ДТ
Судећи по данашњим објавама на друштвеним мрежама већина Аранђеловчана сматра да би уместо „Дана примирја“ требало празновати „Дан победе“ у Великом, односно Првом светском рату, док надлежни ништа нису учинили у уређивању овдашње спомен-костурнице, на чијем простору могу да настану значајне туристичке манифестације.
Удружење „Павле Бакић“ у Аранђеловцу данас је поново надлежнима упутило давнашњи предлог о промени назива државног празника „Дан примирја“ Републике Србије у примеренији „Дан победе“ у Великом рату, указујући на пресудну улогу српске војске у пробоју Солунског фронта 15. септембра 1918. године.
Можда ће пре Република Србија и да промени назив данашњег празника, него ли што ће аранђеловачка локална власт да уреди Спомен-костурницу у којој почивају посмртни остаци 4.200 војника (2.800 српских и 1.400 аустроуграрских), на шта смо указивали у часопису „Стварност“ и 2014. године.
Текст објављен у часопису „Стварност“ 2014. године, поводом стогодишњице почетка Великог рата
За наше мало времешније читаоце, који ни уз увећање текста на својим мобилним телефонима (који све више потпискују читање ових прилога на рачунарима са великим мониторима) издвајамо део текста, у коме аутор овог прилога бележи непријатне утиске са простора Спомен-костурнице од 7. септембра 2014. године, приликом посете делегације удружења потомака Великог рата из Француске: «Зато се и десило да ме „жив срам појео“ када су ме гости из Француске у једном тренутку упитали, када су видели да Аранђеловчани иду пешке преко ливаде – хумке сахрањених 4. 200 војника Великог рата (2. 800 српских и 1. 400 аустроугарских) – зашто људи газе по гробовима!? Како објаснити да су наши људи навикли да праве пречице где год им то одговара, без обзира да ли је реч о парку Буковичке Бање или о спомен-костирници... како има објаснити зашто ни до данас не знамо ко је све сахрањен у спомен-костурници у Аранђеловцу, зашто су врата на спомен-костурници закључана, зашто не постоји никаква публикација о спомен-костурници, зашто...!? А бар да смо поводом великог јубилеја успели да поставимо информативну таблу код спомен-костурнице, са основним подацима о локалитету, или бар да смо оградили спомен-комплекс, како не бисмо безочно газили по гробљу, у коме почива 4. 200 ратника...
Остаје да памтимо речи Анри Рејмонда („Наше братство по оружју, опстало током векова, не може се прекинути. У Француској постоје 253 асоцијације потомака Великог рата, а једна од њих је и асоцијација Срба који су живели у Француској и ратовали за Француску.“), Кристијана Пикеа („Краљ Србије Петар Карађорђевић био је француски официр и авенија у срцу Париза и данас носи његово име. Ми не правимо церемоније и имамо партнерске односе са другим асоцијацијама.“) и Филипа Паскала („Први светски рат је био неизбежан. Све велике силе су хтеле једне другима да се реванширају, па и Француска Прусима за Алзас и Лорену, који су били у саставу Пруске од 1870 – 1918. Сарајевски атентат је само један од елемената Великог рата.“). 
Слева: Кристијан Пике, Паскал Филип, Драган Тодоровић и Анри Рејмонд (снимио: ДТ, 7.септембра 2014. године)
После девет година од сусрета са делегацијом француских асоцијација, чији су чланови потомци учесника Великог рата, на простору Спомен-костурнице ништа се није променило, упркос томе што постоји и пројекат аранђеловачког „Инфоплана“ о уређивању овог простора.
Детаљ из Главног пројекта уређења „Спомен костурнице“ у Аранђеловцу – Композициони план амбијенталних вредности
Џаба је што постоји пројекат, и што је буковичким гранитом поплочано пола парка Буковичке бање (а сад је и гранитирање „Жућиног паркића“ у пуном јеку) за Спомен-костурницу као да не постоји пројекат, као да нема гранита... Зашто још увек нема добре воље локалне власти за уређивањем најзначајнијег меморијалног комплекса из Великог рата, не само на подручју аранђеловачке општине? Сигурни смо да знају за пројекат, ласно им је и гранит обезбедити, а изгледа да им само „добитна комбинација“ фали.
Биће да много не зазиру ни од костију 4.200 погинулих војника, јер je безобзирност показанa и приликом рушења скоро целе некрополе Старих Римљана на Венчацу 2017. године (на стотинак метара пронашли су 65 костура, а шта би тек открили археолози да није у подлоге за путеве, пре тога, одвезено скоро пола километра дуге некрополе?) од стране властима омиљених локалних инвеститора!
Па зашто онда спомен-костурница није ваљано уређена и цео комплекс није добио примерену атрактивност за туристичке посете, уз обележавање бројних значајних датума из Великог рата током целе године, па и државног празника 11. новембра? Све је то изостало, па цео комплекс још увек нема амбијенталну привлачност, нити су створени услови за бројне туристичке манифестације утемељене на значајне историјске датуме. Имати, а не умети, боље рећи – не хтети, ништа горе нема!
Можда одговор на све знају одборници који се недавно нису појавили на седници СО Аранђеловац, коју је заказала опозиција, а нису дошли како не би постојао кворум за расправу о формирању анкетног одбора са задатком утврђивања свих чињеница поводом „раста цена“ гранитирања, пардон - извођења радова у „Жућином паркићу“!?
Овај прилог је објављен у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима из буџета Општине Аранђеловац, на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области информисања (број Општине Аранђеловац: 01-1 400-966/2023, од 6.04.2023. године - број Издавачке делатности "Стварност": 01-121, од 18.04.2023. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.