Текст и фото: ДТ
Легенде фудбалских клубова „Црвене звезде“ и „Партизана“, али и садашњег српског и некадашњег југословенског спорта - Радмило Иванчевић, Душан Савић и Станислав Караси - синоћ су, тек пред четрдесетак Аранђеловчана у сали „Београд“ хотела „Извор“, поводом промоције књиге „Дерби“ познатог београдског новинара Драгише Ковачевића евоцирали успомене на најлепше фудбалске бравуре и догађаје на вечитим дербијима, јединственим празницима спорта и за фудбалере и за навијаче.
Књига Б5 формата, на 352 стране, резултат је дугогодишњег новинарског, истраживачког и публицистичког рада Драгише Ковачевића, којег старије генерације памте по култној емисији о спорту на „Студију Б“ с називом „Треће полувреме“. Млађи Ковачевића знају по СОС телевизији, којој је 2006. године државно регулаторно тело за електронске медије РЕМ доделило неисправну фреквенцију, због чега се већ тринаест година води и судски спор.
Насловна страна четвртог издања књиге „Дерби“, коју је горњомилановачки „Графопринт“ објавио прошле године у тиражу од 4.000 примерака
Прво издање књиге објављено је 1980. године (само на промоцији књиге у Студентском граду продато је 2.000 примерака, што за данашње прилике звучи невероватно), када је први одштампани примерак књиге Драган Џајић уручио тадашњем градоначелнику Београда Бранку Пешићу. Све промоције досадашњих издања (друге 1985. и треће 1995) биле су у репрезентативном здању Скупштине Града Београда.
Малобројни љубитељи фудбала и дербија вечитих ривала пажљиво су слушали легенде „Црвене звезде“ и „Партизана“
За резултате у спортском новинарству Драгиша Ковачевић је добио вредно признање „Златни микрофон Радивоје Марковић“, које су пре њега добили само Марко Марковић, Драган Никитовић и Петар Лазовић. Иначе, три године пре објављивања књиге „Дерби“, Драгиша Ковачевић је 1977. године у коауторству са Батом Стојановићем објавио фудбалску енциклопедију „Југословенски фудбалски клубови“, у којој је било заступљено 5.000 фудбалских клубова из тадашње СФРЈ. У претплати је продато 12.000 примерака те енциклопедије.
Погледајте шта су синоћ на промоцији књиге Драгише Ковачевића „ДЕРБИ“ забележили новинарка РТВ „Сунце“ у Аранђеловцу Александра Бињовић и сниматељ Иван Живановић:
(Извор: РТВ „Сунце“, You Tube, 16. јануар 2020. године)
Драгиша Ковачевић и Радмило Иванчевић (1950) су рођени у Горњем Милановцу, а Иванчу је после ФК „Таково“ (1967-1970) пут довео у аранђеловачку „Шумадију“ (1970-1975), где је остао запамћен по невиђеним голманским бравурама, које су помогле да 1971. године „Шумадија“ уђе у Другу српску лигу – група исток. После „Шумадије“ Иванча је ушао на велика врата у „Партизан“ (1975-1977 и 1979-1981).
У књизи „Дерби“ забележена су и сећања Радмила Иванчевића на догађаје са сусрета великих спортских ривала
Још један Аранђеловчанин, Владан Милојевић, који од недавно више није тренер „Црвене звезде“ са којом је постигао запажене резултате, заступљен је у књизи Драгише Ковачевића.
Владан Милојевић у друштву са Новаком Ђоковићем
После промоције, на краћем дружењу уз кафу у ресторану „Сан Марино“ хотела „Извор“, Станислав Караси је пожелео да види како изгледају садржаји хотела „Извор“ после реконструкције и доградње. Подстакнут лепим призорима хотелске понуде аутору овог текста испричао је и незаборавне утиске са утакмице од 20. децембра 1973. године, када је за Југославију у последњем минуту постигао четврти гол и због оствареног два гола разлике омогућио „мајсторицу“ са Шпанцима, после које је Југославија 1974. године учествовала на светском првенству у Минхену (након паузирања на претходна два првенства). -Кад сам постигао тај толико потребни гол многе жене су се услед силне радости и породиле, а први кумови су ме пробудили и чим сам дошао у Београд. Тек што сам дошао око поноћи са аеродрома и легао у кревет, око три ујутру дошли су моји „први кумови“, који су сину дали име Станислав рекао нам је Караси, због којег је тада и народна изрека „конац дело краси“ преименована у „конац дело Караси“.
http://sportklub.rs/Blog/Blog-ostalo/a261547-Konac-delo-Karasi.html
Легендарни, ефектни нападач „Црвене звезде“ Душан Савић присетио се 1979. године када је први пут боравио у хотелу „Извор“ (сад има кућу на Златибору, па је и први комшија хотелу „Торник“). Подсећајући се људи који су тада радили у хотелу, као и фудбалера „Шумадије“ из тог периода, у архиви смо пронашли и текст који је објављен у листу „Буковичка бања“, број 100, од априла-маја 1979. године, када је Фудбалски клуб „Шумадија“ обележавао 50. годишњицу постојања.
Факсимил текста с насловом „Осам година – друголигаш“, чији су аутори били Момир Лукић и Милосав Ћосовић
Предложили смо Драгиши Ковачевићу да у пето издање (ваљало би да буде баш 2029. године) уврсти и причу о аранђеловачком Фудбалском клубу „Шумадија“, поводом обележавања његове 100. годишњице (1929-2029), с надом да ће тада имати спортске резултате у високом рангу такмичења, као што је то било и 1979. године.
