самоуправе постоји Савет за безбедност и акциони планови, али да изостаје реализација бројних закључака, јер не постоји механизам за њихову примену. Не зна се чије су и које су надлежности општине, а које Републике, што је мањкавост ове стратегије, сматра Огњен Зечевић.

Зоран Херцег (СПС) је истакао да се средства од казни не користе на прави начин и да је општински Савет за безбедност направио план о томе како ће се она употребити. Истовремено је ставио до знања да ће, уколико се не потроше до краја октобра, а реч је о 10 милиона динара, бити враћена Републици.

Јелена Миљковић се осврнула на опште стање на улицама Аранђеловца, позивајући се на анкету коју су „Заветници“ спровели међу грађанима и учесницима у саобраћају. Опште је место да су улице и тротоари претрпани возилима и да је неопходно обезбедити паркинг места, тим пре, како је приметио Немања Зечевић, што Аранђеловац претендује да буде туристички центар и навео да је највећи проблем што не постоји обилазница око Аранђеловца, која би град растеретила нагомиланог тешког и другог саобраћаја.

Безбедност у саобраћају привукла пажњу одборника СО Аранђеловац

И Ненад Миливојевић је на исту тему истакао да је кључни проблем паркирање у граду, али је позвао и медије да се више позабаве тим проблемом, док је Радиша Павловић поново покренуо питање гарашког моста и небезбедности обилазнице око гарашког језера.

Председник општине Бојан Радовић је обавестио присутне да републичка Дирекција за имовину може да пренесе локалној самоуправи земљиште код зграде бивше железничке станице за паркинг простор, као и да се на више нивоа може искористити и постојећи паркинг иза општинске зграде. Што се тиче гарашког моста, Радовић је напоменуо да је због полувековне старости много пропао и да радници на сваком кораку наилазе на разне проблеме, као и да је обилазница око језера само алтернатива коју сада користе мештани забукуљских села.

У дневном реду општинске скупштине била је и одлука о изради осме измене и допуне плана генералне регулације, коју је образложила неименована представница обрађивача „Архиплана“. Она је истакла да је прелиминарним планом обухваћено седам локација на катастарским парцелама које се воде у Бањи, Врбици и Аранђеловцу, на којима је планирано „становање ниских густина, услуга и пословања, и производње“. Није саопштила коме су те локације намењене.

У вези планских докумената биле су још три одлуке о изради плана детаљне регулације, које је укратко образложио Тома Спасојевић из Јавног предузећа „Урбанизам“ из Крагујевца.

Први се односи на „Шумадијски кутак 2“, односно на делове катастарских парцела у Буковику и Раниловићу, чији је наручилац Марко Пантелић из Аранђеловца, а планом се предвиђа градња стамбених објеката, услуге смештаја, угоститељства, спорта, рекреације и других садржаја.

Другим планом се предвиђају исти садржаји као и у претходном, само у Кубршничкој улици у Аранђеловцу (бившој Занатлијској), а наручилац плана је Срђан Добросављевић из Београда.

Занимљив је трећи план детаљне регулације, који предвиђа винарију са дегустационом салом и интернатом за смештај студената куварске академије и апартманским објектима у Орашцу, на оквирној површини од 3,5 хектара. Иако је обрађивач плана навео да је наручилац Ивица Матовић из Београда, више се ништа конкретно о тој, као и о претходним инвестицијама, није чуло.

Преко остатка дневног реда се само прешло дизањем руку, па није на нама ни да спомињемо детаље, осим да су усвојени план одбране од поплаве, програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, извештаји и планови рада Народног музеја, Спортско-рекреативног центра „Шумадија“ и Црвеног крста.