АТ
Неће никад бити јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола, односно Топола-Аранђеловац, уколико почне рударење и прерада литијума, макар било то "само" у Јадру.

Уместо да туристички посленици две суседне општине, којима је Свевишњи одредио рајско насеље у срцу Шумадије, ових дана, уочи 110. годишњице знамените Церске битке, осмишљавају програме посећивања гостију Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола (увек читај и као: Топола-Аранђеловац) Јадру и Церу, превладале су друге бриге и питање свих питања: хоћемо ли уопште сачувати Јадар и Србију!?

О томе су Шумадинци, заједно са Београђанима, али и колегама из неколико градова Србије (који су у Привредној комори Србије, факултетима, туристичким организацијама и медијима деценијама слушали приче о потреби јединственог функционисања Аранђеловца и Тополе на туристичком тржишту) дебатовали и на протестном скупу на београдским Теразијама.

Као својеврсни сведоци ишчашеног времена и изокренутих вредности у свим областима друштва, па и у туризму који је најосетљивији на све потресе, радознало су гледали гости хотела „Москва“ и „Балкан“ протест у центру Београда, који није био део туристичког аранжмана приликом њиховог избора за долазак у Београд и доласка баш у ове хотеле. –Гости хотела „Москва“ и „Балкан“ су углавном странци и када смо им рекли да ће 10. августа од 19 сати почети протест испред хотела већина њих су одлучили да са прозора хотелских соба посматрају овај догађај – рекли су нам запослени у овим познатим београдским хотелима.

Аранђеловчане и Тополце су мориле и друге бриге, скопчане са извесним упропашћавањем животне средине у Јадру (осим уколико народ не натера власт да се предомисли), малте не у блиском суседству Шумадије, као и штетним утицајима по развој туризма. –Џаба су и све наше приче о формирању јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола уколико уместо чистог ваздуха, питке воде, мириса воћа и поврћа и берићетне летине, укусне домаће хране и пића – почне да се шири мирис сумпора и причињава неповратна штета од сумпорне киселине – рекао је колегама из света туризма мр Драган Тодоровић, један од оснивача Туристичког кластера „Срце Шумадије“ и дугогодишњи директор хотела „Извор“ у Аранђеловцу.

У нашој новинарској бележници уписали смо и сугестију туристичких посленика да би и медији требало више да информишу јавност о литијуму, али не само са уско стручне стране, наводећи хемијска својства и технолошке поступке експлоатације, већ и цитирајући књиге и научне радове, написане разумљивијим језиком и за људе који се никада нису бавили литијумом и сродним елементима, који доприносе престижу држава, али и баснословном богаћењу корпорација и појединаца. Из библиотеке нашег портала изабрали смо књигу „Ловци на злато нашег стољећа“, која је објављена пре 65 година. Препоручујемо Вам да прочитате изабраних 20-ак страна из предговора и поглавље „Велика конкуренција: литиј“.

Извод из књиге „Ловци на злато нашег стољећа“, издавач: Новинско издавачко подузеће Загреб, 1959. године

Дакле, ни данашња помама за литијумом није случајна, као што се ни мало случајно нису намерачили баш на Србију и на Јадар, а тиме као да су се белосветски бездушни профитери, уз подршку домаћих власти, намерачили и да затру живот у централној Србији, а тиме и саму клицу Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола.

Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.