АТ
Урбанизам би требало да буде устав за градњу, а не монета за поткусуривање.
Судећи по резултатима анкетног истраживања, које смо реализовали од 1. јуна до 15. јула ове године за потребе стварања Јединствене туристичке дестинације „Аранђеловац-Топола“, Аранђеловчанима није јасан ни значај везе између урбанизма и туризма, а у понуђеним алтернативним одговорима на наше питање: „Шта је најважније за изградњу туристичких објеката?“ две трећине се определило за одговор: „Само нека се гради, боље ишта него ништа“. Због тога нам нешто битно и вредно стално измиче из руку.
Властодржачка девиза из друге половине прошлог века: „Другови, немојте се држати закона као пијан плота!“ у задњем туцету година овог века преправљена је у: „Господо, браћо и сестре, не гледајте у закон него у интересе власти!“ Промена политичког курса Аранђеловцу је донела урбанистичку стихију, односно изградњу објеката искључиво по жељи инвеститора, олако мењајући и намену простора. Пример за то је изградња стамбеног насеља („кондомнијума“, по странски) на простору некадашњег „Шамота“.
Прва послератна урбанистичка одлука у Аранђеловцу је усвојена 1963. године под називом „Одлука која замењује урбанистички план“, а први генерални урбанистички план у граду под Букуљом усвојен је 1970. године.
Одлука о генералном урбанистичком плану од 19. јула 1970. године
У образложењу ове одлуке наведено је и да је за Буковичку бању тад намењено 50 хектара, што је обухватало парк ББ и простор на коме се данас налази хотел „Извор“ и школски центар, све до „Шамота“.
Иначе, израда генералног урбанистичког плана Аранђеловца поверена је архитекти Јованки Јевтановић из Београда, која је урадила и пројекат реконструкције „Старог здања“ почетком 70-их година прошлог века.
Након пословне пропасти „Шамота“, крајем прошлог и почетком овог века, урбанисти Аранђеловца су предложили, а одборници скупштине општине (са већином која и данас влада) 2014. године су усвојили План генералне регулације за насељено место Аранђеловац.
У том урбанистичком плану за простор „Шамота“ у Аранђеловцу, од око 25 хектара, предвиђена је намена „туризам“. Многи Аранђеловчани су, током јавне расправе која је претходила усвајању плана, предлагали и очекивали да ће на том комплексу бити изграђени отворени и затворени спортски терени за мале и велике спортове, јер „Аранђеловац је град спорта“, уз најчешће присутно набрајање европских и светских резултата овдашњих рукометаша/рукометашица и каратисткиња и помињање прошловековне славе фудбалера „Шумадије“.
Извод из Плана генералне регулације за насељено место Аранђеловац од 2014. године, страна 21.
А да ни у Аранђеловцу урбанизам не представља устав за градњу (као што ни устан не представља никакву брану илити уставу за противзаконито понашање власти) показало се баш на овом примеру. Наиме, уместо да туристички комплекс од 50 хектара (планиран 1970. године) буде увећан за још 25 хектара (што би представљало озбиљну референцу за позиционирање Аранђеловца и Буковичке бање на светском туристичком тржишту), одмах после куповине Фабрике шамота од стране „Бекамента“ измењен је план генералне регулације. Нико није зарезивао то што је записано 2014. године („постојећи простор фабрике Шамот је планиран као туристичка зона са могућим искоришћењем постојећих објеката и инфраструктуре у специјалну туристичку понуду... није дозвољено становање“), па је на основу недавно промењене намене простора у „стамбено-пословну“ почела и изградња, већ увелико рекламираног кондомнијума „Bekatown“.
Како је већ увелико почела изградња прве зграде (у чијем приземљу ће бити „Фортуна“), све у складу са законом и општинским актима, сасвим је извесно да ћемо уместо туристичко-спортског комплекса, као дела Буковичке бање (од спорта ће бити једино фудбалски стадион) добити кондомнијум - стамбено насеље „Аранђеловац на (киселој) води“.
Због временског шкрипца у формирању Јединствене туристичке дестинације „Аранђеловац-Топола“ све постојеће туристичке намене у актуелним урбанистичким актима требало је сабрати на једно место, затим решити власничке односе на парцела у оквиру туристичких намена, те расписати међународни конкурс за изградњу туристичких садржаја (дефинисаних посебним елаборатима, које је потребно паралелно са урбанизмом створити).
Међутим, уместо да сабирамо све урбанистичке намене са ознаком „туризам“ власти мењају и те, једва у претходним деценијама утврђене, намене само да би удовољили интересима садашњих инвеститора – миљеника власти.
Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.