Љ. Стојановић
Тако би се метафорички могла описати атмосфера на данашњој скупштинској седници у Аранђеловцу, након што је првакиња те странке Милица Ђурђевић Стаменковски одлучила да се приклони дојучерашњем најљућем противнику, Српској напредној странци или Александру Вучићу.
Знало се, наравно, да њени експоненти у општинским одборима неће бити испод нивоа ауторке, што се показало и на овдашњој седници, иако они тврде да су и даље у опозицији. Бар овде у Аранђеловцу, будући да ће редовни локални избори у овом граду бити тек 2026. године.
То се увек догађа када се једна политика гледа очима друге. А када се дискутује речником друге политике, онда се све поквари.
Вучићу се опет „посрећило“ да завади оне који су били у опозицији, или се бар чинило да јесу, попут аранђеловачких „Заветника“, који су у протекле две године жарили и палили на маратонским седницама општинске скупштине.
Њихове тешке речи и дељење лекција напредњацима који „ништа нису урадили“ од када су на власти, биле су лајт мотив на свим седницама. Наратив је био жесток, без обзира шта је било у дневном реду, па је чак долазило готово и до туче, али је сада остао само далеки ехо и клик-клак варијанта у односу на љутог противника. Ни тамо, ни овамо! Заправо, били су тамо, са њима, када је било речи о градњи брзе саобраћајнице „Вожд Карађорђе“, на пример, или модела сарадње јавног и приватног партнерства ради побољшања аутобуског градског и приградског превоза путника, а нису били низашта, када је требало да се гласа за неке друге тачке дневног реда. Ни ЗА, ни ПРОТИВ, ни УЗДРЖАНИ. Испада, као да нису ни били на седници.
Али су се добро закачили са дојучерашњим „саборцем“, одборником Демократске странке Слободаном Јаредићем, при чему је дошла до изражаја прикривена вишедеценијска нетрпељивост две политичке опције, демократске и напредњачке, сада подржане и гласом „Заветника“. Није било важно о чему се тачно дискутује, о којој тачци дневног реда, јер је највише реплика било између „Заветника“ и Слободана Јаредића, а не опозиције и странке на власти. Истина, ту је „ускакао“ и председник општине Бојан Радовић, али без жеље за неком стварном расправом.
Из овог општег утиска са данашње седнице скупштине општине у Аранђеловцу, издвајамо и појединачна мишљења одборника, која се односе на закаснеле програме рада установа из друштвених делатности и културе. Готово први пут је бар неколико примедби или похвала изречено на њихов рачун, што је ранијих година било незамисливо. Тачније, расправа о њиховом раду се сводила на подизање два прста.
Сада се највише полемисало око Смотре уметности „Мермер и звуци“, посебно о квалитету програма и о томе колико су уопште в. д. директори самостални у одлучивању и вођењу једне установе или предузећа, будући да их поставља актуелна власт по свом нахођењу или процени колико ће им бити лојални. Конкурси за та радна места више не постоје.
Супротна мишљења су била неизбежна и разумљива, али сматрамо да када је у питању установа у култури коју смо споменули, имало би много више да се каже но што се чуло, посебно због тога што је то једина манифестација тог профила у Србији, која треба да буде и креатор културне политике у граду.
Чини се, међутим, да огромна већина одборника и не зна тачно шта је Смотра у суштини, па нема ни прави однос према програму који се нуди, о чему сведочи и беспотребно враћање у прошлост и помињање непотребног инцидента од пре три године. Тада су Заветници направили прави скандал због гостовања књижевника Светислава Басаре, добитника НИН-ове награде за књижевност, кога су практично протерали из Аранђеловца, о чему је брујала читава штампа.
И да буде још горе, следеће године није позван наредни добитник исте награде, вероватно због страха да се сличан инцидент не понови, не схватајући притом да је НИН-ова награда била култ Смотре „Мермер и звуци“, који се неговао од самог њеног почетка и који није имао никакве везе с политиком.
Данас, међутим, све има везе с политиком, па и култура, али нам није било јасно какве везе има Сребреница са данашњим дневним редом аранђеловачке скупштине, о чему се, такође, беспотребно полемисало.
Поново се чуло заговарање да Смотра „Мермер и звуци“ треба да се интегрише са Центром за културу, што би свакако био нонсенс. Без обзира на то што је директор Центра Саша Симоновић добио све похвале за свој рад и малу критику зато што не зна баш комплетно да напише извештај о раду или план и програм рада, што се односи и на остале институције, мисле „Заветници“. Али, ту је Душан Гавриловић који ће, како је обећао, свима да упути образац како се то ради.
У Народној библиотеци „Свети Сава“ више није запослена ћерка бившег одборника др Радосава Швабића ("Прави пут"), али Марина Благојевић је још увек на платном списку те установе, саопштила је директорка Катарина Маринковић, одговарајући на питања Слободана Јаредића.
Брзо се, међутим, прешло и преко рада Туристичке организације, а и како да се разговара о туризму када нема основа за то, будући да „туристички образ“ спасава само хотел „Извор“. Гавриловић је поново подсетио на њихову давнашњу „визионарску“ пројекцију о седам хотела које треба саградити, како би Буковичка бања поново постала једна од најпожељнијих туристичких дестинација.
Иако се ништа није могло конкретно одлучивати, нити још конкретније расправљати, споменута је брза саобраћајница „Вожд Карађорђе“, чију је тему начео самостални одборник из Коалиције са народом, Милан Швабић. Он је рекао да је било 170 примедби које су одбијене и затражио да се о тој теми расправља на наредној седници, јер је „корисно да се и ми огласимо као Топола“. Реч је о 40 километара пута кроз нашу општину, и 500 хектара предвиђених за експропријацију, чиме би многи пољопривредници били оштећени, истако је Швабић.
И председник општине Бојан Радовић се сложио с тим да је то велики проблем, али да ситуација у Аранђеловцу није иста као у Тополи и да су Аранђеловцу веома важне везе на све четири стране света. Поготово због тога што, како је истакао, већ сада, када се зна да ће се радити брза саобраћајница „Вожд Карађорђе“, постоји велико интересовање разних инвеститора, који би улагали велике новце у туристичку привреду и друге делатности.